ВЕЧНА ВАТРА НАШЕ КУЛТУРЕ: Владимир Пиштало о обнови библиотеке на Косанчићевом венцу уништене 6. априла 1941.

ВЕЋ пуних 80 година на Косанчићевом венцу, у срцу престонице, зјапи ружна рупа са остацима темеља Народне библиотеке Србије, уништене у бомардовању Београда 1941. године.

Фото П. Милошевић

Било је неколико предлога шта да се чини са овим местом, синонимом стварања једне културе, а најновији, са великим изгледима да ће бити и остварен стиже од Владимира Пиштала, писца и в.д. управника НБС.

Откривајући, за "Новости", детаље своје идеје, Пиштало најпре каже:

- Мало је познато да су истог дана, 6. априла, 1920. године наши преци одлучили да подигну зграду библиотеке. Век од њихове предузимљивости и осам деценија од уништења, права су прилика за обнову. На Косанчићевим венцу изгорело је 500.000 књига, око 1.500 рукописних књига, много периодике и каталога. Поуздано се може рећи да је у пепео претворено и културно благо, које је покривало простор од Венеције до Истанбула, на српском, старословенском, немачком, мађарском, италијанском и турском језику. Био је то и остао злочин против сећања и маште, али не смемо дозволити да буде и злочин против наде. Идеја о обнови здања наишла је на одјек у САНУ, УКС, удружењима новинара, али и код обичних људи, чија се лица обично озаре када се помене ова могућност. За овакав подухват изузетно је важна подршка Министарства културе и министарке Маје Гојковић.

ПЛАНОВИ Писац и в. д. управника НБС на месту некадашње библиотеке на Косанчићевом венцу, Фото П. Милошевић

Саговорник подсећа да је "Колорперс група" недавно спорвела анкету са питањем да ли да на Косанчићевом венцу буде обновљена библиотека или нешто друго. Чак деведесет одсто се одлучило за библиотеку. А зашто то кроз све ове деценије није учињено, тешко је рећи. Увек је недостајала политичка воља, храброст и праве емоције.

- Ми не желимо да учинимо ништа друго него што су Немци после рата урадили у Дрездену, а Пољаци у Варшави. За њих је то било питање поноса и успостављање контитнуитета, па се може користити њихово искуство. Идеја је да се направи меморијални центар који би странац, када дође из Малмеа или Осаке, радо обишао, онако како одлазе у Музеј Николе Тесле. Нова зграда би причала причу о највећем куттурном злочину у Другом светском рату, и о страдању читавог Београда, али би била окренута и будућности.

Споља би здање било истоветно као и оно предратно. Испред би била вечна ватра, а на простору око зграде приређивали би се мањи културни догађаји. Испод, у подруму, налазила би се римска вила која би се видела кроз стакло и сведочила о римским темељима Београда.

- У централном делу, изложили бисмо оно што је остало од уништених књига. А пошто су најтеже страдали рукописи, део поставке би био посвећен српским средњовековним књигама из фонда бибиотеке, при чему би због безбедности била изложена фототипска издања. Истовремено у том простору би се рестаурирале старе књиге, чиме шаљемо поруку, да не обнављамо само зграду, већ и нашу културу. Планиране су и собе, и којима би биле представљени материјали из београдских легата. Углавном су недоступни јавности, а уколико бисмо излагали по један месечно, имали бисмо материјала за четири године.

Фото П. Милошевић

На другом спрату здања, према Пишталовом предлогу, била би сала са погледом преко кровова на Ушће, која би се називала "Европски поглед". Наиме, писац Владимир Велмар Јанковић је поглед са Калемегдана назвао поглед у Европу. На том месту би једна земља свакога месеца представљала своју културу. Тако би зграда била место не само пијетета, него наде и сарадње међународних културних институција, истиче Пиштало, и закључује:

- Ако желимо да испричамо причу о нашој култури ово је најбољи начин. Потпуно сам сигуран да ће онај ко пресече врпцу обновљене библиотеке на Косанчићевом венцу, која би могла да буде један од највећих симбола Београда, ући у српску културну историју.

Дух пола милиона књига

НАПРАВИЛИ смо неколико изложби о обнови библиотеке на самом Косанчићевом венцу, у НБС и другим местима и то је увек наилазило на изузетно позитивне реакције - каже Пиштало.

- Одржано је и низ вечери на Косанчићевом венцу, којима смо покушали да покажемо како је то место и даље за нас библиотека, а не гомила цигала како споља изгледа. Учествовали су најистакнутији писци, који су увек истицали живо присуство духа пола милиона књига.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације