ПРОТИВ ДУХА ЕВРОЦЕНТРИЗМА: Реч приликом примања Ордена Златног степена којим је Данила Киша одликовала Мађарска 1978. године

Појам Weltliteratur, онако како га је формулисао још Гете, остаје до дана данашњег визијом једног генијалног песника који је успео у време великих (европских) националних заноса да се уздигне изнад ускогрудости и да прогласи литературу неком врстом бесцаринске зоне духа.

Фото: Новости архива

Weltliteratur, схваћена гетеовски, може се, дакле, у првом реду сматрати, на практичном плану, неком врстом корекције сопствених вредности, а по принципу поређења. У том смислу, како то запажа Етијамбле, "Гетеова егзалтација светском литературом у првом је реду имплицитна осуда немачког национализма и, о истом трошку, сваког национализма".

А то што је тај појам Weltliteratur подразумевао и подразумева још и данас само литературе великих народа или великих језика и што је тај појам "Светске литературе" остао до дана данашњег неком врстом духовног колонијализма и строгог евроцентризма, за то Гете није нимало крив, а није овде тренутак да истражујемо све узроке тог и таквог стања које траје ево до данас. Већ поменути Етијамбл, кога овде парафразирам (и који је, мада Француз, један од најватренијих противника евроцентризма), пита се, свестан ширине, вредности и древности других литература: а шта је, господо, са санскритском, кинеском, јапанском, бенгалском, иранском, арапском литературом? И шта је са грчком и још неким литературама које овде прескачем? И пре него што донесем неке закључке у вези са свим овим, дозволите ми да наведем још један податак. У анкети коју је извршио Рејмон Кено године 1956, а под насловом "За једну идеалну библиотеку", где је фигурирало неких 3.500 наслова, добили смо једну листу од сто наслова на чијем челу стоје Шекспир и Библија, а затим одмах Пруст. Све у свему, 60 француских и 39 иностраних писаца, од чега 9 енглеских и америчких, 8 грчких, по 6 немачких и руских, 4 латинска и 3 писца шпанског језика, док је по један наслов припао арапским, данским, хебрејским и италијанским писцима.

Завршавам ово мало статистичко излагање закључцима који се нужно намећу: прво, евроцентризам је још увек, упркос извесним померањима у вавилонској пометњи језика, још једнако владајући облик духовног става и мишљења; под два: тај евроцентризам је ограничен углавном на литературе великих језика и народа, и под три: тај и такав став и однос морамо прихватити као једну емпиријску чињеницу против које се не можемо борити само фразама о праву малих народа на равноправно учешће у породици великих, него само, и у првом реду, сопственим проверавањем, хоћу да кажем: проверавањем сопствених вредности, јер у противном, ако тражимо своје место под сунцем само на основу такозваног легитимног права, остаћемо тамо где смо и досад били: у запећку.

Обавеза је нас писаца и преводилаца малих народа и малих језика да се боримо за свој престиж, за своје место под сунцем, сталним настојањем да пружимо свету оно што је код нас најбоље и то дамо у најбољој могућној форми, и да не очекујемо од белог света да се према нама односи другачије него што се ми сами односимо једни према другима. Желим да будем добро схваћен: ја се овде не залажем да се уврстимо међу велике, међу историјом и судбином, и случајем, срећније литературе по сваку цену, него управо одабиром, него управо гетеовским korrigieren, и са самосвешћу да смо и ми, и то с пуним правом, део европске културе, дакле и Weltliteratur. Тако ће се у некој будућој "идеалној библиотеци" можда наћи и имена неких наших, југословенских писаца, Крлеже, Андрића или Црњанског, а уместо Аполинерових Алкохола, или уз њих, да не кажем изнад њих, стајаће можда Нове песме Ендреа Адија, тог сјајног песника ових наших страна, тог песника Подунавља.

А све дотле, ми писци и преводиоци малих језика требало би да својатамо башларовску формулу: "Моја идеална библиотека у првом реду је отворена библиотека". Што ће рећи без предрасуда у односу на нације, државе и језике. 

(Из књиге Данила Киша "Из преписке", приредила Мирјана Миочиновић, "Архипелаг")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације