ТЕШКО бисмо могли да нађемо место где су људи тако и толико окренути својој традицији, родословљу и споменицима у њој, а да су, истовремено, тако и толико различити у тумачењима једне те исте традиције, њених главних знакова и основних значења, као што се то у почетним годинама нашег века догађа у Црној Гори.
Повезане вести
(МАПА) УДАР НА СРПСКЕ ЦРКВЕ НА КОСМЕТУ - НАПАДАЈУ ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО! Овако изгледа албанска заштита српске културне баштине
САМО у три претходна месеца, српске цркве на Космету нападнуте су дванаест пута, или у просеку, једном недељно је нека српска светиња била оскрнављена или опљачкана.
27. 05. 2021. у 09:57
КУРТИ ТРАЖИ СВОГ МИРАША: Власти лажне државе по Миловом рецепту ударају на СПЦ
ОСИМ физичког скрнављења имовине Српске православне цркве на Космету, кидисање на саму институцију СПЦ на КиМ у последње време је толико узело маха, да је све мање дилеме да приштинске власти по овом питању плету мрежу по рецепту из Црне Горе.
25. 05. 2021. у 09:00
ДА БУДЕ СВЕТЛО КОЈЕ ЋЕ СВЕТЛИТИ СВИМА: Митрополит Јоаникије у завршници херцегновских спасовданских свечаности (ФОТО)
АРХИЈЕРЕЈСКОМ литургијом коју је у цркви Светог Спаса на Топлој служио митрополит црногорско приморски Јоаникије са бројним свештенством, настављено је у Херцег Новом светковање Спасовдана које је почело још 10. јуна уз традиционалну Спасовданску литију.
13. 06. 2021. у 21:34
СРБИ СУ БИЛИ ХРИШЋАНИ ПРЕ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА: Историчар Марко Алексић о животу нашег народа на подручју Хрватске и Црне Горе (ВИДЕО)
- ИЗВОРИ показују да хришћанство постоји овде код нас много пре него што смо ми мислили, то су материјални трагови, археолошки докази, недовољно истражени. То је период пре доласка Ћирила и Методија.
12. 06. 2021. у 16:29
ОДГОВОР МСП СРБИЈЕ ПОДГОРИЦИ: Брига о свом народу је демократска тековина Европе
СРБИЈА годинама уназад показује да је истински стуб стабилности региона, доследно инсистирајући на политици немешања у послове других држава, међутим не намерава да одустане од бриге за положај српског народа у суседним државама.
02. 06. 2021. у 20:38
Најновије из рубрике
НОВИ АУТОРСКИ ПЕЧАТИ: Отпочео јубиларни ФАФ, који ће представити 80 остварења, и угостити више од 50 филских стваралаца
ЈУБИЛАРНИ, 30. Фестивал ауторског филма, је свечано отворен филмом Педра Алмодовара "Суседна соба" у "МТС дворани" и представиће 80 остварења, у седам биоскопских сала у Београду и Србији, у десет програмских целина.
22. 11. 2024. у 20:47
ДЕЛА СРБА У БЕЧКОМ "КУРСАЛОНУ": Радови Марине Марковић и Михаела Милуновића у чувеном уметничком простору
НА тродневној ликовној смотри Paper positions ("Позиција паира"), у "Курсалону", која се завршава 23. новембра, у самом срцу Беча, београдска галерија "Икс витамин" наступила је са делима двоје домаћих уметника- Марине Марковић и Михаела Милуновића.
22. 11. 2024. у 18:46
СРПКИЊА ОДЛУЧУЈЕ О НАЈБОЉИМА, ПОДУЧАВА ИГРАЧЕ: Јована Иконић члан жирија на 35. Интернационалном фестивалу кореографије у Белорусији
КОРЕОГРАФКИЊА Јована Иконић представница је Србије на 35. Интернационалном фестивалу кореографије у Белорусији, у Витебску, у својству члана уметничког жирија.
22. 11. 2024. у 18:04
ТИПОГРАФИЈА КЊИГА, ОД СЕРВАНТЕСА ДО МАРКЕСА: Изложба у беиградском Институту Сервантес
СВЕТ ибероамеричке културе, дизајна и типографије, на недавно отвореној изложби "Ибероамеричка типографија" која ће у Институту Сервантес, моћи ће да се упозна и помоћу стучног вођења кроз поставку, заказаног за суботу, 30. новембра у 12 часова.
22. 11. 2024. у 18:02
О ЗЕКИ И СКАКАЧИМА: Комад Софије Димитријевић у Малом позоришту "Душко Радовић"
У МАЛОМ позоришту "Душко Радовић", у оквиру Сцене за младу публику, најављена је једна гостујућа представа - "Зеке или о скакачима" у режији Таре Митровић.
22. 11. 2024. у 17:44
Sljiwoo
16.06.2021. 09:58
Odlican tekst i ilustracija...besrama i bezobzira "privatne demokratije" kriminalca koji zvanicno vladase 30 godina,kolikoce nezvanicno sa svom pokradenom i prisvojenom imovinom videcemo..Ponasanje "junakovog potomka"..izaziva tugu i nevericu..zal se toliko nisko moze pasti..?I kakve veze to ima sa "evroatlanskimintegracijama" i zapadnom demokratijom i kulturom..gde su cesto i slabiji dokazi licne proslosti svetinja..i nemoze ih promeniti nikakav novi politicki kontekst niti samovolja vladara..
Kirilo Krstić
16.06.2021. 20:19
Нема ту ни Ч од чојства, а ни С од српства. Само лични интереси.