КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1): Богата жетва пркоси ковиду
ОД ДАНАС на страницама нашег листа објављујемо изборе 61 члана Великог жирија
СРБА ИГЊАТОВИЋ (Београд)
1. "ЖИВОТ ИЗ ЗАСЈЕДЕ", Анђелко Анушић ("Службени гласник")
2. "ЧАСНИ СОНЕТИ", Обрен Ристић ("Православна реч")
3. OLTREMARE, Горан Лабудовић Шарло (Библиотека "Данило Киш", Врбас)
4. "РОМАН О БИЉАНИ", Драган Лакићевић Лакас (CID)
5. "ГЕНЕРАЛ И ЛАСТА", Андрија Радуловић (УКЦГ)
Зачуђујуће, али књижевна продукција је и у другој години ковида била изузетно обимна: има добре поезије, занимљиве прозе, успеле есејистике. Аутор две романескне тетралогије, Анушић и у новом роману исписује трагичну повест Срба Крајишника индивидуализујући је и сплићући причу о егзодусу све до Холандије и фамозног хотела "Билдерберг". Ристић је од оног соја аутора што и певају, и мисле стихом. У нискама својих сонета он исказује властиту позицију у свету, али уједно говори и о удесу тога света на прагу његовог потонућа у постхуманизам.
Лабудовићева поезија која би да менталну, интелектуалну, сазнајну и сваку другу рутину одабаци и оспори, да засече у њу поетским хируршким резом и открије нам све богатство супротнина оностраности и другости. Врстан спој романа, биографије и документарне прозе остварио је Лакићевић бавећи се ликом и удесом списатељице Биљане Јовановић са којом је поделио "комад живота". У средишту поезије Радуловића је лирско ја што испитује и исписује васколики свет, различите културе и историје посвајајући их и истовремено претачући у језичку игру.
* * * * * * *
ГОРАН МАКСИМОВИћ (Ниш)
1. "МОДРЕ ЖИЛИЦЕ", Ђорђо Сладоје (Центар за српске студије, Бања Лука)
2. "ДНЕВНА ДОЗА НОСТАЛГИЈЕ", Здравко Миовчић (СКЗ)
3. "ЗРНО ШЕЋЕРА У СЛАНИКУ", Татјана Врећо ("Прометеј")
4. "ИСУСОВ ТРН", Слободан Јовић (СКЗ)
5. "О САДАШЊОСТИ И СЕДАТИВИМА", Петар Матовић (КЦНС)
У свим предложеним књигама доминира тежња ка дубинском исповедању и прожимању књижевног израза са свакодневним животним радостима и патњама, као и са непосредном прошлошћу и садашњошћу, са традицијским и савременим доживљајем света у нама, света око нас и света над нама. При свему томе, издвојени аутори су посвећени истраживању нових књижевних поступака, било да се ради о кратким лирским песмама, поемама или прозним формама. Окренути су разоткривању иновативних значењских могућности језика, поготово креативном оживљавању архаичне, дијалекатске и савремене лексике. Суштинска пажња усмерена је на испитивање корена вечите супротстављености сила добра и зла у људском бићу и последицама које тај сукоб може да остави на свеколико хуманистичко искуство, било да је сагледано на историјском, индивидуалном или колективном плану.
Крајња уметничка порука почива на веровању у моћ књижевног надахнућа које ће својом снагом "одбранити" свет, али и на својеврсном прометејском принципу наде да у финалном исходу морају надвладати опште добро и човекољубље.
* * * * * * *
ЉИЉАНА ЛУКИЋ (Бијељина)
1. "МОДРЕ ЖИЛИЦЕ", Ђорђо Сладоје ("Центар за српске студије", Бања Лука)
2. "КЉУЧАОНИЦА", Ристо Василевски ("Арка")
3. "КРОЗ ИГЛЕНЕ УШИ", Ранко Павловић ("Арт принт")
4. "ЖИВОТ ИЗ ЗАСЈЕДЕ", Анђелко Анушић ("Службени гласник")
5. "ЧАСНИ СОНЕТИ", Обрен Ристић ("Православна реч")
Сетним и меланхоличним тоновима, животне и метапоетске вредности, везаним за завичај и прохујало време, Сладоје гради лирски наратив, повезујући традиционално, које је у нестајању, и модерно, још неукорењено. Сачувавши архаичан језик завичаја,обликује низ интересантних ликова, којима даје хуморно обиљежје. Р. Василевски у новој књизи својих философема сабрао је мисли о универзуму, са полазиштем од стварног, овоземаљског до продора у несазнајно, мистично и зачудно.
Ово дело је потпуно самосвојно по својој садржини и форми. Р. Павловић, својим сонетима, који су нежни, продуховљени, са тананим преливима осећања и дубокомисленим значењима, обасјава нас универзалним људским поукама. Меланхолични акорди о пролазности живота, својим мисаоним и емоционалним еквивалентима, надјачани су оптимизмом. А. Анушић наставља тематику дела о Србима из Хрватске, фокусирајући се на избеглице у току "Бљеска" и "Олује". Вешто испреплетеним заплетима, уз коришћење бујног, колоритног језика, са примесама хумора и сатире, остварено је дело које, по својим хуманистичким порукама, допире до универзалних вредности. О. Ристић представља највиши духовни кодекс који прати песникову трагалачку жудњу за сазнањем и продором у несазнајно и недокучиво.
* * * * * * *
ЈОВАН ПЕЈЧИЋ (Београд)
1. "ИСУСОВ ТРН", Слободан Јовић (СКЗ)
2. "АГОН И МЕЛАНХОЛИЈА", Горана Раичевић ("Академска књига")
3. "НЕБО, ТАКО ДУБОКО", Весна Капор (СКЗ)
4. "КЉУЧ ОД КОСОВА", Бошко Сувајџић ("Албатрос Плус")
5. "ТРИК-РОМАН", Петар Милошевић ("Агора")
Није мудрост узвикивати и наметати. Васпоставити, изразити, показати - то је мудрост уметности и мишљења. У добу свеопште људске отпалости од слободе и лепоте, од истине, од себе, добу у којем живимо, сви су изгледи да ово древно, непролазно знање чувају и потврђују још само књижевност у најширем и философија у најужем смислу. При томе, етос стварања је онај уметнички, односно мисаони чинилац који свето и световно, игру и бол, веру и страх, љубав и смрт, апсолут и историју поставља као нужни услов, као највишу меру човекове моћи стварања и одбране света, такође личног самоостваривања.
Пред мерилом проистеклим из оваквог погледа лако отпадају дневне наруџбине и маркетиншке пирамиде "вредности", а остају дела уметничког и научног надахнућа. У години 2021. ову високу меру постижу својим делима: Слободан Јовић у поезији, Весна Капор и Петар Милошевић у роману, Горана Раичевић и Бошко Сувајџић у српској науци о књижевности.
Препоручујемо
ОД СУТРА - "МЕША": Почиње гласање за престижну награду коју 34. пут додељују "Новости"
08. 02. 2022. у 10:37
ФЕСТИВАЛСКА НЕДЕЉА НОВОСТИ: Меша је жижна тачка наше културе - лауреати о значају овог признања (ВИДЕО)
12. 10. 2021. у 18:03 >> 21:08
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (0)