КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Заводљиве странице

Књижевна продукција је у претходном периоду доживела неколико снажних замах

Фото В.Н.

ЗОРАН БОГНАР (Београд)

1. СЕДАМ ЧУДА, Ђорђе Ћирјанић ("Нова поетика")

2. ГРИМИЗНА БАШТА, Ненад Каран ("Дерета")

3. ИЗМЕЂУ РЕДОВА, Немања Вељовић Суброса ("Соларис")

4. МЕНУЕТ У ШЕЈТАНОВИМ ПАПУЧАМА, Милкица Милетић ("Дерета")

5. ТРАНССИБИР, Гордана Влаховић ("Агора")

Privatna arhiva

За разлику од неколико претходних година које су представљале забрињавајућу кризу српског романа (превасходно мислим у квалитативном смислу - у квантитативном није било никакве кризе пошто се објављивало у просеку преко 150 романа (!!!) за 2021. годину можемо с правом рећи да нам је изнедрила неколико сјајних романа (изузев романа наведених аутора Ђ. Ћирјанића, Н. Карана и М. Милетић, скренуо бих пажњу и на нове романе Лауре Барне, Миломира Ђукановића, Анђелка Анушића, Биљане Wиллимон, Тајане Потерјахин, Мирослава Радошевића и Слободана Владушића). Роман Ђ. Ћирјанића још је један у низу луцидних прозних остварења овог аутора, који је одавно доказао да је сјајан писац и велики радник. Већ сам наслов нам најављује интригантне, заводљиве и на моменте сензационалне странице. Романи Н. Карана и М. Милетић су прави изазов за оне пасиониране читаоце узбудљиве и експресивне прозе на коју су нас ово двоје аутора навикли и у својим ранијим прозним остварењима. Такође, иако је поезија скоро протерана из Србије, баш као ономад из Платонове државе, на овом месту истичем поетску књигу "За посебне људе" сјајне поетесе Снежане Теодоропулос; као и прву књигу критичко-есејистичких текстова луцидног књижевног критичара и есејисте Н. В. Субросе и интригантну књигу путописне прозе Г. Влаховић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ВИКТОР ШКОРИЋ (Ново Милешево)

1. БАЊА, Јовица Аћин ("Агора")

2. МОКРИНСКЕ ХРОНИКЕ, Срђан В. Тешин ("Архипелаг")

3. О САДАШЊОСТИ И СЕДАТИВИМА, Петар Матовић (КЦНС)

4. ШЕСТА ПЕСМА ЗА ИНГУ, Јадранка Миленковић ("Пресинг")

5. ИЗ БРОДСКОГ ДНЕВНИКА, Милан Орлић ("Мали Немо").

Фото Архива

Књижевна продукција у претходном периоду доживела је неколико снажних замаха изласком одређених књига и издања. Ј. Аћин је књигом приповедака још једном доказао своје мајсторство у владању кратком формом коју обогаћује његова књижевна ерудиција. На граници борхесовског и кафкијанског, ова књига је омаж великанима писане речи, како светског књижевног, тако и домаћег канона. Знатно суптилније, али такође очигледно, на истом трагу је и поетска књига М. Орлића, која комбинује мотиве робинзонијаде и морепловства, али се у њој снажно осећа учешће духа времена, конзумеризма и неолиберализма 21. века. С друге стране, П. Матовић својом књигом наставља са истраживањем могућности савременог језика. Формално уједначене, његове песме нова су димензија његовог комплексног доживљаја стварности. С. В. Тешин такође је наставио са продубљивањем свог личног, прошлог, поетичног, које је започео у ранијим књигама. Као књига која испитује његов "јучерашњи свет", његове "хронике" померају границе његовог митопоетског спектра у прози. Напослетку, Ј. Миленковић је својим романом написала једну тоталну, мановску књигу, која се бави питањима савремености, колико и питањем уметности, у позадини једног парничног процеса. Мало је књига код нас које се толико посвете свим питањима које поставе као што је ова.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ВЛАДИМИР Б. ПЕРИЋ (Крагујевац)

1. БАЊА, Јовица Аћин ("Агора")

2. О САДАШЊОСТИ И СЕДАТИВИМА, Петар Матовић (КЦНС)

3. НЕБО ТАКО ДУБОКО, Весна Капор (СКЗ)

4. КУЋА, РУКЕ, ГЛАСОВИ, Марија Ракић Шаранац (НБ "Стефан Првовенчани")

5. КАКО САМ ПОСТАЛА ФЛАМЕНКО ПЛЕСАЧИЦА, Јелена Жугић ("Енклава")

Фото Архива

Путописност отвара и затвара овогодишњу листу предложених књига. Аћинова проза о уметности пружа нам могућност да у земљи рођења уметник метафикцијски завиримо "иза кулиса" књижевних светова Марсела Пруста, Томаса Мана, Иве Андрића, али и сликарских - Јохана Вермера и Шарлоте Саломон. Реска меланхолија у поезији П. Матовића представља одговор на све бржи и све површнији свет у коме нема места спонтаности и природности. Она је позив на повратак свету у коме поново фигурира приватност и посвећеност детаљу. Огроман распон емоција који прати протагонисткињин губитак кћерке чини поетику сећања у прози В. Капор. Реконструктивни и рестауративни токови мисли, у немогућим прегнућима да се врати изгубљено, чини "небо тако дубоким". Дубоко лична поезија М. Р. Шаранац истиче све богатство трансформишуће и нарастајуће породичне интиме. Кроз овакву лирику потпуно видимо фину изнијансираност фигуре мајке. Изузетно свежа и енергична поезија Ј. Жугић, смештена у просторе фламенка, изузентно је прегнантна симболиком и представља пачворк од стварности и фикције. Лајтмотивски плес лирског "ја" метафорично му омогућава да се ослободи од технократских и милитаристичких оквира света.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЈАСМИНА ТОНИЋ (Београд)

1. АГОН И МЕЛАНХОЛИЈА, Горана Раичевић ("Академска књига")

2. ДОК ТОНЕМО У МРАК, Гојко Божовић, (НБ "Стефан Првовенчани")

3. НЕБО ТАКО ДУБОКО, Весна Капор (СКЗ)

4. ОПСАДА МОГА ЈА, Стеван Тонтић ("Архипелаг")

5. О САДАШЊОСТИ И СЕДАТИВИМА, Петар Матовић (КЦНС)

Јасмина Тонић

Дугогодишње бављење делом Милоша Црњанског Г. Раичевић крунисала је обимном студијом о његовом животу и раду, у којој су приказане и важне биографске појединости и осветљене најважније одлике његовог књижевног опуса. Г. Божовић је последњих година у некој врсти стваралачке експлозије и нова књига је управо резултат настојања да се на подлози утисака да живимо у најгорим временима, када су системи вредности разорени, на притисак ружне стварности одговори бекством у свет малих и драгих ствари или да се кроз иронију одбрани сопствено људско достојанство. У кратком роману В. Капор настоји да о једној болној теми, смрт младе девојке, исприча причу усредсређену на родитељски бол, на празнину са којом се они суочавају. Склона да лиризује прозу онолико колико је то могуће, ауторка исписује једну прозну елегију. Једна од најбољих књига С. Тонтића, у којој он, на подлози драматичног искуства стеченог у ратовима деведесетих година прошлог века, опева близину смрти и сећање на лепе тренутке који се објављују из успомена. П. Матовић и у новој књизи остаје веран свом опредељењу да свет и живот гледа из перспективе хуморно-ироничног односа, који је најбоља одбрана од баналности егзистенције, од суноврата онога што је људском бићу најдрогоценије, а што се може означити као изградња унутарњег света у којем се осетљиви појединац добро осећа.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (4): Бравуре језика у стиху

12. 02. 2022. у 16:19

Култура

0 1

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3): Завидан број добрих рукописа

11. 02. 2022. у 10:20

Култура

0 3

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (2): Ево која су дела у конкуренцији

10. 02. 2022. у 08:13

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1): Богата жетва пркоси ковиду

09. 02. 2022. у 09:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације