Култура

НЕОБИЧНО ОБИЧНА ЛИЧНОСТ: У Суботици представљено дело протођакона др Љубомира Ранковића „Ево човека“ уз издању „Новости“ и „Гласа Цркве“

В. М.

28. 07. 2021. у 21:23

НЕОБИЧНА обичност. Био је сасвим природан. Без позе и извештачености.Наступао је ненаметљиво и без икакве претенциозности.

НЕОБИЧНО ОБИЧНА ЛИЧНОСТ: У Суботици представљено дело протођакона др Љубомира Ранковића „Ево човека“ уз издању „Новости“ и „Гласа Цркве“

- После службе у Манастиру Крка, разговарао је са нама ђацима као да је наш вршњак, друг, добри комшија, пријатељ...- Овако је, на промоцији књиге „Ево човека“, у издању Компаније „Новости“ и шабачког „Гласа Цркве“ рекао о првом сусрету са патријархом Павлом, пре више од пола века, аутор протођакон др Љубомир Ранковић на одлично посећеној промоцији у Суботици, у читаоници Градске библиотеке, које је организовало Српско руско белоруско барство „Свети кнез Владимир“.

Ово дивно духовно–музичко и хуманитарно вече улепшали су чланови етно групе Искон и гуслар Петар Мишевић. Део прихода од продатих књига биће поклоњен деци са психофизичким поремећајима, рекли су организатори.

Др Ранковић, који ће касније имати многе сусрете за омиљеним патријархом, прво као секретар владике шабачког Јована, синовца владике Николаја, а онда као уредник часописа „Глас Цркве“, који је издавала тадашња епархија шабачко ваљевска, па као директор издавачке куће „Глас Цркве“. Патријарх је само „Глас Цркве“ посетио пет пута, давао је дуге и бесмртне интервју аутору ове књиге за Радио „Глас Цркве“, који је све до доба Коштуничине владе, имао националну покривеност. Правио је друштво патријарху у Овчар бањи, помагао му док је мајсторисао по тој богомољи, уз век живи и драгоцен разговор, који се, како истиче Ранковић, „никада не заборавља“.

Ранковић каже да му је најупечатљивији било кади је скупио храбрости да пита, и то у уживом програму, тог још тада названог „свеца који хода“ о мајци, која га је оставила, па му је, практично, како је говорио „тетка била мајка“.

- На то питање патрјарх Павле ми је одговорио речима да је мајку, прву, увек спомиње у свим својим молитвама-сећа се др Ранковић.

– Тај део разговора, и да хоћу, никад не бих могао да избаци из главе, што је, без сумње, велика порука и поука свима нама.

POGLEDAJ GALERIJU

Аутор је истражио и патријарха у улози пацијента кроз разговоре са пуковником професором др Зораном Ковачевићем, са ВМА, који је био шеф конзилијума који је бринуо о том поглавару СПЦ скоро деценију и по, и његовим колегама, професором др Жарком Вучинићем и пуковником професором др Топлицом Летићем, легендарним лекарима те „патријаршије српског здравства“.

- Био је скорман, одговоран и савестан пацијент, који се држао и савета и упустава лекара, којима је веровао свим срцем, а и сам је несуђени лекар- каже др Ранковић.

– На питање особља ВМА, кад их нешто тишти, радо је одговарао и, углавном, мудрим речима из Старог завета.Свака његова лек за њих је била мелем. Празник је био када дође на ВМА.

Особље се сећа да су га, када је лежао у болници, питали чиме да послуже владике, који су му дошли у посету, одговаро је речима: -Оним што су донели!

Др Ранковић је рекао да патријарх никад није био ни од кога оспораван.

- Он је једини консензус и свеошта сагласност у народу склоном поделама око најочегледнијих истина и сукоба о најбизарнијих ситница –рекао је др Ранковић.

– Постао је најмољенији и најпоштованија личност међу српским светитељима, после Светога Саве и Светог владике Николаја.То је велико охрабрење и нада за будућност за српског народа.