ДУШАНОВ ЗАКОНИК У СУСРЕТ СРЕТЕЊУ: У Народном музеју, после рестаурације, пред публиком платно великог српског уметника Паје Јовановића

ХОЛ на првом спрату Народног музеја (испред дела сталне поставке са експонатима везаним за српски средњи век), као и степенишни простор око њега, били су мали да приме све који су јуче желели да поздраве враћање пред публику славне слике Паје Јовановића - "Крунисање цара Душана", која је позната и под именом "Проглашење Душановог законика".

Тим конзерватора испред слике Паје Јовановића, Фото: И. Маринковић

Око ове у сваком смислу монументалне композиције, чије су димензије 390 пута 589 центиметара (више од 20 квадратних метара сликарског платна), зујале су камере и севали блицеви. Излагањем обновљеног и освеженог дела, које приказује чин крунисања нашег средњовековног владара у Скопљу 1346, а које је настало по поруџбини Краљевине Србије, тачније Милана Обреновића, за учешће на Светској изложби у Паризу 1900, где је освојило златну медаљу, Народни музеј обележава државни празник - Сретење.

- Тематски, садржински, културно-историјски ова слика доприноси успостављању једног озбиљно поремећеног континуитета у српској култури националног и историјског памћења, које је и данас под озбиљним ударцима, и које се повија под неким догађајима који немају никакве везе са уметношћу, културом и историјом - истакао је Дарко Танасковић, председник УО Народног музеја.

Драгоцено платно у рукама стручњака, Фото МИК

Поновно дружење са овим велелепним делом, према његовом мишљењу, може се сагледати и у симболичкој равни, у светлу прославе Сретења, које је установљено у знак сећања на проглашење првог устава модерне Србије, који је у своје време био међу најпрогресивнијима у Европи:

- И Душанов законик је био одраз правне мисли и праксе која је у 14. веку препознавала оно што је најбоље за државу и народ, а данас имамо празник Сретење где се сећамо да смо 1835. године били у духу модерних европских држава, што нам неки оспоравају. Негде од средине шездесетих година 20. века ова слика се препознаје као крунисање Душаново, али и као проглашење Душановог законика. Двоструко значење, у једном новинском тексту из педесетих година, објаснио је сам Паја Јовановић. Радећи са нашим великим научником, историчарем, дипломатом, културним радником, политичарем, Стојаном Новаковићем, уметник је замислио да дело може да има два наслова.

Фото МИК

Велики сликар је, подсетио је Танасковић, радио две до три године на прикупљању грађе из историје тог времена, одлазећи у манастир Грачаницу, тада у саставу Турске, да снима фреске фотоапаратом.

- Он се научно-истраживачки припремао за израду слике. Наравно, не би вредело да није био велики ументник, али говори у којој мери је на најасавременији начин радио на припреми за ову слику.

Паја Јовановић, Фото Приватна архива

За враћање њеног пуног сјаја, после обнове (на дужину процеса утицале су пре свега димензије слике, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка) био је задужен тим конзерватора. У њему су били Ивана Ивановић, Александар Цветиновић, Ненад Никитовић, Тијана Кнежевић, Магдалена Дробњаковић и Наташа Илић, која је у њихово име говорила о послу који су обавили. Са свешћу да је оно чиме су се бавили допринело "трајању ремек-дела које је једна од симбола наше националне уметности и музеја" чланови овог тима конзерватора, током процеса су открили и оригиналан поступак препарирања платна и на тај начин проширили знања о Паји Јовановићу као сликрском технологу који је вешто манипулисао материјалима.

Дарко Танасковић, Фото Танјуг

БЕЗ ЕКСЕРА

ЗАХВАЉУЈУЋИ томе што су стручњаци Народног музеја испитали механичка својства платна и начин припреме за сликање, први пут је примењен у Србији иновативан начин затезања слике, без ексера.

У том контексту, Наташа Илић, поменула је сарадњу са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетима у Београду, посебно се захваливши инжињерима Станку Родићу и Миловану Бијелцу.

АНАЛИТИЧНО И МАРЉИВО

СА великом студиозношћу, Паја Јовановић (1859-1957) је на слици приказао 31 историјску личност, приступивши визуелној реконструкцији историјског догађаја, како наглашавају у Народном музеју, аналитично и марљиво. Податке је прикупљао у Бечу, Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима. Поручавао је одежде, краљевске орнате али и историјске актере.

Препоручујемо

Галерије

0 8

ВЕЛИЧАНСТВЕНА СЛИКА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА: Народни музеј представио монументално дело "Крунисање цара Душана" (ФОТО)

11. 02. 2022. у 14:02

Култура

0 1

ВРАЋАЊЕ ЧУВЕНЕ СЛИКЕ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА У СТАЛНУ ПОСТАВКУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Нови сјај "Крунисање цара Душана"

08. 02. 2022. у 16:43

Србија

0 0

ОТВАРАЊЕ БЕЗ ПУБЛИКЕ: Изложба радова са конкурса „Награда Паја Јовановић“ у галерији КЦ Вршац

01. 10. 2021. у 11:02

Злочин

1 1

ДА ЛИ ЈЕ "СТРАЖАР" ПРОКРИЈУМЧАРЕН? Случај слике Паје Јовановића одузете на аеродрому од Николе Ковачевића доспео у Више тужилаштво

23. 09. 2021. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације