СМРТ ЈЕ ДАНАС РОБА НА ТРЖИШТУ: Бањалучки уметник Младен Миљановић о изложби у Салону Музеја савремене уметности

ПАНДЕМИЈА ковида 19 је највећи глобални догађај после Другог светског рата, сматра Младен Миљановић (1981), бањалучки уметник, докторант на београдском ФЛУ, чија се изложба "Смрт (на) екрану" (кустос Мишела Блануша), у Салону Музеја савремене уметности, бави траговима које оставља та пошаст.

Фото Б. Јањић МСУБ

Тачније, поставка овог аутора узбудљиве биографије (пре Академије уметности, похађао је Војну школу резервних официра, радио надгробне споменике у клесарској радионици, па га је пратила и црнохуморна шала: "Дабогда те Младен портретисао"), од уводоних радова, укршта екране и смрт, бави се њеним медијским представљањем током пандемије.

- Приковани уз телевизоре и изоловани у становима примали смо свакодневно информације о људима који су умирали - прича, за "Новости", Миљановић, чије је дело "Блаупункт 20-21", које посетиоце уводи у изложбу, настало према тачним подацима Светске здравствене организације о преминулима од короне на месечном нивоу.

- На ТВ екрану од гранита, гравирао сам сатурацију црних тачака, од којих је свака представљала једну преминулу особу. У првим месецима пандемије, густина црних тачака је мања, а потом таласи постају тамнији и учесталији. Рад, на први поглед, изгледа као екран који нема програм, али је он и споменик настао у реалном времену, у коме су се смрти дешавале, без чекања које налажу религијски обичаји.

Фото Б. Јањић МСУБ

Људи који су напустили овај свет у последње две године, нису на изложби само тачкице, већ је Миљановићу, њихове фигуре исцртао на граниту огромних димензија, помоћу малих бушилица на чијем су врху дијамантске игле. Ова композиција, попут фреске, или иконостаса, заузима централно место поставке.

- То су људи чију су смрт медији "комуницирали" кроз слику, који нису бројеви и тачке, као у извештајима о ковиду - наставља саговорник.

- Они су јавне личности, њих је 264, а имена сам прикупио захваљујући мрежи пријатеља са свих страна света. Окупио сам их на једном месту, на "Виндоуз ливади". Тако се композиција налази на пејзажу који се појављује када упалимо рачунар.

Фото Б. Јањић МСУБ

Када је смрт постала централна тема у медијима, начин на који се третирала, мишљења је наш саговорник, прешао је са људског аспекта, емпатије, у економску, експлоататорску димензију:

- Константно смо били сведоци њеног приказа на графиконима, попут оних на берзи. Смрт је сада роба на тржишту, којим владају шпекуланти - додаје уметник, који на чак три рада управо приказује такве "графиконе смрти".

- У духовном смислу, смрт је постала безвредна, као и у сваком другом, осим у економском, који тежи да генерише страх. О њој се говори језиком потпуно очишћеним од свих других емоција.

Ова комплексна поставка, на којој је радио готово три године, паралелно поставља и питање шта нам значе мобилни уређаји, таблети и све те "екстензије које су непрестано уз нас, које су постали као наши нокти". Скулптуре-објекте, готово идентичне, лаптопима, мобилним телефонима, телевизорима, рачунарима, Миљановић израђује у камену.

- Маљевич је почетком 20. века урадио "Црни квадрат на белој подлози", који је означио крај миметичке репрезентације у уметности, али и до краја оголио лаж коју је репрезентација уметности постигла. Попут Маљевича, да бих демаскирао ту репрезентацију, интересује ме деперсонализација електронских уређаја и њихова могућа смрт. А истовремено креирам и њихове споменике.

Овај стваралац себе доживљава као концептуалног уметника, али га је ова поставка представила и као изузетног цртача. Техника којом црта на граниту је, како прича инверзна, јер се на папиру црта "црно на белом", а на камену се од црног иде у нијансама, ка светлости. Без обзира на то што је за тему изабрао смрт, Миљановић поручује:

- Живот је најбитнији на овој изложби, јер она указује да би требало да га живимо најбоље што можемо.

Докле ћемо се делити?

У УМЕТНОСТИ, тврди Миљановић, највише га интересује моћ инклузије, јер живимо у распаднутом свету:

- Тај свет тежи да се фрагментира што је више могуће и намеће нам психологију подела.

Делимо се на земље, градове, насеља, улице, улазе, све до спратова... Докле више? А мене интересује супротно. Интересује ме да окренем људе ка људима.

Препоручујемо

Култура

0 0

СТРУЧНО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ У САЛОНУ МСУБ: Аутор тумачи "Смрт (на) екрану"

08. 12. 2021. у 17:58

Култура

0 0

КАМЕНИ СПОМЕНИЦИ ЗА ЕКРАНЕ: Радови Младена Миљановића у салону МСУ

04. 11. 2021. у 16:52

Култура

0 0

У ГУДУРАМА АМЕРИКЕ: Изложба три аутора у биоскопу "Балкан"

08. 04. 2021. у 09:34

Култура

0 1

СЕЋАЊЕ НА ЧУВЕНОГ СЛИКАРА У ГАЛЕРИЈИ КОМБАНК ДВОРАНЕ: Житна поља Милоша Шобајића

13. 12. 2021. у 18:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације