НАШИ АТЕЉЕИ НИСУ СКЛАДИШТА ЦИПЕЛА И КРПА: Сликари и вајари који стварају на Старом сајмишту о налогу да се иселе до пролећа
СВОЈЕВРЕМЕНО је Добрица Ћосић записао како београдско Старо сајмиште чине три људске реалности, три историјска слоја: трговачки павиљони, потом концентрациони логор под окупацијом, па сликарски атељеи у социјализму:
- Дакле дућан и трговци, мучилиште и губилиште, радионица за слике и скулптуре; страст за новцем, страст за уништавањем Срба и Јевреја, страст за стварањем ликовних облика; корисност, злочинаштво, уметност... А то нису археолошки слојеви или епохе, то се збило у животу једне, наше генерације!
Осам деценија од формирања највећег концентрационог логора у Југоисточној Европи, најављено је да ће следеће године бити обновљена Централна кула, а потом и остали павиљони, у којима ће бити смештен Меморијални центар "Старо сајмиште". Да би радови почели, власници атељеа (у којима се, од 1952. непрекидно до данас стварала савремена српска уметност), мораће да се - иселе!
Први су на реду они из Италијанског павиљона (адреса Старо сајмиште 28), а потом и из Чехословачког (Старо сајмиште 21). Минуле недеље представници Секретаријата за имовинске и правне послове Града Београда и Завода за заштиту споменика града Београда, обавестили су их да ће то морати да ураде до пролећа, како би обезбедили приступ пројектантима за техничко снимање објекта.
- Скоро цео свој уметнички век провео сам у атељеу на Старом сајмишту, а то је готово 50 година. Заједно са колегама, познатим уметницима, стварали смо културну баштину и за будућа поколења - прича, за "Новости", један од наших најзначајнијих ликовних стваралаца Милија Нешић. - Пре неколико година иселили су уметнике из такозване Куле, претходно су им понудили атељее у које ће се уселити. Сада су дошли са информацијом да се иселимо на пролеће, а да немају никакав предлог где ће нам обезбедити простор за рад и дела. Као да смо се ту бесправно уселили и да се сад сами сналазимо и обраћамо ко зна коме. Нечувена је небрига о уметницима који су цео живот посветили стварању и доприносу културе свог народа.
У рушевним зидовима Старог сајмишта, сматра Нешић, налази се целокупан живот и рад многих ликовних стваралаца, а друштво би требало то да поштује:
- То нису складишта ципела и крпа, које се могу преселити било где - истиче наш ликовни ветеран. - Сами смо улагали у одржавање атељеа, које смо добили од УЛУС-а, уводили струју, воду, бетонирали зидове и подове, крпили кров, без динара помоћи од друштвене заједнице. Лично сам раду био посвећен без мисли на материјалну надокнаду, био сам слободан уметник без динара месечних прихода све до пензије. Ретко сам продавао дела, поклањао сам их музејима и другим друштвеним институцијама. Живео сам за уметност, а не од уметности.
За израду пројекта реконструкције, санације и адаптације комплекса Старо сајмиште задужен је Завод за заштиту споменика Града Београда. На поменутом састанку, у неформалном разговору представницима УЛУС-а и корисницима атељеа, речено је да је у складу са Законом о изградњи Меморијалног центра, у току решавање правног статуса комплекса и почетак израде пројектне документације за реконструкцију.
- До сада УЛУС није добио никакво обавештење од Секретаријата за културу нити од Секретаријата за имовинске и правне послове о даљим плановима за атељее које користе његови чланови, већ безмало седамдесет година - стоји, између осталог, у обавештењу које је овим поводом издало Удружење. - Захтевамо од надлежних институција да не смањују фонд атељеа, већ да га сукцесивно увећавају како бисмо омогућили несметан рад нашем чланству.
Изграђено 1937-1938. Старо сајмиште је прве станаре примило 1952. решењем Народног одбора града Београда, а 1981. атељеи су прешли у фонд Пословног простора.
Припадници ове уметничке колоније педесетих година прошлог века били су и сликари Лазар Возаревић и Мића Поповић, критичар Борислав Михајловић Михиз, писац и позоришни редитељ Павле Угринов. Остало је забележено да је једне олујне ноћи, у Поповићевом атељеу, у режији Угринова и са сценографијом Стојана Ћелића, први пут код нас изведен Бекетов комад "Чекајући Годоа". У нашој култури, после тога, много тога више није било исто...
Трансформација Старог сајмишта од трагизма конц логора до креативног места одакле су потекла најзначајнија имена српске и југословенске уметности имала је, према мишљењу угледне вајарке и профсорке у пензији Гордане Каљаловић, исцељујуће дејство, које је овом простору дало ново значење:
- Зато његову слојевиту меморију треба конзервирати тако да сачува све фазе историјских, вредносних промена - објашњава саговорница. - Чињеница да у том простору живе и даље активн раде креатори наше ликовне сцене, ставља пред надлежне одговорност да се енергија, годинама усмеравана ка афирмацији духовних вредности, сачува и уметницима омогући даљи рад. Свуда у цивилизованом свету, у Лондону, Берлину, Њујорку, Бечу, се у фабричке и друге напуштене просторе усељавају галерије и атељеи. У културној политици града до сада није било интереса за такву стратегију, упркос чињеници да само УЛУС има 2.500 чланова, који су главни носиоци културног живота. Тужно би било да се на Старом сајмишту поново десе неке жртве и да то овај пут буду уметници, који би заувек остали без решеног простора за рад.
ОЛГА ЈЕВРИЋ ПОКРЕНУЛА ИНИЦИЈАТИВУ
АКАДЕМИК и вајарка значајне међународне репутације Олга Јеврић (1922-2014) се до краја живота борила за препознавање Старог сајмишта као важног топонима у развоју послератног ликовног стваралаштва. Она је, како је то "Новостима" потврдила академик Милица Стевановић, при Одељењу уметности, покренула иницијативу да се, у будућем Меморијалном центру, нађе место где би се обележило како је у павиљонима крај Саве деценијама стварана савремена српска уметност. Макар спомен - таблом.
СЛАВНИ СТАНАРИ
МЕЂУ славним станарима Куле били су Олга Јеврић, Милун Митровић, Душан Гавела, Зоран Петровић, Раша Тодосијевић, Александар Луковић Лукјан, Стеван Дукић, Младен Србиновић, Лазар Вујаклија, Александар Зарин, Милан Бесарабић. У Италијанском павиљону стварали су својевремено Живојин Турински и Вера Божичковић Поповић, а на том месту су данас, уз атеље Милије Нешића и радни простори ветерана Миодрага Рогића, али и Предрага Нешковића, Гордане Каљаловић и многих других познатих аутора, којих има и у Чехословачком павиљону.
Препоручујемо
АТЕЉЕ И РАДИОНИЦА: Град сређује простор за младе уметнике у школи "Техноарт Београд"
16. 11. 2021. у 15:53
РУШЕ ОКО САЈМИШТА: Припрема се терен за приступне саобраћајнице новом Савском мосту
30. 10. 2021. у 08:51
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)