ОДЛАЗАК ПИСЦА И ПЕСНИКА: Стеван Тонтић је био човек драматичне судбине, али и изузетног стваралачког опуса

У БОЛНИЦИ у Сремској Каменици јуче је, у седамдесет шестој години, преминуо истакнути писац Стеван Тонтић, човек драматичне судбине и изузетног стваралачког опуса.

Фото А. Стевановић

Рођен 1946, основну школу завршио је у Лушти Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, а студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Почетком 1969. постао је главни уредник часописа "Наши дани", чији је трећи број био судски забрањен, а редакција распуштена. Следеће године објавио је прву збирку песама "Наука о души и друге веселе приче" која је овенчана тадашњом наградом "Младост" за најбољу дебитантску књигу. Радио је у културној редакцији Телевизије Сарајево, био секретар Удружења књижевника БиХ, а потом као уредник у издавачкој кући "Светлост", у којој је касније уређивао и часопис "Живот". Због неслагања са третманом неких српских писаца у "Великој едицији књижевности народа БиХ", 1984. даје оставку на уреднички посао да би се после три године вратио у исту кућу, али са новим руководством.

Био је међу првима који су се отворено крајем осамдесетих и почетком деведесетих супротстављао догађајима који су најављивали грађански рат. У збирци "Сарајевски рукопис" (1993) објавио је песме о ратним страхотама које су преведене на више језика. У биографији му је остало забележено да је одбио да служи у босанско-муслиманској армији због чега је натеран да копа ровове на првој линији фронта. Искључен је из чланства Удружења књижевника БиХ, у које се никад није вратио. Из Сарајева је средином јануара 1993. успео илегално да изађе и дође у Београд, одакле је крајем априла 1993, на позив немачких писаца и преводилаца, отишао у Берлин. У том граду ће као избеглица без запослења остати готово девет година. Прву подршку добио је од Фондације нобеловца Хајнриха Бела, у чијој кући је провео девет месеци.

На немачком језику објављено му је неколико дела, а имао је и књижевне вечери и сусрете у многобројним градовима. О њему је снимљено и више радио и ТВ емисија. Учествовао је 1995. на чувеном песничком фестивалу у Јерусалиму, а пет година касније на шестонедељној турнеји писаца по Европи. На Универзитету у Инзбруку држао је предавања студентима славистике, учествовао на књижевним сусретима у десетак земаља. У берлинском недељнику "Слободан дан" противно већини медија подржао је дело "Правда за Србију" Петера Хандкеа.

У време егзила у Немачкој, његова супруга је била у избеглиштву у Београду. Брачни пар се 2001. после повраћаја окупираног стана у Сарајеву из којег су нестали сви рукописи и библиотека, вратио у тај град. Како је касније објашњавао, у томе је видео неку врсту "обрнутог егзила". Од 2014. живео је у Новом Саду. Стеван Тонтић је објавио књиге песама "Наше горе вук", "Црна је мати недјеља", "Праг", "Ринг" као и неколико антологија. Добио је велики број најугледнијих награда као што су Шантићева, Змајева, Кочићева, "Хорст Бинека" Баварске академије лепих уметности, награду "Милош Н. Ђурић" за преводилаштво.

Датум и место сахране биће накнадно саопштени.

МОЋНО ПЕСНИЧКО ДЕЛО

УКУПНО књижевно, пре свега песничко, дело несумњиво учвршћује Стевана Тонтића у ред најостваренијих и најсамосвеснијих аутора српског језика са духом отворености других култура. Тонтић је остварио нека од најаутентичнијих места новије српске поезије о рату, али и религиозне поезије ововременог, против речима обузетог лирског сензибилитета - каже др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност.

Препоручујемо

Култура

0 0

ТУЖНЕ ВЕСТИ: Преминуо Стеван Тонтић

12. 02. 2022. у 17:42 >> 17:47

Култура

0 1

УЗДРХТАЛО ОСЕЋАЊЕ СВЕТА: "Архипелаг" објавио нову књигу Стевана Тонтића

11. 08. 2021. у 12:29

Култура

0 2

БЕГ ИЗ ПЛИЋАКА ДУХА: Стеван Тонтић, добитник Дисове награде

23. 03. 2021. у 12:41

Култура

0 0

ПРЕПОЗНАТЉИВ И САМОСВОЈАН ПЕСНИЧКИ ГЛАС: "Дисова награда" припала Стевану Тонтићу

17. 03. 2021. у 21:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације