БЕОГРАД СЛАВИ ПОЛА ВЕКА ФЕСТА: Јубиларна 50. Међународна филмска смотра до 6. марта представља оно најбоље из Србије и света
МЕЂУНАРОДНИ филмски фестивал Фест доживљава своје јубиларно, 50. издање. Од синоћњег отварања са филмом "Страхиња Бановић" Стефана Арсенијевића па до 6. марта чувени фестивал повешће нас на путовање кроз светске кинематографије.
Верна Фестовска публика моћи ће да бира између 88 филмова у осам програмских целина, међу којима је велики број оних наслова чија ће фестивалска пројекција бити јединствена прилика да се погледају на великом платну.
На 50. Фест стижу прошлогодишњи победници Кана ("Титан" Жулије Дукорно) и Венеције ("Догађај" Одри Диван), али и нова остварења познатих аутора, миљеника фестивала, попут Педра Алмодовара, Дарија Арђента, Пола Шредера, Кенета Бране, Пола Томаса Андерсона, Гаспара Ное, Жака Одијара, Франсоа Озона, Паола Ђеновезеа (који ће бити и један од гостију Београда).
- Сваке године светска филмска понуда је толика да није лако ограничити се на број филмова који је потребан фестивалу. Ове године смо мало рестриктивнији по броју остварења - има 88 премијерних наслова - пре свега, због изостанка Велике дворане Сава центра и жеље да филмове кроз већи број пројекција учинимо доступним свима који су заинтересовани да их погледају.
Задовољан сам овим избором, а мислим да ће бити и гледаоци. Овогодишњи програм је све оно што Фест треба да понуди најзахтевнијој, као и публици која жели да провери да ли су номиновани за Оскаре и добитници најпрестижнијих награда са правом препознати - оцењује Југослав Пантелић, уметнички директор Феста.
Осим филма Стефана Арсенијевића, апсолутног победника у Карловим Варима, који отвара фестивал, на Фесту ће премијере имати још шест домаћих играних филмова и један кратки, као и четири мањинске копродукције. Занимљиво је да се на програму налазе три филма са темом о Косову и Метохији - "Мрак" Душана Милића, "Чекајући Хандкеа" Горана Радовановића и "Хероји" Горана Николића.
У Главном такмичарском програму, где се за награду "Београдски победник" бори 20 остварења из целог света, налази се "Мрак", Милићева прича о хорору који Срби у енклавама на КиМ проживљавају свакодневно. Ван конкуренције биће приказан Радовановићев документарни филм о становницима Велике Хоче који жељно ишчекују свог пријатеља и добротвора нобеловца Хандкеа. Николићеви "Хероји" су пак прича о јунацима које историја није опевала и смештен је у време непосредно после Боја на Косову.
У трци за "Победника" налази се још један домаћи филм, "Хероји радничке класе" Милоша Пушића. Филм стиже право са Берлинала, са одличним критикама и са добитницом награде за најбољу европску глумицу Јасном Ђуричић у главној улози.
О најбољима и наградама у Главном такмичарском програму одлучиваће жири којим председава познати српски глумац и продуцент Милош Биковић, а који чине грчки редитељ Аргирис Пападимитропулос, глумци Тамара Драгичевић и Тони Гојановић, као и Ђерђи Радули, директор Мађарског филмског архива.
Велики јубилеј, пола века Феста, долази у доба пандемије короне, експанзије стриминг платформи, борби за опстанак биоскопа... На питање да ли је због свега поменутог угрожена будућност филмских фестивала, уметнички директор Југослав Пантелић одговара:
- Мислим да становиште како су фестивали нешто што нема перспективу, апсолутно не стоји. Заиста верујем да су фестивали последња одбрана квалитетног некомерцијалног филма. Поготово данас и овде, где имамо биоскопски репертоар (част изузецима), којим владају искључиво високобуџетни комерцијални филмови великих студија, против којих немам ништа, али наравно да ми недостаје и шири избор оних других филмова у биоскопима. Фест приказује филмове номиноване за Оскар или оне који су тријумфовали на угледним фестивалима а који после Феста не улазе у српске биоскопе. Гледати филм на алтернативне начине и гледати га на фестивалу, у биоскопу вам је исто као да гледате Пају Јовановића у Народном музеју или на разгледници или интернету, односно као да гледате "Мона Лизу" у некој монографији или одете у Лувр. Биоскоп је исто што и Лувр или Народни музеј, а интернет је - оно друго - уверен је Пантелић.
БИКОВИЋ ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА
Говорећи о изазовима места председника жирија, Милош Биковић, који на 50. Фест, али ван конкуренције, доноси свој нови филм сниман у Русији "Хоћу мужа", каже:
- На основу неких мојих сазнања, као и из искуства у жирирању на међународним фестивалима у Казахстану и Москви, могу да кажем да је бити председник жирија првенствено почасна улога, где је он суштински први међу једнакима. Заиста се ретко дешавају ситуације када се чланови жирија кардинално међусобно не слажу. Углавном се филмови који улазе у најужи избор за награде, на један посебан начин својим квалитетом издвоје и препознају. Изазов настаје кад се у најужем избору нађу два, три подједнако квалитетна филма и кад ситнице и нијансе одлучују.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)