ЕВРОПА, СМЕШНА ПРОВИНЦИЈА АМЕРИКЕ: "Новости" ексклузивно представљају нову књигу "Уништити" Мишела Уелбека

ИНТРИГАНТАН, као и увек, најпопуларнији и најпревођенији француски живи писац Мишел Уелбек у својој новој књизи "Уништити" (чији се српски превод очекује тек крајем ове године), поставља низ егзистенцијалних питања, од терористичких претњи, преко односа у савременој и отуђеној породици, до краја живота усамљеног човека.

Фото ЕПА

Препознатљив, а опет другачији. Јер сада вребају нове опасности. Клише је сличан као у неким његовим ранијим делима: страхови се пресликавају на неке будуће председничке изборе (ови ће се одржати 2027. године), али нови председник је изданак технократске бирократије: није више муслиман, као у роману "Покоравање" из 2015, када је у видокругу имао ове изборе, који ће се у Француској одржати за неколико месеци.

Главну терористичку бригу не доносе овога пута исламисти, већ сајбер зналци. Чудним сплетом ишчитавања анонимних порука преко интернета и упоређивањем геометријских облика, пут атентата води и до острва у близини Хвара!

Са својственом невероватном лакоћом вођења нарације, на више од 730 страница, Уелбек спаја донекле неспојиво, прати паралелне приче тероризма и породичну драму засновану на недостатку афективности, али истовремено исписује и елож географским лепотама Француске и враћа веру у изгубљену љубав. Изнад свега, поставља питање усамљеног човека.

Заплет своје нове књиге кроји око извесног Пола Резона, саветника министра економије и финансија Брина Жижа. Овај лик романескно, неодољиво подсећа на актуелног министра Брина ле Мера, који је Уелбеку својевремено помогао да тело свог преминулог пса пребаци из Ирске на гробље животиња недалеко од Париза, што му је он упамтио као велику услугу. Уопште, Уелбек, маниром великом списатељског мајстора, вешто преплиће чињенице и имагинацију.

Актуелни председник тако је на власти све до 2027, што оставља простора за претпоставку да је Макрону антиципативно "продужио" мандат за још пет година. Улази и у домен натприродног. Само су 2017. и 2027. прости бројеви у свим изборним годинама Француске Пете републике, што би могло да значи и невоље у тим изборним циклусима.

У неким моментима је и несвесно видовит, описује тешко стање штићеника старачких домова, што је баш у ово време, само неколико дана после изласка његове књиге, другим каналима, постало једна од главних тема у француској јавности. Систем се држи на хуманости појединаца.

Фото: ЕПА

У Уелбековој новој књизи, припадници обавештајне службе покушавају да разреше проблем појављивања тајних порука у којима информатички напади претходе реалним атентатима. Група врсних хакера министру виртуално одсеца главу, разнет је кинески трговачки брод на путу између Шангаја и Ротердама, запаљена банка сперме у Данској, страдало је петсто миграната у погођеном избегличком броду.

Ко изводи нападе? Ултралевичари? Католички интегристи? Сатанисти? Нова "еко-фашистичка идеологија"? Енигма је неразрешива. Трговачке бродове сада прати војска или их наводе сателитима, без посаде. Из страха, берзе напуштају интернет и враћају се телефонима и факсевима. Интернет служи за "скидање порно филмова и вређање других без ризика". У таквом свету, средства за напад се много брже развијају од средстава за одбрану.

Резонов отац, који је такође радио у обавештајној служби, доживљава мождани удар и запада у вегетативно стање, одакле се развијају компликовани породични односи. У њима има доста отуђености, појављује се тема еутаназије, али и савремене удаљености браће и сестара које зближава невоља.

Књига прати период сличан данашњем, неколико месеци пред изборе, али у следећем циклусу. Левица је сведена на статистичку грешку. Крајње десничаре из Националног окупљања више не предводи Марин ле Пен, већ млади и успешни изданак страначког кадра, кога она подржава из сенке. Стари Ле Пен је и даље жив и има 99 година. За новог кандидата гласају они окренути породици и религији. Главна битка води се између њега и председниковог пулена, телевизијског водитеља Банжамена Сарфатија из домена ријалитија, који из позадине има пуну подршку успешног министра Брина Жижа. А Пол Резон саветује усамљеног министра, покушава да разреши енигму претећих порука и да се привикне на нову ситуацију непокретног оца око кога се у унутрашњости Француске, на поседу око поља винограда, окупља фамилија. За то време, живот око њега плете замку.

Уелбек остаје мајстор провокације, све до случајних инцестоидних односа под окриљем мрака. Секс игра важну улогу у везивном ткиву овог романа. Каткада одсутан годинама, некада учестало присутан. Атмосфера на тренутке набијена еротиком, али и меланхоличним нотама. Провокативан је и око вере:

- Да Бог заиста постоји, могао је дати више назнака својих ставова. Бог је био веома лош у комуникацији; такав степен аматеризма не би био дозвољен у професионалном окружењу.

Појављује се и нова, англосаксонска религија, "не баш секта, више нешто што почива на мирисним уљима", у којој се ствара помодна равнотежа између женског и мушког бога, и којој се приклања велики број запослених у министарству.

Тек неколико речи о муслиманима. Ипак, примећује да их има "много, превише на улицама", у Божолеу, и читавој Француској, са путним знаковима који упућују на џамије, чак и у малим местима. У тим насељима, жене носе никабе, мушкарци су одевени по салафистичкој моди. Подсећа да је полиција била миљеник нације после терористичких атентата протекле деценије. Одаје, међутим, и признање односу муслимана према породици, примећујући да се у старачким домовима налазе углавном само Французи, "а мало или нимало Магребљани, јер је код њих јака солидарност између генерација." Расна мржња досегла је у Европи неслућене размере. Учестали су напади на мигранте.

- Модерне земље, као што су Јапан или Кореја, оријентишу се ка вештачкој репродукцији, док технички мање напредне земље, попут оних у Западној Европи, посежу за имиграцијом. У оба случаја, остварује се циљ капитализма: лагано али континуирано повећање светске популације која омогућује да се остваре циљеви привредног раста и инвеститорима обезбеди одговарајући приход - каже Уелбек.

Исписује и социјалну разгледницу Француске. Привреда је развијена, чак у домену луксузних аутомобила превазилази немачку привреду, али је незапосленост велика, а у мултинационалним компанијама однос према запосленима је на ивици робовласништва. Јавне службе су напустиле руралне крајеве, медицинска покривеност у некима од њих је на нивоу афричких држава.

Одвојеност међу брачним паровима, осим ретких изузетака, још један је лајтмотив новог Уелбековог романа. Они више не само да не деле постељу или банковни рачун, већ ни исту преграду у фрижидеру. Побољшање услова живота иде у пару са помањкањем разлога да се живи, нарочито да се живи заједно. Вегани и асексуална бића се умножавају. Сексуална задовољства, у вишим слојевима друштва, замењују јога и трансцедентална медитација. Брак се најчешће одржава око одређеног пројекта, деца више нису довољна да га спасу, "чак доприносе томе да се растури".

Иако је прошло мало времена од данашњих дана, технологија је знатно узнапредовала, дотле да може да измени ДНК већ осуђене особе. Измишљен је нови систем "пет скенера" за утврђивање болести. Па ипак, није свемогућ.

Фото ЕПА

Политика губи реалну власт у односу на друштвене лобије. Европа је постала далека и остарела, депресивна и помало смешна провинција САД. Занемарују се европске директиве, расте привредни протекционизам науштрб слободне размене. Кинезима опада извоз. Економски ривалитет је заменио војни.

Има и конкретних политичких реформи, попут укидања премијера, по америчком систему. То је, у неку руку, "постдемократски" процес.

- Демократија је мртва као систем, постала је превише спора и тешка - каже Уелбек.

Нови кућни љубимци, пише аутор, постали су отровни паукови.

Прича је то о искрености према себи и другима тек када западну у кому, генерацији педесетогодишњака који губе родитеље, синтетичкој исхрани и реинкаранцији, алкохолу који анестезира на кратке стазе, проституткама које враћају у живот и "сексуалном односу" између Немачке и Француске. Све је пропраћено скицама гиљотине и трансродних митолошких бића, географским картама и плановима и мистичним цртежима.

Зачини штива су и "лада нива" из седамдесетих која пали "из прве", најава аболиције лаких дрога, док се дувану дефинитивно црно пише, импланти као опсесија зубара, возови који тутње триста на сат с утиском имобилисаног пада у апстрактни простор и превелики егоизам модерног човека. Многи људи су заглупели. У очима странаца, Французи су тужни.

Етикетирање ради безбедности постало је "квазифашистичка норма" у најмањем кутку свакодневног живота. Америка је мање-више изгубила "неопрезно започету партију" против Кине. Све је већа одвојеност политичара од обичних људи.

Има ту и референци на "Нирвану", "Матрикс" и "Господара прстенова", трговце генетским материјалом, беле жене које вештачком оплодњом сопственим избором добијају црну децу "да би показале независност духа и антиконформизам", с паметном децом која "интелигенцију нису наследила од мајке". Није Уелбек заборавио ни да се подсмехне Бернару Кушнеру, док је Жака Ширака назвао чистим демагогом и опортунистом.

Ту су и један Словенац на аеродрому у Конгу који ради за ЕУ, згодне црнкиње, активности "црних блокова" и антиеутаназијски покрет Теодора Качињског: прави разлог за еутаназију је то "што више не подносимо старе". Видео-конференције су постале стварност, као и прегревање планете, са сунчањем у марту.

Уелбек подсећа и да је романтизам рођен на северу Немачке, скреће пажњу на то да живот не подноси решења на дуге стазе, да су односи између мајке и кћерке компликовани, нарочито ако је кћерка лепа, а да је добра лаж она у коју и сами поверујемо.

- Жене у принципу целог живота живе у илузији да су интуитивне и надарене за лагање, за разлику од мушкараца. То је понекад тачно, али много ређе него што се верује - каже Уелбек.

Људски живот код њега представља сукцесију административних и техничких потешкоћа, пресечених медицинским проблемима. Што више одговорности имамо, то смо усамљенији, уз мрежу 5Г која ту усамљеност подстиче. Поново је показао своје широко знање и опседнуст винима и дочарао како хладан човек стицајем околности може да прерасте у емотивно биће. Ипак:

- Слика коју оставимо први пут у очима вољеног бића превлада у односу на све остало што постанемо.

Фотографије усреће или расплачу, а да унапред не знамо шта ће учинити, док је враћање ка младости знак да смо промашили живот. Желимо оно што други желе по систему имитирања. Једино што живот човека, по Уелбеку, чини смисленим јесу ерекција, читање и могућност да се мирно посматра узнемиреност лишћа на ветру.

Уз политичке заплете и породичне сплетке, правне и медицинске изразе, помаљају се интермеца описа природе у брехтовском маниру:

- Небо је ниско, сиво, збијено. Светлост као да не долази одозго, већ са снежног покрова који прекрива тло; неумољиво слаби, без сумње пада вече. Плочице мраза се кристалишу, гране дрвећа су хрскаве. Пахуље ковитлају међу људима који пролазе једни поред других а да се не виде, лица отврднулих и набораних, луде тачке светлости играју у њиховим очима.

Све је пропраћено редовним кошмарима у сновима, са смрзавањем у возу у Пољској, сјуривањем лифтом шездезесет спратова испод земље или пењењем скелама небу под облаке, убилачким избацивањем из аутобуса у покрету, учењем летења изнад јужне Баварске, заљубљивањем сиромашног пролетера у аустријску учитељицу која му неће постати љубавница, блатњавим улицама Париза, женама егзибиционисткињама и човеком светски познатим, али се не зна се због чега.

Уелбек подсећа да је успоравање и уништавање Запада прогресивно, од седамдесетих. Циљ терориста је да униште модерни свет каквим га знамо, због чега "нису баш у криву". Тумори који уништавају људска бића. Уништити све оно што је неопходно и људско. Отуда, засигурно, и наслов.

Овејава песимизам. Првобитни грех хришћанства је нада, каже, и додаје да хришћани имају проблем с апсурдом и одлучношћу. Парови којима иде добро не воле да се баве онима којима иде лоше, баш као ни здрави са болеснима. Љубомора умирућих према живима. Људски век се не мери годинама које смо преживели, већ онима које су остале пред нама. Може ли човек да се заљуби са 65 година?

Уелбекова књига је сусрет са смрћу. Наша сопствена смрт се не тиче нас, већ наших ближњих. Човеков живот не припада њему самом, већ онима који га воле.

Истовремено, заговара заустављање роботизације и уберизације. Док се некада ценило време одмора, сада је испуњеност у раду. Свет, какав не би требало да буде. Али, други немамо. Најчешће се живи без резона. А живот се одвија нормално. Ни речи о пандемији. Ваљда је до тада прошла...

Препоручујемо

Култура

0 2

ЉУБАВ СЕ ВРАЋА УСАМЉЕНОМ ЧОВЕКУ: Нови роман славног писца Мишела Уелбека

06. 01. 2022. у 15:15

Култура

0 2

УЕЛБЕК ПОД ВЕЛОМ ТАЈНЕ: Нови роман из пера славног писца у француским књижарама од 7. јануара

18. 12. 2021. у 09:24

Култура

0 0

ЕКСКЛУЗИВНО: Зашто је за великог Уелбека Европа смешна провинција Америке

29. 01. 2022. у 15:32

Култура

0 7

ПОНОВО УЧИТИ СРПСКИ: Чувени француски писац Патрик Бесон о књизи Татјане Шотре Катунарић

08. 12. 2021. у 10:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације