Култура

IN MEMORIAM - КОСМОПОЛИТА СА РУСКОМ ДУШОМ И СРПСКИМ ДОМОМ: Поводом смрти истакнутог писца Александра Петрова (1938-2021)

Светлана Шеатовић

22. 11. 2021. у 15:00

СРПСКА култура га није никада довољно препознала, а ни достојно наградила, али је срећна јер је имала у својим крилима овакав интелектуални и духовни свет. Био је јединствен, космополита са руском душом и српским домом. Научник светског реномеа, један од најбољих познавалаца српске модерне поезије и прозе, изврстан песник и романописац.

IN MEMORIAM - КОСМОПОЛИТА СА РУСКОМ ДУШОМ И СРПСКИМ ДОМОМ: Поводом смрти истакнутог писца Александра Петрова (1938-2021)

Када упознате Сашу Петрова и његов књижевноисторијски, критичарски, песнички и прозни опус, па стигнете до антологија и уређивања научних часописа, све до "Американског Србобрана" пред вама се отвара цео свет на линији Београд-Русија-Америка. Тада сте срели племића, сина руских емиграната, посебну породицу са огромном толеранцијом руских фамилија и онда сте у окружењу интелектуалног рада, енергичности, радозналости, ентузијазма и топлине која вас обасјава из тог језгра. Александар Петров је уз све то био и један од последњих београдских боема, али и чувени беседник у Француској 7 кад је било најопасније бранити унапред осуђене. Био је пријатељ са Васком Попом, Гојком Ђогом, Данилом Кишoм, Иваном В. Лалићем, Радмилом Лазић и нема краја низу песника и уметника Медијале. Ми смо се упознали и савршено разумели као емигрантска, избегла лица којима је Београд постао нови дом. Како сажети опус у коме је 11 збирки поезије, четири романа, 12 научних монографија, пет антологија превода са руског и избора српске поезије?

Како описати песника Петрова кога је Јосиф Бродски назвао "песником ванредне снаге", Бунимович "руским Гуливером", а Трајан Кошовеј "постмодерним Дон Кихотом" из кога искрсава аристократски став, врхунски оратор у чијем делу проговарају и револуција и култура; од оне Октобарске до српског Боја на Косову и борбе у време Вунених времена? Националан српски и руски писац, космополита по духу отвореном за све стране света, борећи се деведесетих, ако не у Србији, онда са професорске позиције из Питсбурга спремао је помоћ са својом Кринком и дијаспором за Србију, Босну, Крајину. Саша Петров је био близу и када је био далеко. Није се смирио док није са најбољим синовима Херцеговине пренео посмртне остатке Јована Дучића из Либертвила у Херцеговачку Грачаницу. Тако је настала књига "Мање познати Дучић".

У Америци је био његов други дом од 1993. године, али увек се враћао у Београд да би се једном појавио пред младим сарадницима свог Института за књижевност 2004. године желећи да помогне у афирмацији изван граница Србије. Ту врсту доброчинства многи од нас су имали, помагао је безусловно и свесрдно. Сада кажем велико хвала! Због те ширине уметничког и хуманог, његов научни опус је био увек корак испред осталих, ослушкивао је младе гласове, био је оснивач првог књижевног научног часописа "Књижевне историје", научног пројекта о књижевној периодици у српској књижевности, уредник "Књижевних новина", председавао УКС (1986-1988) и још много тога.

Поезија у "Петој страни света" (2013) прожета је интертекстуалношћу, реминисценцијама на руску културу, али и на знакове најсветлијих тренутака америчке културе, све до симбола Косовке девојке и раније насталог "Последњег Косова" представљајући само биће овог ванредног и луцидног српског и руског Дон Кихота. До последњег тренутка борећи се са најтежим болестима није се заустављао и за годину дана оставио нам је књигу прича "Доктор Хаос" и збирку "Еросова свеска", бранећи се од Танатоса, симбиотички је спојио поезију и сликарство. Поуздано знам да је пред нама и друга књига његовог "Канона српске књижевности" и још једна посвећена еротици у светској литератури. Наш Петров отишао је достојанствен, срећан и испуњен љубављу, опусом у ком би још имао шта да дода, али небеске силе позвале су га у своје царство.

Српска култура га није никада довољно препознала, али је богата јер је имала у својим крилима овакав интелектуални и духовни свет. Нама је оставио много посла и беспуће празнине које никада нећемо попунити.

14. 09. 2021. у 11:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 35

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55