АПОКАЛИПСА ЈЕ НА НАС ЗИНУЛА СА СВИХ СТРАНА: Академик Љубомир Симовић о делу "Одбрана Београда", стваралаштву и књижевном животу

САЈАМ књига, онакав какав је био последњих година, не недостаје ми. Више сам информација о књигама добијао у књижарама и новинама, него у оној гужви под сајамским куполама, где су у центру пажње аутори који нису прави писци већ, политичари или полуполитичари, док су прави писци који се, иначе, држе резервисано, остајали у другом плану.

Фото Н. Скендерија

Сајам књига је важан догађај, али тамо би морала да буде најважнија сама књига.

Говоримо о томе да нам ова манифестација недостаје, а нико не примећује да ми више од тридесет година немамо књижевни живот.

Овако, за "Новости", говори књижевник и академик Љубомир Симовић, са којим разговарамо у књижари "Вукотић Медие", где се ових дана дружио са читаоцима и потписивао нову књигу "Одбрана Београда". Симовић је најпре песник, аутор чувених драма које се и даље играју у позориштима широм Србије и света, добитник многобројних књижевних награда, али и писац спреман да изнесе свој став о актуелним збивањима.

- Има добрих књига, али је тешко доћи до њих. Ситуација је парадоксална, јер је књижевно стваралаштво у кризи, а имамо поплаву књига. Али, то су књиге у којима се не поштују естетски критеријуми - каже нам Симовић.

- Када сам у Ужицу учио средњу школу, сваке суботе ујутру са друговима сам одлазио на железничку станицу да сачекамо београдски воз. Чекали смо да продавац новина Васо из фургона извади "Нин", који је стизао у малом броју примерака. Ми смо га куповали због Михизових критика. Данас је тако нешто незамисливо.

Већ деценијама склапате својеврсну историјско-друштвену читанку о Србији, а "Одбрана Београда" је још једна у низу тих књига. Нисте остали неми на нашу стварност?

- Иако сам далеко од тога да се бавим политиком, још 1981. сам почео да одговарам на нека питања о ономе што се догађа у нашем друштву. О друштвено-политичким темама интензивније сам почео да пишем у књизи "Галоп на пужевима", која је објављена крајем осамдесетих. Почетком деведесетих сам написао "Нови галоп на пужевима", а у време бомбардовања писао сам дневник. Пре тога имао сам отпор према писању дневника, мислећи да је то превише претенциозно, али када је почело бомбардовање желео сам да оставим што је могуће детаљнији документ о свему што се догађало. Понашао сам се као микрофон који снима, или као камера. Бележио сам све, изостављајући своје коментаре. Тако је настала књига "Гусле у магли". Потом је дошла књига "Титаник у акваријуму", па "Обећана земља" и "Жабе у реду пред поткивачницом".

Да ли сте "Одбраном Београда" заокружили ту целину?

- Бојим се да нисам. Како се ствари развијају и како често одговарам на актуелна питања, имам текстова за нову књигу. У овим књигама не говорим само о политичком и друштвеном животу, већ и о позоришту и књижевности. У њима има доста текстова о ратовима у којима се распадала Југославија, али писао сам и о Петру Краљу, Ружици Сокић, Мири Траиловић, Стерији, Јовану Христићу, Дучићу, Лази Костићу, Харолду Пинтеру... Из тих текстова се види да их није писао човек из политичког света, него писац који узима у обзир све оно што се око њега дешава, али не заборавља оно чиме се бави.

Фото Промо

Нову збирку поезије "Риба са два репа" најавили сте поодавно, али је још нема...

- Никад дуже нисам писао неку књигу песама него сада, можда зато што године чине своје или зато што толико пажње поклањам ономе о чему сам до сада говорио. "Риба са два репа", како сам насловио књигу, име је измишљене кафане на ушћу Саве у Дунав, у коју долазе различити људи са различитим искуствима, знањима, жељама и говоре на разне теме. Међу њима има и људи који се отварају према неким новим световима, а шта су ти нови светови боље да не препричавам. Обећао сам издавачу Гојку Божовићу да ћу књигу да објавим у "Архипелагу", да у њега уденем неко своје острвце.

Нама изгледа као да ту књигу предуго чекамо. Да ли то значи да се борите са ауторским сумњама?

- Не, али човек мора да задржи неки ниво. Откад сам прочитао Гомбровичев дневник, увек имам у виду његов есеј "Против песника". Витолд Гомбрович није волео поезију и негативно је писао о њој. Младим песницима саветујем да прво прочитају тај есеј, и ако издрже да наставе даље. Гомбрович је оспоравао и Дантеа, а није волео ни другу уметност од које и за коју живим. То је сликарство.

Да ли и даље пишете есеје о сликарима?

- Имам десетак нових. Не намеравам да их објавим у посебној књизи, већ ће бити у трећем допуњеном издању "Читања слика", које ће као и претходна објавити Милутин Тасић.

Можемо ли да очекујемо и допуњено издање књиге есеја о писцима?

- "Дупло дно" је доживело неколико издања и свако је било веће од претходног. Последње је имало 700 страна и изгледа да сам ту стао.

Недавно сте изјавили да тражите људе међу онима који бране реке. Зашто баш међу њима?

- Било је питање ко би међу политичарима могао да донесе преокрет, нешто ново и ослобађајуће. Одговорио сам да такве људе тражим међу онима који бране реке. Они се баве конкретним стварима, без личног интереса. Ништа није од општег интереса као одбрана земље, воде и ваздуха. Зато тим људима највише верујем.

Тренутно живимо у доба пандемије. Да ли је страх од апокалипсе оправдан?

- Апокалипса је на нас зинула такорећи са свих страна. Она је на неки начин и оружје у нашим рукама, јер ми не умемо да чувамо ни реке, ни ваздух, ни дрвеће. Не умемо да чувамо оно што је важно за наш опстанак. Сигуран сам да апокалипса неће доћи из васионе као удар. Опаснија је кад долази из средине у којој живимо, а о којој не бринемо. И, не само да не бринемо, него је свесно из неких материјалних интереса трујемо и уништавамо.

Хоће ли надвладати себичлук или солидарност међу људима?

- Нико није пророк па нисам ни ја, али морамо да се залажемо за неку солидарност међу људима. Морам да кажем да не разумем људе који одбијају вакцину и који се чак понашају врло агресивно према онима који је пропагирају. Ми смо у тако тешкој ситуацији, сваки дан је све више заражених, све више преминулих и тај број расте. У сразмери са тим колико опасност расте, треба да расте и наша одговорност. Примио сам три вакцине, али сам опрезан као да нисам примио ни једну. Не идем нигде без маске, нити у велику гужву.

Догађају се огромне трагедије. Осећате ли страх?

- Не. Више осећам бригу, у тим сам годинама. Одржава ме рад, писање. Много читам, углавном књиге које сам одавно прочитао. Често се враћам Гомбровичевом дневнику и читам само оно што сам пре много година подвукао. Проверавам његове ставове и свој однос према њима.

Када се осврнете, да ли сте задовољни или мислите да сте могли више и боље?

- Задовољство није права реч. Задовољан сам кад осетим да сам нешто направио како треба, али томе не придајем велики значај. Моје задовољство је моја приватна ствар, много је важнија реакција на оно што сам урадио.

Да ли сте задовољни тим реакцијама?

- Не могу да се жалим.

Ново издање "Ужица"

НОВО издање познатог Симовићевог романа "Ужице са вранама" објавиће "Вукотић Медиа".

Сам аутор назвао је овај роман "причом о граду која хоће да буде прича о народу". Ужице и његова историја користе се само као конкретна појединост чија трагичка димензија прераста у симболичку слику универзалних вредности. То је хроника, која је повремено роман, и роман, који је повремено хроника.

Препоручујемо

Култура

0 2

БОРБА ДОБРА И ЗЛА: Избор песама Љубомира Симовића обавила издавачка кућа "Градац К"

20. 07. 2021. у 10:14

Култура

0 1

ЗАПАЉИВИМ БОМБАМА НА КУЛТУРНО БЛАГО: На данашњи дан пре 80 година у Нацистичком бомбардовању уништена Народна библиотека Србије

06. 04. 2021. у 11:21

Култура

0 3

КЊИГЕ ДОСПЕЛЕ У РЕЗЕРВАТE: Прстен Деспота Стефана уручен Љубомиру Симовићу

12. 11. 2020. у 18:01

Култура

0 5

ПРОСЛАВИО НАШ ЈЕЗИК: Љубомиру Симовићу "Прстен деспота Стефана Лазаревића"

03. 10. 2020. у 08:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације