САВЕЗНИЦИ ОДЛУЧУЈУ ЦРНА ГОРА НАПАДА ПРВА: Наредба краља Петра за рат се завршавала покличем: "Брат је мио које вере био!"

У ПЕРИОДУ од 1909. до 1912. године, Радомир Путник, Живојин Мишић, Петар Бојовић и Степа Степановић, четворица будућих војвода поново су били заједно, на положајима са којих су могли одлучујуће да утичу на припрему војске и земље за велике догађаје.

САВЕЗНИЦИ Садејство Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе за рат против Турске, Фото из књиге „Војвода Живоин Мишић“

Српска војска је под њиховим руководством добила одлике савремене, добро наоружане и обучене армије каквом се показала у балканским ратовима и Првом светском рату.

Тек у тим ратовима војнички таленат Живојина Мишића дошао је до пуног изражаја. После стварања Балканског савеза хришћанских држава Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе за рат против Турске, Мишић је, заједно са Путником, припремао Војну конвенцију са бугарским Генералштабом и планове садејства српске и бугарске војске. Ти преговори били су веома деликатни, нарочито о приоритету маричког и вардарског бојишта, на којима је требало да оперишу главне бугарске односно српске снаге, и о начину и обиму садејства савезничких армија. Свака страна је, наиме, тежила да докаже важност свог војишта за општи исход рата, од чега је зависило одређивање снага за свако од тих војишта и узајамно испомагање у току операција.

ПОШТО је Путник у то време био министар војни, а Мишић га замењивао на положају начелника Главног генералштаба, то је он у преговорима са начелником бугарског Генералштаба генералом Иваном Фичевом утаначио, углавном, све битне елементе за израду општег ратног плана. У првој варијанти споразума утврђено је да главне снаге српске војске оперишу на вардарском војишту, а бугарске на маричком, с тим да Бугарска упути 100.000 бораца на вардарско војиште ради садејства са српском војском. Али, пошто су Бугари политичким споразумом (тајним додатком уз Уговор о савезу) обезбедили за себе део Вардарске Македоније до линије Крива Паланка-Охрид, они су све чинили да се ослободе обавезе о ангажовању сто хиљада бораца на вардарском војишту како би све снаге употребили на маричком војишту у жељи да заузму Цариград. На крају, понудили су само једну дивизију за садејство са српском војском и под српском командом, с тим да се поново могу послужити својом дивизијом када Срби избију на Овче поље. Да би се одржала сагласност о заједничком рату против Турске, српски Генералштаб је прихватио то решење и 15. септембра 1912. потписан је споразум који је, у суштини, представљао ревизију Војне конвенције у корист бугарске стране, коју су оба генералштаба раније потписали. Овај уступак учињен је, како се то може закључити из објашњења самог Мишића, на основу његовог личног уверења у пријатељска осећања генерала Фичева, главног преговарача и начелника бугарског Генералштаба. Образлажући такво своје уверење, Мишић, у својим "Успоменама", истиче да Бугарска не би напала Србију 1913. године да је Фичев остао на положају начелника Генералштаба. Мишићев закључак је апсолутно тачан: Фичев је заиста био велики словенофил и искрени поборник српско-бугарске слоге. Али, нажалост, он није одређивао курс бугарске спољне политике, већ бугарски германофили са Даневом, Радославовом и краљем Фердинандом на челу. Зато је Фичев смењен са 1913. и 1915. године, непосредно пред напад Бугарске на Србију.

ПОСЛЕ коначног усаглашавања текста споразума о војној сарадњи са Бугарском, требало је разјаснити нека спољнополитичка питања, обезбедити финансијска средства и додатну опрему за војску пре него што се крене у рат. Велике силе су биле против рата на Балкану страхујући да се тај рат не претвори у општи европски сукоб за који ниједна од њих није била спремна. Ипак се рачунало да ће Русија, чија је дипломатија подстицала и помагала приближавање хришћанских држава на Балкану и образовање балканског савеза, утицати да се велике силе, пре свега њене савезнице Француска и Велика Британија, уздрже од уплитања у рат балканских савезника и Турске. Србији је највећу бригу задавало то како ће се држати германски блок. Због тога је министар унутрашњих дела, Стојан Протић, по налогу владе, упознао руководство Социјалдемократске странке да се Србија са својим савезницима налази пред ратом са Турском и замолио вође странке да се преко својих веза са немачким социјалистима, обавесте какав би став заузела Немачка у случају рата на Балкану. Мада су вође српских социјалиста, поштујући став Социјалистичке интернационале, која је бранила фамозни status quo на Балкану, били против рата, ипак су истoг дана упутили писмо шефу немачких социјалиста Карлу Кауцком, које су потписали Димитрије Туцовић, Душан Поповић и Триша Кацлеровић, молећи га да их извести какав ће став заузети Немачка ако избије рат са Турском. Кауцки је одмах oдгoворио да ће Немачка остати неутрална. На основу тога је било извесно да ће и Аустроугарска остати по страни.

После пријема те информације одржана је седница Министарског савета на којој је одлучено да се објави краљев указ о мобилизацији војске.

СПОРАЗУМОМ између савезничких генералштабова договорено је да Црна Гора прва отпочне операције на свом војишту и веже што јаче снаге непријатеља, па је краљ Никола објавио рат Турској 7. октобра. Црногорска војска почела је операције сутрадан, с тежиштем напада према Скадру и у правцу Санџака, Васојевића и Метохије. Србија, Бугарска и Грчка објавиле су ратне прокламације 17. октобра, а операције су започеле следећег дана. Вести о првим победама Црногораца снажно су одјекнуле у Београду и у другим местима Србије. Када је за време представе у Народном позоришту у Београду прочитана вест да је Црна Гора отпочела рат, сви гледаоци су устали и заједно са глумцима, запевали црногорску химну „Онамо, намо...“

То је проистицало из дубоког саосећања и сазнања о страдању нашег народа под Турцима који је чекао дан ослобођења као озебло сунце. То је веома пластично изразио у својој наредби војсци врховни командант краљ Петар пред полазак у рат. У тој наредби издатој у Нишу 18. октобра, између осталог пише:

„Јунаци! Грозна нечовештва, која Турци чине над нашом браћом, превршила су сваку меру.

Нема дана да се по неколико домова српских у црно не завије. Многа су села српска од зулума турског опустела. Многа  се само по имену познају да су некад српска била. Србија и њена узданица српска војска не смеју допустити да се њихова браћа у Турској и даље сатиру и турче. Они морају напред, у помоћ својој браћи, последњи је час ту...“. Наредба се завршавала овим покличем: „Нека вам, војници, буде вођа ова велика и света реч народна: Душманину рат, пријатељу брат, Брат је мио које вере био!“

Одушевљење народа у Србији за рат са Турском било је огромно. Свако ко је био способан да носи оружје, није желео да изостане, да не учествује у светом рату за ослобођење поробљене браће.

Чак су и социјалисти, супротно ставовима Социјалистичке интернационале, без изузетка, пошли на фронт, укључујући и чланове руководства странке. Одмах по објави мобилизације Димитрије Туцовић и Душан Поповић обукли су униформе...

ТРИ СРПСКЕ АРМИЈЕ

ПРЕМА српском ратном плану образоване су три армије за операције на македонском војишту и помоћне снаге за дејство на ибарском правцу и за ослобођење Старе Рашке. У војностратегијским студијама, које су вршене у генералштабовима Србије и Турске, обе стране су претпостављале да ће се одлучујућа битка између српске и турске војске одиграти на пространој овчепољској висоравни између Кратова, Штипа, Скопља и Кума- нова, па су, у складу с том претпоставком обе стране припремиле операцијске планове.

Српски ратни план је урађен по класичном обрасцу: концентрично наступање трију армија одвојеним правцима, тако да у исто време нападну турску војску на Овчем пољу с фронта и са оба бока, и нанесу јој одсудан пораз.

 СУТРА:ТРИЈУМФ КОД КУМАНОВА НАГОВЕСТИО КРАЈ РАТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 5

БУДУЋИ ВОЈВОДА НАШАО СЕ НА УЛИЦИ БЕЗ ДИНАРА: Мишић је у време мајског преврата, као лојалан официр, савесно обављао своје дужности

03. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ЖИВОЈИН МИШИЋ СВЕДОК ДВА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА: Мишић је са краљем Александром присуствовао отварању модерних Олимпијских игара у Атини

02. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ: Млади краљ је врло брзо показао да је недоследнији и од свог оца екскраља Милана

30. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

БЕЧ ГУРА МИЛАНА У ОПАСНУ РАТНУ АВАНТУРУ: Краљ после мобилизације није саопштио војсци против кога ће се водити рат

27. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације