ГОСТ "НОВОСТИ": Радослав Рале Зеленовић о пола века каријере посвећене покретним сликама
У ГОДИНИ када обележава пола века бављења филмом, у Југословенској кинотеци, на чијем челу је био 24 године, Радославу Ралету Зеленовићу недавно је уручен "Златни печат" Кинотеке, за вишедеценијски допринос развоју ове установе.
Зеленовић је 1995. установио награду "Златни печат", коју су до сада добили великани светског и домаћег филма. Својим неуморним радом на очувању филмског наслеђа, сада ју је и сам заслужио.
- По уручењу, један пријатељ ми је рекао да сам у добром друштву. Па, наравно да јесам, кад сам сам бирао друштво - полушаљиво каже, за "Новости", Радослав Рале Зеленовић.
Некадашњи уредник Филмског програма у Дому омладине, потом у Телевизији Београд, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, суоснивач Палићког фестивала, добитник Сретењског ордена, француског Ордена витеза уметности, Вукове награде, као и Награде града Београда, Зеленовић се присетио свог полувековног рада на филму.
- Био сам аматер у Дому омладине, а онда то своје приказивачко искуство од неколико стотина гледалаца проширио на неколико милиона у Телевизији Београд. Та 1992. је била тешка година, није било препоручљиво напустити релативно лагодно место у Телевизији Београд и заменити га Кинотеком, нити основати Палићки фестивал, али никада нисам зажалио. Свом сину Ђорђу и мојим студентима често сам говорио: "Чувајте се, децо, да не запамтите живот по ризицима које нисте прихватили." Ја сам све своје ризике прихватио, али ме увек водила иста нит, љубав према филму - говори Зеленовић.
Први домаћи добитник "Златног печата" био је Емир Кустурица, а данас је ту плејада најзначајнијих имена наше кинематографије: Бата Живојиновић, Милена Дравић, Драган Николић, Душан Макавејев... Зеленовић каже да је 1995. "Златни печат" измислио "из немоћи, беса, повређености".
- То је било време када смо били закључани са свих страна, нико нам врата није отварао. Хтели смо да смислимо нешто што би нам помогло да људе од ауторитета из света филма доведемо у Кинотеку. Онда смо почели да зовемо пријатеље - Ђузепеа де Сантиса, Теа Ангелопулоса, Никиту Михалкова, Лив Улман... Они су се одазивали и долазили да приме "Златни печат". Било нам је важно да, упркос свему, живимо и постојимо. Сви ти наши гости били су добри амбасадори, јер се о нашој награди писало и у њиховим земљама.
Када је почело бомбардовање 1999, присећа се Зеленовић, први се огласио Ангелопулос са дирљивим писмом, а потом и велики Бернардо Бертолучи са "упозорењем онима који планирају бомбардовање да се у Београду налази један од два или три најзначајнија филмска архива на свету и да ће бити велики грех ако уништимо тај део прошлости".
- Ти људи су се показали на делу када је нама било потребно и то се мора ценити!
Од његовог постављења за директора Кинотеке 1992, учињено је много тога - направљен је савремени депо, центар за дигитализацију, реновирана зграда у Косовској - али је Зеленовић, с правом, најпоноснији на нову зграду Кинотеке у Узун Мирковој.
- На том месту је некад био Завод за патенте, али је зграда била напуштена и урушена. Иако су ми нудили неке друге просторе ја сам желео овај јер је имао биоскопску салу. Добили смо 1995. кључеве, а онда је кренула битка. Две године касније је престало финансирање, а онда нам је 2000. зграда узета, јер би, по процени тадашње Дирекције за имовину, за државу било корисније да ту буде робна кућа фирмиране робе него Кинотека. Било је ту и претњи и отимања и људи који су се шетали туда, меркали зграду... Шест година смо се тужили са државом и на крају добили спор. Почели смо да је радимо 2007, а 2011. смо се уселили.
Зеленовић објашњава колико је ово ново здање допринело имиџу Кинотеке.
- Све те ствари које су деценијама скупљане у Кинотеци одједном су постале доступне јавности. Чаплинов штап, камера браће Лимијер, нису више били само инвентарски број већ си то могао да видиш уживо. Та перцепција о Кинотеци као о великом архиву тада се битно променила.
Одушевљење овим архивом нису крили ни гости:
- Лик Бесон је дошао ујутро у Кинотеку, у лошем расположењу, али када смо га из старог дела повели до новог депоа био је одушевљен. У једном тренутку, одговарајући на позив свом саговорнику на телефону казао је: "Ти не знаш шта се мени сада дешава. Ја пролазим кроз филмски рај".
Присетио се и Јиржија Менцла који је "Златни печат" Кинотеке сматрао једним од најважнијих признања у каријери, упркос томе што је у свом власништву имао и Оскар.
- Тих деведесетих година Менцл није баш био благонаклон према нама, није лепо причао о нашој земљи, али је ипак дошао у Београд по награду и тада је обишао Кинотеку. По повратку у Србију другим поводом, неколико година касније, тражио је да ме види, рекао ми да је изгубио "Златни печат" и тражио да му направимо други примерак. Питали су га тада зашто му је толико важан "Печат" а он им је одговорио да наша Кинотека има невероватну архиву чешких филмова који су послати у Србију на чување током интервенције Руса у Чешкој. "Јако ми је важно да имам награду од људи који се према филму односе са толико пуно поштовања", поручио је тада Менцл.
И у Кинотеци и у САНУ Зеленовић је радио на очувању културног блага:
- Културна добра су необновљиви ресурси, кад нестану, нестану заувек. То је оно што је сваки директор Кинотеке и сви њени запослени имао на уму од њеног настанка до данас, ту борбу за очување културних добара. Пре 125 година, у тадашњој кафани "Златни крст" на Теразијама била је прва пројекција на Балкану. Ту је данас, како доликује транзицији - коцкарница! На стубу стоји плоча са натписом да је ту одржана прва филмска пројекција, али је цео стуб ишаран и излепљен и све је једва видљиво. Е, у Кинотеци се према филмској историји односимо супротно од тога, са највећим поштовањем.
Сводећи рачуне, после пола века каријере, Зеленовић лако признаје да је имао "баш милостив живот".
- Кад затворим очи, све те успомене, сусрети, познанства, слике које навиру чине ме срећним и поносним. За младића који је 1968. из Косова Поља дошао у Београд, дружење и сарадња са великанима седме уметности биле су прави благослов. Мој отац је био истовремено и железничар и директор биоскопа, а ја сам се успављивао слушајући звуке из оближње импровизоване сале. Сећам се да сам од мајке добио велике батине када сам једном, док сам био у казни, искочио кроз прозор, и босоног, по снегу, отрчао да видим најновијег Чаплина. То исто дете ће у једном тренутку, у својој кући у Кораћици са супругом угостити великог Ђузепеа де Сантиса, једног од твораца неореализма, и са њим расправљати о филму.
И СИН ЂОРЂЕ ЊЕГОВИМ СТОПАМА
СИН Ралета Зеленовића, Ђорђе, кренуо је очевим стопама и посветио се филму. Љубав према покретним сликама упијао је у породици, а наш саговорник истиче да је веома поносан на њега:
- Горан Марковић, Ђиђа Карановић, Зоран Симјановић и ја смо својевремено играли тенис на Калемегдану, а мој син Ђорђе је био беба, у колицима. Чим заплаче, док се ми свађамо на терену, онај ко је слободан крене да га љуљушка. И на породичним дружењима увек је био ту, уз нас, слушајући разговоре. Годинама касније пожалим им се како Ђорђу баш не иде математика, а они ми одговарају: "Па, како да му иде кад га одмалена цупкамо у крилу и причамо му само о филму".
ПРИЈАТЕЉСТВО СА ДЕ САНТИСОМ
ЗЕЛЕНОВИЋ се присећа ранојутарњих ћаскања са Кеном Раселом на Палићу, разговора са оскаровцима, великанима филма, каже да су сви које је дочекивао оставили неки траг, али су неки "ипак дражи од осталих".
- Ђузепе де Сантис је био левичар и све ствари које ми је поклонио су биле црвене боје - џемпер, машна... И данас, када је неки важан догађај и када желим да се осетим посебно, као недавно на уручењу "Златног печата", ја ставим црвену машну коју сам од њега добио на поклон.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (1)