Култура

ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ВИЊАКА, А ДОШЛО ВРЕМЕ СМУТИЈА: Домаћин легендарног бифеа Атељеа 212 Новица Никић о данима дружења са великанима

Драгана МАТОВИЋ

16. 02. 2022. у 12:00

БИФЕ Атељеа 212 за 45 година није успела да затвори ни реконструкција београдског позоришта, али је његова врата замандалила корона. Култно место у коме су се окупљале глумачке и естрадне звезде, песници и спортисти, ових дана напушта још једна легенда - конобарска. Новица Никић, незаобилазни лик позоришног бифеа, на овој адреси био је од првог дана. Почео је у време управниковања Мире Траиловић, а сад је дошло време да ужива у заслуженој пензији.

ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ВИЊАКА, А ДОШЛО ВРЕМЕ СМУТИЈА: Домаћин легендарног бифеа Атељеа 212 Новица Никић о данима дружења са великанима

Дочекује нас Никић у празном бифеу. На шанку пуна пепељара, као да су се гости управо разишли. Позоришна кафана празна, а опет пуна. Велике фотографије на којима су Ружица Сокић, Ташко Начић, Драган Николић, Петар Краљ, Зоран Радмиловић, Ђуза Стојиљковић... делују нестварно живо. Имамо утисак да су глумци све време са нама.

- Бифе не ради већ две године. Садашњи управник одлагао је отварање зато што се плаши да се глумци не заразе - са много сете у гласу прича нам Никић. - Чекао сам. Чекао и губио вољу. Ништа се није мењало. Кад сам 2. октобра напунио 65 година, одлучио сам да пресечем и одем у пензију. Боемски живот је готово заборављен. Дошло је неко друго време. Време цеђених сокова и смутија. Вероватно се Ташко, Зоран, Михиз, Пера, Гага преврћу у гробу кад чују шта млади глумци пију ујутру. Волео бих, ипак, да бифе Атељеа 212 опет ради, макар се у њему служила вегетаријанска храна.

С непуних 20 година Никић је ушао у бифе Атељеа 212, међу познате глумце које је пре тога, како каже, гледао у "малим кутијама". У Атеље су га позвали Феђа Стојановић, Аљоша Вучковић, Бата Стојковић и Петар Краљ. Од првог дана све је морало да буде "на нивоу". Учио је Новица ко шта пије и какав је у пићу. Глумци су препознали његов труд и пустили га у њихов свет.

- Остајали смо до зоре - сећа се Никић. - Увек је у представама било неких инструмената. Чим оркестар сиђе почела би песма и игра. Комшија из суседне куће је морао да зазида прозоре, по целу ноћ није могао да спава. Поливао би нас водом. Свашта је ту било. Сећам се како је Тања Бошковић играла боса по стаклу. Први пут сам видео некога да игра на срчи а да се не посече. Неописива су та дружења. Захвалан сам им што су ме примили у своје друштво.

Сећа се Никић како је управница позоришта Мира Траиловић покушавала глумце да одучи од пића.

- Иако је забранила да се у бифеу точи алкохол, при крају представе сви су били пијани. Притегла је реквизитера, Мира је била махер, и он јој је открио да су иза сваке кулисе глумци оставили чокањчиће. На крају је дигла руке и допустила им да пију. Чим је постао управник Небојша Брадић је предложио да уведемо воћне и млечне дане у бифеу. Питам мог земљака из Крушевца шта да кажем Професору, тако смо звали Љубомира Муција Драшкића, каже: "Добро, њему може пиће." Питам га како да објасним овоме, ономе. На крају је одустао од своје идеје.

Реконструкција Атељеа је почела 1988. и трајала скоро четири године. Бифе је и тад скоро све време био отворен.

- Мајстори су овде били два-три месеца, али људи су долазили - каже Никић. - У то време пио се виски са шутом или са кречом. Била је хладна зима, стављали смо фолије на прозоре док нису поставили нове. Због мајстора смо били гласнији него иначе. Једном нас је Гага Николић опоменуо што вичемо, јер не могу мајстори да раде због галаме.

Волео је Никић да слуша госте како "решавају" светске и домаће политичке и проблеме у култури. Свакакви разговори су се ту водили, о љубави, глуми, социјализму, илузијама и идеологији.Пило се и мезило, подизао глас, али би се свађе брзо заборавиле. Чинило му се да седи са великом породицом у којој је сваки рођак забаван.

- Петар Краљ је долазио сваког дана. Највише сам се дружио са њим - каже Никић. - Играли смо баскет три на три. Наш тим се звао "Несаломиви". Петар је увек стајао за шанком, никад није сео. Зато смо га назвали Шансоњер. Никад није ушао на главна врата, увек је ишао на споредна. Од 8. марта до његовог рођендана 4. априла није пио како би очистио организам.Када су коктели и пријеми постали популарни, Новица је решио да се и он бави кетерингом.

- Тада ми је Пера дао надимак Канапеиста. Био је велики шерет. Једном је свеску у којој су били записани дугови сакрио у замрзивачу.

Када смо га питали зашто је то урадио, одговорио је: "Да се дугови смрзну, да не нарасту." Гаги Николићу је бифе много значио. Био је тремарош и увек је пред почетак представе морао да попије два вискија да убије трему. Отац Ташка Начића није волео што му је син отишао у глумце. Једном су дошли овде на пиће. Ташко је наручио кафу, а отац ракију. У једном тренутку његов отац каже: "Ај живели." Ташко подиже шољу, а његов отац ће: "Ти рече да не пијеш. Са кафом се не куца."

У клуб су некад свраћали Тома Здравковић и Предраг Живковић Тозовац. Долазили су и писци и други уметници - Борислав Пекић, Брана Црнчевић, Михиз... Од управника, Никић је највише волео Љубомира Муција Драшкића који је, како каже, више времена провео у бифеу него у својој канцеларији. И после одласка у пензију и на факултет долазио је сваког дана у 10 сати и увече у 19 сати.

- Успео је Муци неколико пута да нађе глумце у кафанама и да се не откаже представа. Без мобилног. Играло се "Чудо у Шаргану" - прича Новица. - Ако сам ишта научио о животу, о позоришту и угоститељству, научио сам од њега. Знао је све о фудбалу, кошарци. Био је жива енциклопедија.

Сећа се Новица и како је било када је Кокан Младеновић постављен за управника.

- Кокан је смислио да обнови представу "Коса" - каже Никић. - Када је на једном састанку рекао да намерава да обнови "Косу", неко од глумаца му је рекао: "Будало ћелава шта нас у позоришту брига што ћеш ти да обнављаш косу. Надам се да нећеш то да радиш о трошку позоришта." Зоран Радмиловић је био духовит, чак и кад му је било најтеже. Већ је био болестан када му се Љубиша Бачић пожалио да кашље и да сумња да има рак. "Ајде, ви епизодисти не можете да имате рак, већ само ми прваци." Дошло је време да кренемо. На излазу застајемо поред фотографије Ружице Сокић.

- Неко се одважио да пред Михизом оговара Ружу Сокић. Михиз му је узвратио: "Како се усуђујеш да било шта кажеш, па војници без њене слике у огледалу не излазе у град!" После тога, престала је расправа. Било је то лепо време. Данас је све другачије, људи не морају да свраћају у бифе да би неког пронашли. Имају мобилне телефоне. - пружа нам руку Никић.

ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ СА ЂУЗОМ

СЕЋА се Никић и последњег сусрета са Властимиром Ђузом Стојиљковићем.

- Дошао је у бифе у шест сати да врати редитељу улогу. Схватио је да неће моћи да је одигра. Глумци су се брзо окупили и он је остао са њима до два сата иза поноћи евоцирајући успомене. Причао је о љубави са Олгом која је била девојка Љубе Тадића. Неко га је упитао да ли је то било пре него што је упознала Љубу, одговорио је: "То је била љубав." Нисам га, нажалост, више видео.

ДЕЖУРНИ ЦИНКАРОШ ДА ЗАПУШИ УШИ!

Глумци су понекад пробе организовали за шанком. Догађало се и да кафански дијалози касније уђу у представу.

- Михиз је волео да каже: "Молим дежурног цинкароша да запуши уши." Чувена реченица из "Професионалца" "Није поштар јер куче не лаје на њега" овде је добила и кафанску верзију. После представе довели су пса у бифе да и он као глумац нешто попије. Када је Радмиловић угледао човека у поштарској униформи, који је био његов прави газда, узвикнуо је: "Овај није поштар! Пас би лајао на њега да јесте. Он је цинкарош!"

16. 11. 2021. у 10:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 34

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55