ОЛОВКОМ ПИСАО ИЗ ИНАТА: Милош Јевтић о књизи "Отворена поља Радована Белог Марковића"

ОГРОМНОМ опусу од 221 књиге интервјуа са истакнутим и врхунским уметницима и научницима, новинар и публициста Милош Јевтић (1936) својој колекцији "Одговори" ускоро ће придружити још једну - "Отворена поља Радована Белог Марковића", заједничко издање Народне библиотеке у Лајковцу и Милана Тасића. Књига је била скоро припремљена за штампу, сви текстови ауторизовани, када је стигла вест да је Бели Марковић (1947-2022) изненада преминуо.

Фото В. Данилов

- Радована сам упознао у Ваљеву осамдесетих година прошлога века - каже Јевтић за "Новости".

- Са његовим прозним радовима, био сам непрекидно, објавио сам неке од његових првих књига. Бели је касније често говорио на представљањима књига из Колекције "Одговори". Убрајао сам га у водеће ауторе савремене српске књижевности. Многа признања су то потврдила, као и кандидовање за чланство у САНУ.

Почетком овога века Јевтић је предложио Белом Марковићу да се и њихов разговор нађе у колекцији "Одговори".

- Одмах је прихватио - каже Јевтић.

- Отада смо се још чешће сретали, разговарали о његовим делима, али и о осталим актуелним темама. Чинило ми се да му је стало до књиге. Желео је да разговор буде што обухватнији, као и да фотографијама документује своја казивања.

Казивао је Јевтићу Марковић о свом животу од ране младости, о Ћалијама, Лајковцу, пријатељима, сведочио о занимљивим догађајима и, разуме се, о својој професији и стваралаштву. Говорио му је Марковић и о својим првим књигама, о стваралачком заносу, својим стрепњама.

Фото В. Данилов

Причао је Марковић да оловком пише, "из ината", пошто ту несрећну оловку, новијим добом, ретко ко "зарезује".

- Нисам приврженик галиотског "веслања" за такозваним писаћим столом, такав сто у својој близини и немам, нити сам га икад имао, с обзиром на то да сам од Бога "замешен" као "лежећи човек", навикнут да у кревету чита и пише, одавно "соживљен" са Обломовом у себи, односно: у ваздашњој сам душевној наполици са овим Гончаровљевим јунаком, али писаћа машина бејаше ми с руке да учисто "прекуцам" оно што бих на "квадратићима" написао, за шта ми сада служи рачунар који доживљујем као једну врсту тихе писаће машине, уз напомену да ми је рачунар намерно "одсечен" од виртуелног света. Изван друштвених мрежа одвија се мој живот, а у књигама тражим и налазим оно што са интернета једним "кликом" други добијају.

На поновљеним издањима својих књига ("Паликућа и Тереза милости пуна", "Сетембрини у Колубари", "Лајковачка пруга","Последња ружа" "Колубаре"...) Марковић је додавао одредницу "углађено издање".

- Мислим да је сасвим у реду ако се писац постара, колико до њега стоји, да му књиге "умивене и очешљане, у приновљеним хаљинама", ако је могућно и у дивот-оправи "на свет излазе" - попут газдинских кћери на светосавски бал - казивао је Марковић. - Приповетке су ми прештампаване, а и романи су, осим "Путникове циглане", кад и како који, у поновљеним издањима излазили, што је, смо по себи, "штрикла преко носа" онима који су, по овдашњем новинству, телалили да роман "Госпођа Олга", примером, неће поканити ни стотинак читалаца, док укупан тираж поменуте књиге бејаше 12.000 (распродатих!) примерака у два издања, да и не говоримо о - чини ми се! - осам издања "Лајковачке пруге", од којих само једно издање имађаше тираж од 50.000 "егземплара".

Упозоравао је Марковић да језик, српски језик, никада није био угроженији:

- У такозваним SMS порукама и Свети Сава се малим словима латиницом "пише", често и "састављено" (svetisava), за шта нове технологије нису "криве" - реч је, напросто, о "брљивости" и о све увреженијем мњењу да није важно "шта се каже, ни како се каже, некмо како се пише то што се каже", при чему се подразумева да су заступатељи основне писмености и ћирилице одреда цепидлаке, натрагође и "сељаци", политички некоректни "сендвичари", с два зуба знојави субјекти, којима треба показати место, уколико сами не препознају своју погубљеност у "нормалном свету". Пожалим, често, што латинским нисам овладао, нити икојим од светских језика, е да се не бих брукао на српском. Мислим да нико ко је кроз редовне школе проведен не треба да пише како говори, него како правопис налаже.

Говорио је Бели да у његовом приповедању нема нових речи:

- Све су то "старе" речи, али "глаголом нису изанђале", већ "из промета повучене" и пронађене, потом, попут изораног новчића, с чије предњице, "протрљане" вуненим рукавом, изгране лик некоје василеусе илити царице, што нам у бунар прошлости "повуче" мисли, а и приповедање, кадшто, скрене на прву путању. Ни иначе не налазим да писац треба, по сваку цену, нове речи да "изумева", боље је ако нађе старе речи које ће прозвучати као нове. Приповедање је уметност употребе језичког градива, а матерњи језик читавог живота учимо, остајући већма недоучени.

Сматрао је Бели да "српско питање" мора у Србији да се реши, а да су језик и књижевност важна упоришта, у погледу неговања духовног јединства расејаних Срба.

- Улазак у Европску унију је, нажалост, ствар политичке воље а не географског позиционисања, али Србија где је - зна се! У Европи, гдено се одувек и налазила, док о Европској унији ни помена да бејаше. У чангризавој подели, не видим неку срећу за Србију, при чему мислим да Србија не треба мимо света да иде, али не треба ни из своје коже да излази.

Краљевски језик

- ЈЕЗИК мог приповедања главнином је вуковски, али није само вуковски - каже Бели Марковић.

- Захватао сам и са предвуковских источника (Доситејевим језиком су такође пресењене моје приче), чак и из оних зтона и отока у којима сахне море сељачког и краљевског језика српског, руковедао сам и по задивљалим цветницима "поетичне неписмености" народа мог, "дајући уво" и врвежу вашарске гомиле - према матерњој мелодији удиљ се осентавајући, па и према заумним световима одакле допире "урокљива" кајда гатки и бајалица, из нагорке и пометене душе очајне сиротиње.

Препоручујемо

Култура

0 1

ДАНИ БЕЛОГ МАРКОВИЋА У ЛАЈКОВЦУ: Предлог за установљење књижевне награде и манифестације посвећене недавно преминулом писцу

09. 02. 2022. у 12:27

Култура

0 0

НАД ТВОЈОМ ЗИДАНИЦОМ ЗВЕЗДА СЕ УКАЗАЛА: О великом књижевном господину и пријатељу Радовану Белом Марковићу

25. 01. 2022. у 09:36

Култура

0 2

НА ВЕЗИ СА СВЕТОМ, А НИКАД САМЉИ! Велики српски књижевник Радован Бели Марковић (1947-2022) радо је и често говорио за "Новости"

24. 01. 2022. у 11:00

Култура

0 8

ИСПРАЋЕН ПЕСМАМА “ТАМО ДАЛЕКО” И “ИДЕ МИЛЕ” Сахрањен књижевник Радован Бели Марковић на Новом гробљу у Лајковцу (ФОТО/ВИДЕО)

22. 01. 2022. у 16:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације