Култура

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Дубоко меланхолични доживљаји света

В. Н.

15. 02. 2022. у 16:38

СА данашњим бројем објавили смо изборе 28 критичара, а изјашњавање ће трајати до 24. фебруара

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Дубоко меланхолични доживљаји света

РАДИВОЈЕ МИКИЋ (Београд)

1. МОДРЕ ЖИЛИЦЕ, Ђорђо Сладоје (Центар за српске студије, Бањалука)

2. НЕБО, ТАКО ДУБОКО, Весна Капор (СКЗ)
3. АГОН И МЕЛАНХОЛИЈА, Горана Раичевић ("Академска књига")
4. ОПСАДА МОГА ЈА, Стеван Тонтић ("Архипелаг")
5. ИСУСОВ ТРН, Слободан Јовић (СКЗ)

И у свој роман у стиховима, једну на први поглед необичну форму, Ђ. Сладоје је унео оно што карактерише и његову поезију - дубоко меланхолични доживљај света и живота. Причајући о свету који је одавно потонуо у времену и који је и сам чврсто везан за једно време, он користи све предности лирске евокације и из ње потекле баладичне интонације казивања. И В. Капор определила се за баладичну причу у чијем је средишту смрт, како би Е. А. По рекао, младе и лепе девојке.

Претварајући казивање у једну разгранату тугованку, крећући се, све време, по танкој црти између драме и мелодраме, исписује једно драматично сведочанство о људском болу. Дугогодишње бављење делом Милоша Црњанског Г. Раичевић резимира у књизи која се креће између два репрезентативна обрасца књижевних студија, показујући у каквом су односу живот и дело великог писца и како су се, током година и деценија, укрштала два основна импулса, две "супротне силе", једна потекла из живота и друга чисто књижевног порекла. С. Тонтић је песник који воли да један дубоко меланхолични доживљај света повеже са стварносно-историјском подлогом, а да ту подлогу, у новије време, обогаћује и религијском симболиком и књижевним садржајима. С. Јовић је аутентичан лирски глас у српској књижевности, песник који увек настоји да преко епифанијског продора у суштину животних призора дође до дубљег значења онога што се одвија пред нашим очима.

* * * * * * * * * *

ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (Крушевац)
1. СТАЛНА ПОСТАВКА, Миодраг Кајтез ("Агора")
2. ОНО О ЧЕМУ СЕ НЕ МОЖЕ ГОВОРИТИ, Елведин Незировић ("Лагуна")
3. ЧАСНИ СТИХОВИ Обрен Ристић, ("Православна реч")
4. ДУША ДОМА Радомир Стојановић, ("Панорама - Јединство")
5. ЖИВОТ ИЗ ЗАСЈЕДЕ Анђелко Анушић, ("Књижевни гласник")

ДЕЛО М. Кајтеза не може се сврстати ни у реално, нити надреално, ни љубитеља јасне форме и сл. А све је помало. О чему год да пише, он детаљизирањем и укрштањем фантазма и реалности, подсмева се и засмејава, цинично се поиграва, уз складну мисао и инверзивне токове, чак и бурлескним казивањем.Е. Незировић наставља причу започету у првом роману ("Боја земље") о породичним невољама и младошћу под сенком ратног ужаса. Аутор једноставно, искрено, потресно и уверљиво казује и "оно о чему се не може говорити." Новом књигом О. Ристић стиховима преплиће и проширује лирски дијалог, уочен у ранијим песмама, уз коришћење јединствене слојевитости путем метафоричко асоцијативног исказа.

Локални топоними не одустају од библијског и митског, него су у звучној и мотивској корелацији. Овај пут песник Р. Стојановић јавља се са двадесетак кратких прича. У њима се све комеша и смењује: туге и радости, пролећа и замирања, усхит и лелек, смрт и обнова живота... У основи лирик хвата варљиве одсјаје давне душе дома. Написан у првом лицу, роман наставља трагичне неспоразуме и невоље национа из претодних романа А. Анушића. Тематиком се приближава данашњем злехудом времену у коме сеобе, расељавање, логори, погубљене куће и кућишта, покидане рођачке везе и даље потиру снове о мирном, складном животу.

* * * * * * * * * *

МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ (Београд)

1. КРСТОВДАН, Крстивоје Илић ("Чигоја")
2. МОДРЕ ЖИЛИЦЕ, Ђорђо Сладоје (Центар за српске студије, Бањалука)
3. ТУМАЧЕЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ / ХХ и ХХI век / Даница Андрејевић (Библиотека Косовска Митровица)
4. ЗЛО У КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРИ, Слађана Илић (Catena mundi)
5. СЛОВА, СЛИКЕ, СИМБОЛИ, Јован Пејчић (Нишки културни центар)

ВОДЕЋИ српски елегичар К. Илић исказао је необичан вид интертекстуалног преплета доносећи кратке, избрушене портрете водећих српских песника, изведених на трагу кључних идеја њихове реторике и поетике.

Ђ. Сладоје, ставио је у поднаслов ове књиге "Роман у стиховима". Пре је реч о поеми или лирској симфонији, мада се може читати и као роман једног тегобног живота, такође елегија у коју су, осим личног, уграђена и искуства толиких других избеглица, прогнаника и повратника. Снажно! Темељита студија Д. Андрејевић о делу двадесетак савремених српских писаца нуде широку перспективу читања и рецепције. Посебно је драгоцена њена студија о заблудама идеологије која је успешно развејавао Добрица Ћосић. С. Илић је ослањајући се на методологију и алате обеју дисциплина, детаљно, веома оштро и аргументовано, рашчишћава магловите закључке и покопава манипулативне методе појединих тумача домаће културе. Посебно је аргументован и убедљив њен спис о циничним увидима, свесно погрешном читању и анахроним пројекцијама М. Мартенса о Андрићу. Ј. Пејчић књижевнокритичке и херменеутичке погледе илуструје минуциозном анализом, водећих српских песника ХХ и почетка ХХI века. Његови критеријуми су јасни и чврсти.

* * * * * * * * * *

МИЛАН Р. СИМИЋ (Велика Плана)
1."БАЊА", Јовица Аћин, ("Агора")
2."ПРИЧЕ О ПИСЦИМА", Михајло Пантић ("Архипелаг")
3. "ХРИШЋАНСТВО И УМЕТНОСТ", Владимир Коларић ("Библос")
4. "РОМАН О ИСАКОВИЧУ", Бошко Томашевић, ("Арка")
5. "СТАЛНА ПОСТАВКА", Миодраг Кајтез, ("Агора")

КЊИГЕ најостваренијих писаца саме се издвајају, ми само региструјемо њихово издвајање. А како корен књижевности јесу приче, предност дајем приповедачима. Аћинове приче су необичне, већина њих носе у себи доста загонетног, живот јунака смештен је у лавиринте, нема границе између обичног и необичног, упадљив је јунак са чудним сновима, ту је и необјашњиво убиство, речју - магија приповедања. Пантић поклања пажњу писцима, издвајам слово о Радовану Белом Марковићу, Миленку Пајићу, посебно, причу о Читаоцу који је одбио да постане писац. Мудро од њега.

На питања односа хришћанства, уметности и културе јасне, сажете и конкретне одговоре добићемо, по обичају, од В. Коларића што потврђује и његова нова књига. Историја књижевности не може се фалсификовати, Б. Томашевић имаће завидно место у њој ма колико га сада књижевни кланови "склањали" са главне књижевне сцене. Прошле године огласио се са два романа, са задовољством препоручујем један. Издваја се још један романописац: књига М. Кајтеза све је извеснија визија света, никако тек само књижевна.

11. 02. 2022. у 10:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 10

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17