ОТИМАЧИ ИЗГУБЉЕНИХ ПРИЧА: Андрићева награда свечано уручена Дејану Стојиљковићу
НА свечаности у Задужбини "Иве Андрића" је Дејану Стојиљковићу уручена престижна Андрићева награда за књигу "Неонски блуз", у издању "Лагуне".
Одлуку је једногласно донео жири (др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и др Петар Пијановић), а награду је уручио академик Миро Вуксановић, председник УО Задужбине.
- Најстарија "Жути шафран" из старог је Рима или доба када се рађало хришћанство, а најмлађа је прича "Нема храбрости" из скоријег времена када се ударом НАТО снага на бившу државу, па и Косово и Метохију, рађала нова светска тиранија. Простор између те две тачке у хронотопу умрежен је поново призиваним догађајима из историје који оживљавају приче о читавим заједницама или судбине понајвише стварних јунака у граничним ситуацијама. Други велики тематски круг ове збирке мирнодопске је природе, а долази са западних страна из савременог англосаксонског света. Историја је у тим причама замењена радостима и траумама које доноси масовна поп култура, посебно музика. Ту је на делу доста другачији, модернији сензибилитет Дејана Стојиљковића који осећа вибрације једног света распетог између рада и дневних брига, манчестерских пабова и стадион, жестоких свирки и опијата.
По теми, у књизи су само две приче "српске", али то је довољно када се зна да су оне понајбоље, уочио је Пијановић и образложио:
- Приповетку "Неонски блуз" одликују занимљива прича и драматизована радња, рељефно вајани ликови и сценични резови, уверљив амбијент оживљен по мери времена "старог" стотину година, драматизована радња која памти 1915. и наше време, неочекиван расплет у којем већ виђени издајник у инверзији постаје трагични јунак. Боља од ове је антологијска прича "Дубоко и хладно". У њој две нагонске силе трасирају пут приповедању. Једну чине спољне околности, тј. прилике из деведесетих година, а другу нека тамна сила опсесивне јунакове слутње. Стојиљковићев јунак, прво несвесно па рационално, постаје заветован својој вили језеркињи и на крају заувек њен женик у дубоком и хладном језеру. У финалу чудесни исход прати измена приповедачеве позиције: језиву вилинску или готску причу сада исповеда приповедач с оне стране смрти. Оно што се "морало" десити уистину се догодило добијајући потврду и у приповедном чину. И у томе је ефектан крај приповетке "Дубоко и хладно" исплетене нитима стварности, легенде и фантастике.
Књига је настала на укрштају свакидашњих истина, маште и историје, различитих приповедних жанрова и поступака, рекао је Пијановић и закључио:
- Књига призива Андрића, а посредно и друге узорне српске приповедаче од Лазаревића, Матавуља и Станковића до Киша, Пекића, Павића и Драгослава Михаиловића. Најбољим приповеткама у својој књизи Дејан Стојиљковић придружује се овим мајсторима прозних вештина.
У својој беседи Стојиљковић је истакао да "прича долази сама од себе и да тражи да буде испричана":
- Ми писци понекад крадемо туђе приче и присвајамо их, онда их пунимо, мењамо, прилагођавамо, све док не постану наше. Онда их објавимо. И добијамо похвале, покуде, награде, понекад и новац. А онда приче побегну и од нас и живе неки свој живот. У праву је био велики Андрић када је рекао да на корици сваке књиге треба да пише: "Отето из живота, мога и вашега." Шта смо онда ми приповедачи? Отимачи изгубљених прича. Јер да Сремац није написао своја дела, ко би се данас сећао Зоне и Манета? Ко би памтио Коштану и старо Врање да није било Боре Станковића? И да ли би стари турски мост код Вишеграда данас био толико чувен да није бесмртног романа Иве Андрића? Прича уме људима и стварима, живим и неживим, да подари привид бесмртности. Сви ћемо умрети, дакако, али прича? Она траје вечно.
Приповедачка бића
МНОГИ су приметили, а неки и замерају, што користим историјске личности у својим измишљеним причама и често се поигравам њима. Али баш као што је то некада рекао, чини ми се, Аристотел, није на нама да пишемо шта је и како било - већ шта је могло бити. Јер не заборавите - ми смо приповедачка бића - поручио је лауреат.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан
ИСХРАНА може утицати на сваки аспект наших живота, па тако и на дуговечност
27. 11. 2024. у 20:07
Коментари (0)