ОТИМАЧИ ИЗГУБЉЕНИХ ПРИЧА: Андрићева награда свечано уручена Дејану Стојиљковићу

Д. Богутовић

11. 10. 2021. у 22:58

НА свечаности у Задужбини "Иве Андрића" је Дејану Стојиљковићу уручена престижна Андрићева награда за књигу "Неонски блуз", у издању "Лагуне".

ОТИМАЧИ ИЗГУБЉЕНИХ ПРИЧА: Андрићева награда свечано уручена Дејану Стојиљковићу

Фото И. Маринковић

Одлуку је једногласно донео жири (др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и др Петар Пијановић), а награду је уручио академик Миро Вуксановић, председник УО Задужбине.

Награђена књига потврђује да је жива традиција уметности она вредност која се увек обнавља на друкчији начин. Збирка садржи 10 приповедака које су изукрштане у простору и у времену, истакао је Пијановић и рекао:

- Најстарија "Жути шафран" из старог је Рима или доба када се рађало хришћанство, а најмлађа је прича "Нема храбрости" из скоријег времена када се ударом НАТО снага на бившу државу, па и Косово и Метохију, рађала нова светска тиранија. Простор између те две тачке у хронотопу умрежен је поново призиваним догађајима из историје који оживљавају приче о читавим заједницама или судбине понајвише стварних јунака у граничним ситуацијама. Други велики тематски круг ове збирке мирнодопске је природе, а долази са западних страна из савременог англосаксонског света. Историја је у тим причама замењена радостима и траумама које доноси масовна поп култура, посебно музика. Ту је на делу доста другачији, модернији сензибилитет Дејана Стојиљковића који осећа вибрације једног света распетог између рада и дневних брига, манчестерских пабова и стадион, жестоких свирки и опијата.

По теми, у књизи су само две приче "српске", али то је довољно када се зна да су оне понајбоље, уочио је Пијановић и образложио:

- Приповетку "Неонски блуз" одликују занимљива прича и драматизована радња, рељефно вајани ликови и сценични резови, уверљив амбијент оживљен по мери времена "старог" стотину година, драматизована радња која памти 1915. и наше време, неочекиван расплет у којем већ виђени издајник у инверзији постаје трагични јунак. Боља од ове је антологијска прича "Дубоко и хладно". У њој две нагонске силе трасирају пут приповедању. Једну чине спољне околности, тј. прилике из деведесетих година, а другу нека тамна сила опсесивне јунакове слутње. Стојиљковићев јунак, прво несвесно па рационално, постаје заветован својој вили језеркињи и на крају заувек њен женик у дубоком и хладном језеру. У финалу чудесни исход прати измена приповедачеве позиције: језиву вилинску или готску причу сада исповеда приповедач с оне стране смрти. Оно што се "морало" десити уистину се догодило добијајући потврду и у приповедном чину. И у томе је ефектан крај приповетке "Дубоко и хладно" исплетене нитима стварности, легенде и фантастике.

Књига је настала на укрштају свакидашњих истина, маште и историје, различитих приповедних жанрова и поступака, рекао је Пијановић и закључио:

- Књига призива Андрића, а посредно и друге узорне српске приповедаче од Лазаревића, Матавуља и Станковића до Киша, Пекића, Павића и Драгослава Михаиловића. Најбољим приповеткама у својој књизи Дејан Стојиљковић придружује се овим мајсторима прозних вештина.

У својој беседи Стојиљковић је истакао да "прича долази сама од себе и да тражи да буде испричана":

- Ми писци понекад крадемо туђе приче и присвајамо их, онда их пунимо, мењамо, прилагођавамо, све док не постану наше. Онда их објавимо. И добијамо похвале, покуде, награде, понекад и новац. А онда приче побегну и од нас и живе неки свој живот. У праву је био велики Андрић када је рекао да на корици сваке књиге треба да пише: "Отето из живота, мога и вашега." Шта смо онда ми приповедачи? Отимачи изгубљених прича. Јер да Сремац није написао своја дела, ко би се данас сећао Зоне и Манета? Ко би памтио Коштану и старо Врање да није било Боре Станковића? И да ли би стари турски мост код Вишеграда данас био толико чувен да није бесмртног романа Иве Андрића? Прича уме људима и стварима, живим и неживим, да подари привид бесмртности. Сви ћемо умрети, дакако, али прича? Она траје вечно.

Приповедачка бића

МНОГИ су приметили, а неки и замерају, што користим историјске личности у својим измишљеним причама и често се поигравам њима. Али баш као што је то некада рекао, чини ми се, Аристотел, није на нама да пишемо шта је и како било - већ шта је могло бити. Јер не заборавите - ми смо приповедачка бића - поручио је лауреат.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

Коментари (0)

ОН ЈЕ НАЈБОЉИ СПОРТИСТА У ИСТОРИЈИ: Шпански тенисер отворено о Рафаелу Надалу