ВЕЧНО ЖИВЕ СРПСКИ СЛИКАРИ: Ново издање темељне књиге националне културе из пера академика Дејана Медаковића (1922-2008)

У СУСРЕТ стогодишњици рођења Дејана Медаковића (1922-2008), једне од најзначајнијих личности српске културне и интелектуалне сцене друге половине 20. века, историчара уметности и писца, професора и декана Филозофског факултета, академика и председника САНУ, пред читаоцима је луксузно обновљено издање његове капиталне књиге "Српски сликари 18-20. века - ликови и дела".

Фото З. Јовановић

Реч је о заједничком подухвату издавачке куће "Прометеј" (успомену на великана чувају и додељујући награду за мемоарску прозу са његовим именом) и Покрајинског завода за заштиту споменика културе (у години јубилеја ове институције, 70 година постојања), који су помогли републичко Министарство културе и информисања и Покрајинска влада Војводине.

- Ретко се може пронаћи овако вредно дело, које спада у темељне књиге националне културе, које је доживело велико признање стручне јавности и које је више од пола века оцењивано као дело непролазне вредности - пише у предговору дела, сада штампаном у великом формату, са до сада највећим бројем квалитетних репродукција.

"Утопљеница" Ђорђе Крстић, Фото Приватна архива

- Дејан Медаковић у овој ванредној научној синтези наставио је тамо где су његови претходници давно застали, пронашао је изузетан пут како да повеже исторју, личности и уметност користећи своје огромно знање, ерудицију и, што је можда најважније, посебну љубав према личностима које је обрадио на жив, само њему својствен начин. Ово је књига и стила и знања, складна употреба речи и стручних термина, описа и оцена, слободних метафора подупртих чињеницама са правим литерарним описима.

"НАЛАЖЕЊЕ МОЈСИЈА" Теодор Крачун, Фото Приватна архива

Решавајући многа нерешена питања биографија и опуса српских сликара, Дејан Медаковић се, како је написао у уводу ове књиге, попут многих претходника и савременика, сусретао са тешкоћама - како оним изазваним трагичним судбинама наших уметника, тако и с последицама ратних вихора, који су допринели разбијању целовите слике о њима:

"Портрет Јове Змаја" Новак Радоњић, Фото Приватна архива

Тешкоће око реконструисања давно ишчезлих целина повећане су и непостојањем неког организованог институтског рада и систематског прикупљања података о уметницима и делима новије српске уметности - записао је академик. - Бавећи се годинама Србима сликарима, већ одавно имао сам намеру да у облику портрета и краћих монографија прикажем важније носиоце нашег уметничког развоја, посебно оног у 19. и 20. веку.

"МРТВА ПРИРОДА" Константин Данијел, Фото Приватна архива

У овом делу је тако Медаковић пружио слику живота и рада Христифора Жеферовића, Јанка Халкозовића, Захарија Орфелина, Теодора Крачуна, Јакова Орфелина, Теодора Илића Чешљара, Арсе Теодоровића. Али и Константина Данила, Јована Клајића, Павла Симића, Новака Радонића, Ђуре Јакшића, Стеве Тодоровића, Милоша Тенковића, преко Ђорђа Крстића, Стевана Алексића, Леона Којена, Љубомира Ивановића, Марка Мурата до Уроша Предића и Паје Јовановића. Свима њима у овој књизи Медаковић је успео да сабере и оцени стварне заслуге за развој српске уметности.

"Портрет митрополита Стефана Стратимировића" Јаков Орфелин, Фото Приватна архива

- Књига "Српски сликари" привидно је лако писана - у суштини она захтева образованог, активног читаоца, сигурног знања и живе маште - закључио је својевремено академик Светозар Радојичић, док је академик Војислав Ј. Ђурић у овом делу, којим је "српско сликарство добило европске оквире", препознао спрегу "знања, обимног истраживања, личних искустава и укуса".

Узнемирујуће истине

ИМА у овим портретима, када се у целини виде, и неких узнемирујућих истина, приметио је професор Лазар Трифуновић:

- Зашто се у та два века у Србији тако кратко и мало уметнички живело, зар су у овом нашем простору интелектуални духови одвајкада стављени пред непремостива искушења? Поразно је прочитати - има ли нечег проклетог у овом нашем народу - да већина уметника којима се бави ова књига није доживело педсету, да је многи од њих крај живота дочекао разочаран, у немаштини, - "бијаху при смрти другови плачни беда туга и глад", како је о њима певао још Лукијан Мушицки.

"Конавока" Марко Мурат, Фото Приватна архива

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације