ЛЕСКОВАЦ је између два светска рата доживео процват у свим областима живота. Био је привредни и финансијски, али и духовни центар тадашње државе, а иза свих друштвених промена крила се љубав као мотор који је у стању да помера границе, да инспирише идеје и визију, да руши предрасуде и буди веру у боље сутра после великих ратних страдања.
Најновије из рубрике
ХОЋЕ ЛИ НЕКО ДА ПРИКОЧИ ПРЕД ПРОВАЛИЈОМ? Интервју - Душан Ковачевић, драмски писац и академик
ПОСЛЕ праизведбе Љубомира Муција Драшкића у Атељеу 212 пре четири деценије, филма Срђана Драгојевића крајем прве декаде овог века, као и многих других позоришних инсценација - нови "Свети Георгије убива аждаху" појавио се ових дана премијерно у Југословенском драмском, у режији Милана Нешковића.
02. 01. 2025. у 19:46
"ТОПЛИНА ЉУДИ У СРБИЈИ МИ ЈЕ У СРЦУ": Ексклузивно - Трејси Шевалије за "Новости"
ПРЕ четврт века, Трејси Шевалије створила је незаборавну девојку са бисерном минђушом, јунакињу истоименог романа који је заузео место међу књижевним класицима и по коме је снимљен филм, награђен са три Оскара.
02. 01. 2025. у 17:00
УМЕТЕ ЛИ ДА СЕ ИГРАТЕ: Радовић, Бећковић и Црнчевић на некадашњим "црвеним страницама" Недељних “Новости”
КЊИГОМ Мики-Лики и најлепша жена света (приредили Милош Радовић и Зорица Хаџић Радовић, обликовао Борут Вилд, Booka, 2024) обележили смо четрдесет година од смрти Душана Радовића.
01. 01. 2025. у 15:00
АКТУЕЛНА НОБЕЛОВКА УСКОРО НА СРПСКОМ: Стиже нова "Вегетаријанка" и одабрана дела
КОРЕЈСКА списатељица Хан Канг, актуелна нобеловка, током предстојеће године ће се придружити низу добитника Нобелове награде за књижевност које објављује "Чаробна књига".
01. 01. 2025. у 08:15
НЕСРЕЋНА СУДБИНА ВАНБРАЧНОГ СИНА КНЕЗА МИХАИЛА: Живот Велимира Теодоровића од заборава сачуван у књизи др Радоша Љушића
ОН ми да руку, коју ја пољубим, затим пољуби мене у чело,пита ме о учењу, да ми савет о одевању, поклони ми дукат и неку књигу, а затим је аудијенција готова! Мени дође да га загрлим и изљубим, али не смем...
01. 01. 2025. у 07:30
Dušica
03.04.2022. 18:36
Baš mi je žao što se retko spominje Grdelica u celoj ovoj priči. Ovi kadrovi su, čini mi se, snimljeni baš u Grdelici koja je bila jača karika u proizvodnji tekstila u to vreme. Osim toga, priča o početku TIG-a je veoma zanimljiva. Ne mogu da se otmem utisku da Leskovac nemilosrdno i dalje prisvaja vrednosti i značaj Grdelice.