МАЈСТОРИЈЕ ОД СНОВА, ФАНТАЗИЈА И ЧУДЕСА: Редитељ Милан Караџић о серији "Калкански кругови", Милaну Ланету Гутовићу...

У ПОЗОРИШТУ, на малом екрану, као и великом платну, редитељ Милан Караџић деценијама ствара магију и бајке претвара у стварност.

Фото В. Данилов

Пре тачно 35 година, као тек дипломирани позоришни редитељ, крочио је у свет "Бошка Бухе", заљубио се у оно што је тамо пронашао, и остао. Ту је режирао представе у којима су деца уживала, а одрасли плакали од смеха јер су схватали симболику, поуке и поруке. За режију комада "Мачор у чизмама" и "Царев заточник" добио је престижну Стеријину награду, а "Снежна краљица" донала му је признање "Бојан Ступица". Већ три деценије, још од Нушићеве "Ожалошћене породице", преко серија "М(ј)ешовити брак", "Премијер", "Паре или живот", "Будва на пјену од мора", "Комшије" и "Бисер Бојане", покушава да развесели публику. Ипак, серију "Калкански кругови" сви су напето пратили, а за њен настанак било је потребно - мало магије.

Хоће ли се гледаоцима обистинити жеља да виде наставак "Калканских", шта је припремао са недавно преминулим Миланом Ланетом Гутовићем, шта би волео да ради и зашто су баш бајке његов уметнички печат, открива нам Милан Караџић у разговору за "ТВ новости".

- Заљубио сам се у позориште "Бошко Буха" још крајем 1986, када сам као млад редитељ позван да радим бајку о Вуку и Србима, коју је писао Милован Витезовић. Од тога је касније настала чувена серија "Вук Караџић". У тој бајци били су сабрани сви обичаји у Срба, од паганских до хришћанских, од клетви до бадњака. Листали смо књиге Веселина Чајкановића и тражили све те митске обичаје. Тада је то било фантастично, а публика је уживала у нечем новом, јер је још било време комунизма и антиверске идеологије. Чак је било, Љуба Ршум би се боље сећао, неких проблема са Централним

Боро Стјепановић,Милутин Мима Караџић и Дубравка Дракић , Фото Промо

Комитетом због те представе, а тема је била рођење и одрастање Вука Караџића у селу Тршић са свим паганским, хришћанским и другим обичајима. Тада сам први пут урадио такво нешто, заволео и касније се, кроз многе представе, томе враћао, а "Калкански кругови" су све то сублимирали. Серија је прошла одлично, што ми је најдраже, јер смо се намучили. Неколико пута смо пролонгирали снимање због короне. Пуно сам радио у животу, али никада нисам добио толико честитки и похвала.

Када сте се сусрели са тим материјалом, како сте видели ту причу?

- Писац Ђорђе Милосављевић и ја смо се три године, можда и дуже, бавили овом причом. У почетку је била жанровски другачија и имала је другу структуру. Постојала је идеја да буде теленовела, да буде дужа серија, али ствари су се промениле са "Фајерфлајем". Ђорђе је баш тренутно у томе. Прочитао сам прву епизоду нове, друге сезоне "Калканских" и одушевљен сам. Има толико узбуђења, напетости и, оно најинтригантније - мистерије, бајковитости, елементе хорора, што је и терало публику да чека и нагађа. Директор фотографије, Душан Ивановић, један је од најзаслужнијих за успех серије. Управо због короне и одлагања која смо имали, Душан и ја смо припремали сваки кадар и књигу снимања. Сад смо много сигурнији јер имамо спремне објекте и причу. Ђорђе ће завршити нових 10 епизода до јануара, како је договорено, а после ће продуценти одлучити о снимању.

Фото Промо

Хоће ли бити иста глумачка екипа? Који нови глумац или глумци ће се појавити?

- Гледам да одржим главне глумце, Жарка Лаушевића, Ивану Зечевић, Војина Ћетковића, Наташу Нинковић, Нину Јанковић, на окупу. Радња се дешава годину дана касније и важно је одржати континуитет због наставка приче. Биће врло интересантних и изненађујућих момената управо и за глумце. Веома ми се допада што је Ђорђе неке ствари драстично окренуо на главу. Наравно, већ постоје нови ликови и сви ће бити јако интересантни, али нећу ни да причам превише о томе док не буду готове све следеће епизоде. Весна Тривалић је већ Магдалена. Весна је била у серији, али само на слици. Да би Жарко и Весна на слици били млади пар, тражили смо њене фотографије од пре 20 година, које нам је Весна слала из Дубаија. Магдалена је старија Верина сестра, коју игра Наташа Нинковић, и ћерка Гордане, коју тумачи Весна Чипчић. Та жена је оставила Велибора, кога игра Жарко Лаушевић, и то ће сад бити јако узбудљива прича. Из њиховог инцестуидног брака рођен је њихов син - Мачји смех. Биће ту свега, али чекам Ђорђа, као и сви. У првој епизоди су ствари кренуле, али не знам шта ће бити јер Ђорђе крије и од мене, воли да изненади детаљима. Ово је само мала најава да заголицамо машту гледалаца.

Фото IMDb

Које вас приче иначе у уметности занимају? Има ли нешто што вам је посебно мило?

- Бајковитост, митски елементи и фантастика, којих има и у "Калканским круговима", увек су ме привлачили. Пре свега сам позоришни редитељ који је своју каријеру дубоко уградио у позориште "Бошко Буха". Поносан сам што сам све своје награде, од Стеријиних до "Бојана Ступице", добио радећи бајке и то баш у "Бухи". Бајке су мој омиљени жанр. Радили смо бајке у позоришту за децу врло амбициозно. За костиме је била задужена Божана Јовановић, која је скоро преминула, једна од наших највећих костимографкиња, а сценограф је био Герослав Зарић. У нашем малом позоришту сцена је била тунел пун фантазије, снова, чудеса... Када сам дошао у "Буху", са мном су стигли и Милорад Мандић Манда, Слободан Бода Нинковић, Ненад Неша Ненадовић, Олга Одановић и сви смо радили са пуно елана уз стари ансамбл. Волим бајке и пуно сам их урадио. Једина бајка коју нисам никад је "Црвенкапа". Не знам зашто. Код нас у позоришту, када сам радио "Мачора у чизмама", Јагош Марковић је режирао "Црвенкапу". Али све остале, "Снежану и седам патуљака", "Пепељугу", "Снежну краљицу", "Успавану лепотицу" и "Петра Пана" режирао сам.

Бајка је ваш идеалан формат, ваш уметнички отисак. Да ли сте размишљали да такав књижевни оквир екранизујете у ТВ формату?

- Наравно. Бајка је најозбиљнији жанр. Бајке не пишу деца него одрасли. У њима одрасли своје фрустрације преносе и живе своју причу, а деца се проналазе зато што се ту крије дубока истина о животу, психилогија, игра, машта, фантазија... Бајка је скупа продукцијски јер захтева костиме, сценографију, ефекте у постпродукцији... Имамо неке елементе бајке у "Калканским круговима", али то доста поскупљује пројекат. Највише бих волео да радим неку домаћу бајку, али то је троструко скупље него екранизација савремене приче. Чак и када се ради епоха, без обзира што је прича од пре 30 година, опет је скупље, а ако је још бајка...

Фото Горан Ђукановић

Били сте као редитељ укључени у настанак серије "Дон Гилић", у којој је главну улогу требало да одигра Милан Лане Гутовић.

- Јесам и много ми је жао јер сам се био договорио управо из мог великог поштовања према Ланету Гутовићу. То је ситком који је Лане смислио са Миланом Пузићем, својим другом и сценаристом. Позвали су ме и рекао сам да морам да радим у позоришту јер имам рокове, али да могу првих месец дана да режирам првих десетак епизода. Лане је у јуну, када смо се о свему договарали, обилазили објекте и причали о лику и његовим догодовштинама, мени деловао здраво и добро. И тада је био духовит, луцидан, у елану, и много се радовао раду. Постоји врло конкретна идеја да се тај пројекат одржи, као омаж Ланету, али видећемо. Никола Буровац је млади продуцент који је врло агилан и вредан. Пре свега ми је жао што је Лане у најбољим годинама за глумца отишао. Велика је то штета. Могао је још много тога да одигра. Био је специфична појава и највећи наш комичар коме нико није био раван. Играо је велике представе, од "Отела" до "Пучине", и био фантастичан и у озбиљним драмским улогама. Био је бескрајно шармантан и духовит. Само поглед његов... Звао ме је на пробу маске за серију и једном је стао пред огледало и ставио ту браду, косу, бркове... Али, шта год да стави, када ме погледа оним очима које су толико озбиљне и отворене са упитним погледом, почнем да се смејем. А што је био озбиљнији то је био смешнији јер био је - чудесан. Стално је био као збуњен, а имао је префињену иронију.

ХУМОР КАО ЛЕК

ДА ли, поред позоришних представа и наставка "Калканских кругова", публици припремате још нешто ново?

- Спремам комедију, што много волим. Реч је о неколико монодрама, радио-драма, приповедака и комедија, које нису никад екранизоване. Аутор је Миодраг Караџић, који је умро прошле године пре короне, а који је био вансеријски комедиограф чије комаде сам веома волео да радим. Он је писац "Ђекне", затим "Јеси ли то дош'о да ме видиш", од ког сам снимио филм и серију "Горчило", као и монодраме "Прве брачне ноћи" коју је играо Мима Караџић. Имам пет-шест Миодрагових комада који су остали, и са Иваном Димић, мојом сарадницом, драматургом и писцем, правим серијал од десетак епизода. Има много више сока, драмске радње и ликова и сад полако извлачимо, спајамо и покушавамо да адаптирамо све те комаде у којима има фантастичног гогољевског и нушићевског хумора о карактерима и нарави. Мислим да би публици пријао јер је тај хумор као лек. Био би заиста лековит за наш народ данас.

Препоручујемо

Култура

0 2

ИНТЕРВЈУ Нина Јанковић: Баба Губа је попут неке виле

29. 08. 2021. у 10:37

Култура

0 0

У БИТКАМА ЗА ЖИВОТ ПОБЕЂУЈУ БОРЦИ: Еленор Мацуура, звезда серије "Окружен мртвима" открива све о великом финалу

06. 09. 2021. у 20:50

Познати

1 1

САНДРА МИТРОВИЋ СНИМА ФИЛМ: Сека Саблић, Весна Тривалић и Гаги Јовановић играју главне улоге: "Још као мала сам почела да снимам"

26. 08. 2021. у 13:25

Познати

0 1

МОНИКА ЛЕВИНСКИ О АФЕРИ СА БИЛОМ КЛИНТОНОМ: Најгори тренуци у животу младе приправнице у трећој сезони серије

08. 09. 2021. у 11:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације