"АЛБАТРОС" ВИСОКО ЛЕТИ: Сто година едиције коју су основали Станислав Винавер и Тодор Манојловић

ЦИЉ и идеал Библиотеке која улази у живот под крилатим знамењем Албатроса јесте: гајење и ширење душевне културе.

Фото Приватна архива

Библиотека Албатрос обраћа се, првенствено, онима који у обогаћивању и облагорођавању свога духа виде један озбиљан животни задатак - њена је главна тежња: да се број таквих читалаца стално умножава и да се интересовање за књижевност, уметност и за духовна питања, уопште, појача.

Овако су угледни писци Странислав Винавер и Тодор Манојловић 1921. године обнародовали покретање, код "Свесловенске књижарнице", едиције која бележи век постојања. Из више разлога стигли су да објаве само пет књига, међу којима су три антологијске "Дневник о Чарнојевићу", Милоша Црњанског, "Громобран Свемира" Станислава Винавера и "Бурлеска Господина Перуна" Растка Петровића. Остале две су "Лунар", Јосипа Кулунџића и "Приче тајанства и маште" Едгара Алана Поа. Како то код нас често бива, ова изузетна библиотека дефинтивно би пала у заборав да није било неуморног књижевног истраживача Гојка Тешића, који је средино м осамдесетих година обелоданио причу о овом подухвату, оцењеном као изутено важним за "модерена струјања унутар српске књижевности".

- Да је "Албатросова" најава модернистичк, авангардне буре била једна од најузбудљивијих духовних и стваралачких - дакле, манифестних пројеката, убедљиво сведоче и потоњи искази уредника Винавера и Манојловића - тврди Тешић.

Фото Приватна архива

Винавер сведочи како га је са Растком Петровићем упознао Тоша Манојловић, одмах после рата, и како је Митра Стефановић, власница "Свесловенске", имала пуно поверење, и није се мешала у њихов избор дела:

- Имали смо штампарију и јефтину хартију (купљену у бесцење у Бечу, у доба инфлације) и носили смо се намером да издамо већи број књига, а најмање двадесет, па тек онда да очекнемо. До тако обилатог издавачког рада није дошло (издали смо свега пет књига), али не зато што би се књиге слабо продавале. [...] Него, десила нам се неочекивана несрећа са штампаријом: украдена нам многобројна слова, при сеоби из Беча, итд, итд.

Заслуге за покретање ове библиотеке, према Манојловићевим речима, највише припадају Винаверу, јер је - пронашао је издавача.

- Он је био у тим стварима окретнији и борбенији од свих нас, и пошло му је за руком да "скува" Митру Стефановић, која је са ортаком држала Свесловенску књижару" у тадашњој Поенкареовој улици - говорио је Манојловић.

- Он и ја постали смо уредници библиотеке. Ја сам јој дао име (по Бодлеру), а Добровић је израдио насловну вињету. Хтели смо да у тој библиотеци издамо све што је било интересантно у нашој поратној књижевности, као и најбоље ствари светских писаца, наравно одабране по послератном критеријуму.

Фото Приватна архива

У тренутку када су објављена Тешићева истраживања, Јагош Ђуретић, тадашњи директор "Филипа Вишњића" и писац Мирослав Јосић Вишњић (1946 - 2015), договарали су се о покретању нове едиције.

- Нас двојица смо управо трагали, за именом те библиотеке - присећа се, за "Новости", Ђуретић.

- Наишавши на тај текст, приликом листања "Књижевних новина" и прочитавши га ускликнули смо: "То је оно што управо тражимо!" Ништа једноставније него да оживимо оно што је у правом тренутку оживљавање заслужује. Одмах смо се договорили: обновићемо ових пет првих књига, као и шесту коју су управо били припремили "Антологију Албатрос".

Јагош Ђуретић, Фото: Printskrin

Штампали смо и већ договорене три књиге наших талентованих аутора тога времена:

Милована Данојлића - "Као дивља звер", Ђорђија Вуковића - "Друга страна", Слободана Мандић - "Петољетка. Едицији смо додали у имену "нови", дакле, "Нови Албатрос".

Када је пре петнаестак година "Филип Вишњић" прешао у руке новог власника, едиција је наставила пун живот, код нове издавачке куће, која је према њој и именована - "Албатрос плус". Под њеним крилом је до сада објављено 208 књига, од којих су последњих година послебно била запажена дела савремених кинеских писаца.

Спасоносни путеви

У РАЗГОВОРУ са Милошем Црњанским писац Бранимир Ћосић је овако описао то време:

- Херојско доба "Младих", доба од 1920 до 1922, доба "Албатроса", доба "Мисли" под уредништвом Ранка Младеновића, доба "Зенита" када је у њему сарађивао Растко Петровић, Винавер и други. Једно борбено и безобзирно доба манифеста, рушења, проналажења нових спасоносних путева.

Црњански

ПРВА је свеска "Албатроса" имао бити мој "Громобран Свемира", али сам најпре пустио Црњансков "Дневник о Чарнојевићу" - толико ме је поразио својом лепотом, младалачком зрелошћу, нечим разочарано поетским што ми се учинило раскошније и од Флоберовог "Новембра" - присећао се Винавер.

Препоручујемо

Култура

0 2

БОГАТА ПОНУДА 100 ИЗДАВАЧА: Сутра отварање манифестације "Књига на сајму, сајам у срцу" у Хали 2 која траје до 26. децембра

16. 12. 2021. у 07:30 >> 17:21

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА КЊИГА СА ПОСВЕТАМА ДАНИЛУ БАТИ СТОЈКОВИЋУ У "АДЛИГАТУ" : Поруке исписане руком књижевних великана

03. 12. 2021. у 20:28

Србија

0 3

САКУПЉАЈУ КЊИГЕ ЗА ШКОЛСКУ БИБЛИОТЕКУ: Несвакидашња акција учитељица и родитеља ђака у селу Црна Бара код Чоке

20. 11. 2021. у 05:55

Култура

0 0

ФОРМИРАЊЕ СРПСКОГ КУТКА У ТУНИСУ: Делегација удружења Адлигат у нашој амбасади договорила значајну сарадњу (ФОТО)

09. 09. 2021. у 23:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације