Култура

СВЕ РУСЕ ВИДЕ КАО ЗВЕРИ: Прогон Чајковског и Достојевског у хистерији без преседана на западној хемисфери

М. Мирковић

04. 03. 2022. у 09:15

ЦЕНЗУРА и прогон уметника и уметности, мотивисани идеолошким разлозима или ратном хистеријом каква тренутно влада - буду и прођу, а сама дела углавном оставе "нетакнутим" и неоскрнављеним политиком.

СВЕ РУСЕ ВИДЕ КАО ЗВЕРИ: Прогон Чајковског и Достојевског у хистерији без преседана на западној хемисфери

Међутим, када иза забрана, обележавања, етикетирања не стоји политика, већ политичка коректност - тада класици светске литературе, од Хомера преко Шекспира или Достојевског до Хемингвеја и Орвела освану означени "упозорењима о садржају", безмало полисама осигурања за нежне очи читалаца, каткад се "неваљалцима" попут Твена мало "поправи речник", а понешто се отпреми и "на ломачу". Заиста, има ли дела која ће нетакнута преживети најезду новог пуританизма, и која неће пасти у новопрокламованој борби за чистоту мисли и речи?

Професор књижевности на новосадском Филозофском факултету и писац Слободан Владушић, уверен је да су избацивање дела Чајковског са концертног репертоара или отказивање предавања о Достојевском, само део једног много ширег процеса у коме се олигархија на Западу одриче свог хуманистичког наслеђа, под разним изговорима који су само изговори.

- Данас практично нема ниједног великог књижевног дела европске традиције које се не може укинути по било ком основу - тврди Владушић.

- То што велике медијске куће нису посветиле никакву пажњу вести да је, на једном енглеском универзитету, роман "1984" Џорџа Орвела стављен на списак књига које могу да изазову трауму код читалаца, показује да се не ради о инциденту, већ о наставку "спаљивања" књига другим средствима. Исто важи и за филозофију или музичку и ликовну уметност - све ће се укинути, пре или касније. Основна идеја јесте да се промени концепт човека, а да би се то учинило, треба укинути хуманистички концепт који је утемељен у хуманистичким научним дисциплинама и хуманистичком наслеђу. Велика дела уметности су доказ величина човека, али и националних култура у којима су настала и која се путем тих дела, међусобно прожимају и утичу једна на другу.

Владушић тврди да није случајно што ово брисање хуманистичке традиције прати и наметање појмова као што су "постхуманизам" и "трансхуманизам" - док се истовремено тврди да човек ни по чему није различит од животиње:

- Када саберете све ове наоко одвојене процесе, лако ћете доћи до тога да ће некоме да падне на памет да су већина људи заправо "звери" које угрожавају планету и друге животиње и да њихов број треба смањити. Данас су за западну олигархију звери Руси, сутра ће бити канадске камионџије, или жути прслуци у Француској. И већина људи на Западу ће ово вероватно фанатично одобравати, јер се плаши да би сами могли бити проглашени зверима.

Писцу и преводиоцу Горану Скробоњи је, како вели, као припаднику тзв. "бумер" генерације, ова "нова нормалност" - поготово када је посреди уметност - потпуно несхватљива, неприхватљива и бесмислена.

- Ових дана смо сведоци хистерије без преседана на западној хемисфери, под језивим утицајем медија који су, чини се, достигли онај стадијум који је Орвел пророчки предвидео у свом роману "1984". Забране књига (другим речима, мишљења) које се због овог или оног не уклапају у светоназор актуелног регулатора - па био посреди Твен због речи "на Н" у његовим књигама, или Шпигелман због стрипа "Маус" - и тзв. кенсел култура, ствари су које пре само неколико деценија не би биле могуће - сматра Скробоња, баш као што је и сам Шпигелман избацивање његовог стрипа о Холокаусту из школског програма назвао "орвеловском одлуком".

Ово са Русима, по Скробоњином мишљењу, превазилази и најгора предвиђања о дистопијској будућности, јер како каже "Американци су својевремено говорили да је само мртав Индијанац добар Индијанац, а сада им чак ни мртав Рус није добар Рус":

- Ово је као да смо ми, Србија, 1999. забранили Дикенса, Поа, Игоа, Дантеа, Гетеа, Сервантеса и остале писце пореклом из "милосрдног" конгломерата земаља које су нас тако радосно бомбардовале, "за наше добро". Па какве они везе имају са политичким структурама које су нас виделе као згодно место да утроше нагомилане резерве муниције и бомби и дају нови ветар у леђа својој индустрији наоружања? Исте такве везе имају Достојевски и Чајковски са Путиновим поступцима. Хоћемо ли забранити објављивање Кингових књига због америчке подршке нападима на суверени Јемен? Или ћемо декретом избрисати Сингера због политике Израела на Блиском истоку? Ја то не могу да разумем и супротно је свим мојим назорима и принципима.

РАСИЗАМ У СПОРТУ

УМЕТНОСТ је - уметност, аман, и оставите уметнике на миру, поготово ако су живели пре сто, двеста, триста година. А то што се дешава са руским спортистима посебна је расистичка свињарија. Нажалост, имам утисак да ће поделе и безумље на овом плану бити само све горе и горе. Лично сам против "кенселовања" било које врсте - али, ко мене, и већину осталих књижевника, уопште нешто и пита - каже Скробоња.