ПОГЛЕД ИСКОСА - Дијалог двојице сликара
У ГАЛЕРИЈИ која се профилисала као значајна, са програмом између музејског и актуелног, своје слике представљају двојица војвођанских уметника.
Да је реч о запаженој изложби, на добар начин сведоче предговори у каталогу најбољих војвођанских ликовних критичара - Саве Степанова и његовог млађег наследника, све ангажованијег мр Данила Вуксановића. Изложене су слике великог експресионисте Милана Коњовића (1898-1993), уз Зору Петровић најважнијег међуратног представника тог типа сликарства у Србији, родоначеника те врсте уметности које у нашем времену врхунац има у делима Милана Цилета Маринковића и Срђана Милетића. Ту су и слике и слике-објекти, нека врста асамблажа који не излазе претерано у трећу димензију Драгана Стојкова (1951), истакнутог заступника обнове сликарства око 1970. године, у другој генерацији нове фигурације или новог реализма. Коњовић је био и остао прототип сликара револуционара, чија се побуна догађа унутар медија а не у сфери политике, нека врста узора, херојског сликара, војвођанског Антеја, сликара равнице и обичних али маркантних људи. Његова изложба "Људи" у Београду 1951. године била је једна од кључних у промени са соцреализма у високи модернизам. Драган Стојков је другачија појава, сталожен, смирен, кабинетски тип истраживача ликовних светова. У осами атељеа за разлику од Коњовића, који је волео да слика у природи, Стојков налик научнику, конструише и ствара своје циклусе, не изневеравајући, међутим, никада природу, крећући се од белутка до инспирације Лазом Костићем и Ивом Андрићем, увек остајући на поетској страни сликарства. Од првобитних хиперреалних мајсторија, за које је био заинтересован нико други до Удо Култерман, један од великих историчара уметности 20. века, писац прве синтезе о покрету хиперреализма, до садашњих слика наглашене предметности, објектима неке нове свесности Стојков је прошао многе серије сличних слика, мењао се, али увек се уочавао његов рукопис, било да је то свет камења, дигиталних детаља на слици, портрета или књижевних омажа.
Изложба у Кући легата настала је као дијалог двојице сликара (честа форма у музеологији), као омаж млађег који је стасао уз старијег, о којем је снимио и филм 1975. године (може се видети на изложби уз обиље документације о времену и критици), али има и дубљу димензију. Коњовић је 1961. покренуо капиталну изложбу Ликовна јесен у Сомбору која сада слави јубилеј шездесет година постојања. Била је и остала стожер за све најактуелније појаве али искључиво у домену ликовности, сликарства а не визуелности као ширег и сада актуелног феномена. Стојков је ту угашену смотру обновио 2008. године, оставши веран својој давној идеји обнове слике, савремене и ангажоване, па Ликовна јесен и сада захваљујући трајној иницијативи двојице Сомбораца окупља елиту наших сликара.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)