УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ "НОВОСТИ" ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ "МЕША СЕЛИМОВИЋ": Игору Маројевићу за роман "Остаци света"

НА ПРАВОМ месту, препуном симболике - на Косанчићевом венцу, данас је писцу Игору Маројевићу свечано уручено велико признање, награда "Новости" за књигу године "Меша Селимовић", којом је овенчан за свој роман "Остаци света" у издању "Дерете".

Фото: Н. Скендерија

Место са ког се некада уздизало здање Народне библиотеке Србије, које је шестоаприлско бомбардовање претворило у згариште, данас тек у коров зарасли наговештај урушених зидина - постало је, сасвим пригодно, поприште литерарне свечаности у част Маројевићеве болне приповести о стратиштима, злочинима и удесима столећа за нама.

Слађана Илић, критичар "Новости" и један од чак шездесет књижевних зналаца који су бирали књигу године, и великом већином гласова изабрали "Остатке света", говорила је управо о томе - о цикличности зла коју Маројевић тематизује у роману, захватајући широк временски распон од шездесетак година, препуних страдања и страдалника, о радијацији тог зла која на увек историјски трусном подручју делује и условљава сталну ерозију.

Фото: Н. Скендерија

- Да ли смо као народ икада изашли из Јасеновца? Да ли се то уопште може без покајања злочинаца? Да ли се то може ако протеривање читавог једног народа други слави као државни празник? Да ли се то може док се не удостоје сви невино страдали, док не добију утврђено место у националној историји, као и меморијалне комплексе, за почетак бар код Небојше куле? Да ли је кривица страдалих онтолошка? Да ли су криви само зато што су постојали? - запитала се Илићева, нагласивши:

- Роман Игора Маројевића доводи нам до свести моменте наше колективне и индивидуалне судбине, подстичући нас да мислимо и да не заборављамо оно што је најважније - како као човек преживети зло... Књига "Остаци света" разоткрива нам природу и механизме зла, али и природу и механизам очувања или пак обнављања наше оштећене и угрожене људскости. Томе је тежио и Меша Селимовић. Зато је ова награда и припала ономе коме треба.

Фото: Н. Скендерија

Изрекавши беседу насловљену "О свету чистог зла", књижевни критичар Младен Весковић истакао је да је Маројевић, као приповедач примарно урбаног сензибилитета, дошавши до најтрауматичније тачке српске историје 20. века - управо због тога делу дао посебну уметничку уверљивост:

- Изузетно важна тема и начин на који је литерарно интерпретирана добар су пример како велике историјске приче могу бити испричане на начин саобразан нашем времену.

Уместо одвише естетизованог израза, Маројевић доноси хладан, готово документаристички опис свакодневних страдања јасеновачких логораша, речи су којима је Весковић описао начин на који нам писац открива открива мрачну целину света - односно "другог света - света чистог зла које се отелотворило у усташким џелатима из Јасеновца, оног света чије су контуре наслутили почетком 20. века Франц Кафка и Џорџ Орвел".

Фото: Н. Скендерија

- Маројевић се руководио чињеницом да тзв. логорска књижевност није само облик сведочанства, већ да је она и одавање поште страдалима - додао је Весковић. - У доследној антидеологичности која жели да открива корен зла, аутор је и овога пута био доследан. Он нас нештедимице суочава са злом које је неспутано дивљало годинама. И тим чином Маројевић је надишао сваку литерарну моду и самосврховиту игру и ушао у круг аутора чија дела покушавају да одгонетну најтежа отворена питања из века иза нас, али и онога у којем живимо.

Сам лауреат беседио је пре свега о посве јединственом приступу који у одабиру аутора, односно књиге године, негују "Новости" и наш Велики жири, а који одлукују крајња демократичност и немогућност утицаја, нагласивши:

Фото: Н. Скендерија

- За аутора романа који под Мешиним знаком и транспарентним мерилима тријумфује у конкуренцији од око 130 наслова готово свих жанрова из прошлогодишње продукције, почетна амбивалентност спрам награда (сваком ствараоцу блиска, била прирођена или стечена) се неминовно смањује у корист значаја признања.

Маројевић је цитирао део Селимовићеве мисли из "Дервиша и смрти" (а као да је из Монтењових "Огледа", или Паскалових "Мисли", или бар Ларошфукоових "Максима"): "Писање је, пише Меша гласом Ахмеда, немилосрдо исљеђење, шејтански посао (...) побуна! Је ли то само ријеч или је мисао?", и рекао:

- Примењено на скромни роман моје незнатности, и "Остаци света" су, макар и шејтанска, побуна: против уопштеног и идеолошки једносмерног приказивања или књижевног игнорисања битних историјских - и не само историјских - збивања.

ВУЧЕЛИЋ: УМЕЋЕ И ПОДВИГ

ГОВОРЕЋИ о усташком логору у Јасеновцу - "срцу таме", "најмрачнијој тачки историје Балкана, истинском пандемонијуму" - као централном прстену романа, Весковић је нагласио да је ова болна тема остајала на маргинама деценијама. Нешто слично рекао је и главни уредник "Новости" Милорад Вучелић, уручујући лауреату плакету - рељеф са ликом Меше:

- Вероватно највећи изазов за ствараоца лежи у суочавању са овим, најтежим и најужаснијим темама; одазвати се литерарно ваљано на такве ужасе, највеће је могуће умеће и подвиг.

ГАТАЛИЦА: НИЗ ЗАСЛУЖЕНИХ ПРИЗНАЊА

НАГРАДА "Новости" која носи име великог Меше Селимовића и даље је једна од најважнијих у српској књижевности. Најновији добитник и његов роман такође то показују, и на прави начин настављају низ заслужених признања и запажених награђених дела - каже Александар Гаталица.

ТЕШИЋ: КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈ

ЈЕДНА од најугледнијих књижевних награда у нас, Мешина, издваја се и јер не проглашава ствараоца и његову књигу најбољима само у једном жанру, већ у целокупној годишњој продукцији, поетској, прозној, есејистичкој... Не само због тога јединствена и изузетна, ова награда показује и велику виталност, не посустаје током година већ деценијама слови за прворазредни културни догађај - каже академик Милосав Тешић.

КЕЦМАНОВИЋ: ЗНАЧАЈ

ДРАГО ми је што се награда "Меша Селимовић" још једном доказала као најзначајнија књижевна награда на овим просторима, ако изузмемо ону Андрићевог института у Вишеграду, која не подразумева нужно прошлогодишњу продукцију, а и делом је међународна.

Међу признањима која подразумевају актуелну домаћу продукцију, ово са Мешиним именом је дефинитивно најзначајније - каже Владимир Кецмановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације