ТВ Новости

ЈЕЛЕНА ХЕЛЦ: Дом је тамо - где вам је срце, а водим се љубављу, ценим искреност и посвећеност

Душан Цакић

04. 03. 2024. у 08:05

ПОПУЛАРНА ТВ новинарка, водитељка и глумица Јелена Хелц, последњих година готово се уопште није појављивала у јавности, јер се повукла из јавног живота и посветила се породици. Својевремено је напустила Србију и преселила се у Берлин. Чланица је Народног позоришта у Београду, а телевизијска публика гледала ју је у емисијама "Кућа снова" на ТВ Б92 и "Граница" на ТВ Хепи.

ЈЕЛЕНА ХЕЛЦ: Дом је тамо - где вам је срце, а водим се љубављу, ценим искреност и посвећеност

Након паузе коју је направила из приватних разлога вратила се на мале екране, а за "ТВ новости" истиче да јој је велико задовољство што је део телевизијског формата "Кец на једанаест" на ТВ К1 и што сваког дана пет сати дневно "чува" студио са Бошком Јаковљевићем, најбоље што уме и зна.

- Гостујући у његовим емисијама, обоје смо осетили разумевање и у ставовима и у мишљењима, као и начину на који овај посао треба да се ради - овако, у даху, говори Јелена на почетку разговора.

*После дужег времена гледамо вас у емисији "Кец на једанаест" на ТВ К1. Како је дошло до вашег ангажмана и сарадње?

- Као и све најбоље ствари у животу - сасвим случајно. Заправо, судбински. Наместиле су се коцкице, била сам у правом тренутку на правом месту.

*Колико времена је било потребно да Бошко Јаковљевић и ви „кликните“ као водитељски пар, будући да сте раније сарађивали као "домаћин – гост"?

- Очито током мојих укључења. Занимљиво је да је раније, пре десетак година, и он био радо виђен гост у мојој "Граници" и увек је остављао снажан утисак и на мене лично, и на саговорнике и на гледаоце. Још тада сам схватила да је он један јако занимљив момак, другачији, вредан пажње, свој, образован, мудар, а тако нормалан, што данас није чест случај. Онда се десило то да сам ја боравила у Немачкој, која је у концепту емисије "Кец на једанаест" била често у фокусу, тако да сам извештавала и поклопило се да смо се поново срели и препознали.

*Дошли сте на место дугогодишње професионалне партнерке Бошка Јаковљевића, Александре Јефтановић, баш у овом формату. Колико вас је то обавезало, ограничило или инспирисало да будете другачији?

- У позоришту, које је моје матично место, ускакања су најнормалнија ствар. Ускалала сам пуно пута у улоге мојих колегиница, као и оне у моје. Увек је исти принцип – најважније је сачувати представу, а неминовно доносити нешто своје. Потпуно исто размишљам и у овом случају. Чували су "Кец" Александра и Бошко најбоље што су они умели, сад га ја чувам уз Бошка - најбоље што умем.

*Да ли вам је телевизија свих ових година недостајала?

- Јако. "Наштеловала" сам себе да будем уз децу док су јако мали, али све време сам помно пратила све и увек размишљала шта бих ја радила ново и како би то изгледало. Када сам почела да озбиљно кризирам, кренула сам да снимам своје видее и објављујем их на друштвеним мрежама. Радила сам годину и по дана на Телевизији Српске Дијаспоре, као дописник из Берлина. Када је та телевизија престала да постоји, почела сам да пишем синопсисе, смишљам подкасте... Та љубав и потреба за изражавањем никада није престала, само је мењала форму.

*Ранијих година гледали смо вас у различитим ТВ формататима, од "Куће снова" до "Границе" и сада у "Кецу". Који програм вам је најближи?

- Не бих умела да их поређам. Заправо, јако сам срећна што сам имала прилике да се окушам у различитим форматима и да у сваком нешто научим. "Кућа снова" је била занимљива и другачија на свој начин, први такав велики ријалити на нашим просторима. "Граница" је била велики изазов, прва моја ауторска емисија, сваки пут по четири госта која водим сама, па је то било и сјајно искуство, а "Кец на једанаест" ми је сада већи, бољи и узбудљивији од свега што сам до сада радила. Први пут водим емисију са партнером, имамо читав тим иза нас, уживо смо пет дана недељно. Толико је тога новог за мене, и неупоредиво је са било чиме пре. У "Кецу" смо домаћини квалитетним саговорницима, а има толико озбиљних и важних друштвених тема, како светских, тако и домаћих. Осим што морам бити у току са свим дешавањима, нуди ми прилику да сваког дана учим из разговора које водимо. То ми изузетно прија. Врло је квалитетна емисија, вредна сваког минута.

*С обзиром на то да сте стални члан Народног позоришта у Београду, да ли вам недостаје глума и када ћемо вас поново видети на позоришниј сцени?

- Недостаје ми сцена јако, ако се не деси ништа пре - од окотобра се враћам у своје старе представе, "Велика драма" и "Женски оркестар", па ћемо видети даље, како ће све то ићи.

*Да ли вам је недостајала домовина свих ових година?

- Много. Осам и по година сам редовно плакала. Суштински, никада нисам желела да одем, али сада, када сам се вратила, покушавам да видим само оно добро што ми је живот ван домовине донео. Било је ту пуно лепог и драгоценог, променило ме је, верујем на боље, и донело пуно непроцењивог искуства. Али крајње је време било да се вратим кући. Дом је заиста тамо где је срце, а моје је одувек било овде, упркос свему.

*Мајка сте четворо деце, како уклапате и приватни и пословни живот и како све то постижете?

- Навежбала сам мултитаскинг и спустила критеријуме. Требало ми је пуно година и нерава. Наравно, научила сам и да опраштам себи грешке и несавршеност. Гледаоца не занима ако сам скидала температуру целу ноћ - они траже водитеља који зна шта прича, као што ни моју децу не занима што ја морам да се спремам за емисију, они траже маму у целости, која ће им прочитати приче, урадити са њима домаћи и одвести их у парк, као и на рођендан. Кад их оставим у школи - претворим се у водитељку и дам свој максимум. Кад изађем из студија, вратим се у маму која јури да их покупи из школе и проведе поподне и вече, као и свака друга мама са децом. Када заспу, поново сам новинарка - читам, гледам, листам, спремам се за емисију. Укратко, у тренингу сам и сваког дана боља и јача.

*Колико се ваш живот разликује у Берлину у односу на Београд?

- Разликује се много. Овде сам доста опуштенија, на своме и међу својима. Свакодневица је наизглед иста - обавеза око деце, куће, школе и посла, али код куће сам сада и то ми пружа огроман мир. Тамо ми је језик био огромна препрека, иако сам га прилично добро савладала. Имала сам и тамо пријатеље, друштвени живот и не могу рећи да нисам била срећна у тим тренуцима, али нисам имала фамилију, пријатеље са којима сам одрасла, културу на коју сам навикла, као да сам стално имала неки терет на леђима. Нисам била међу својима, била сам често усамљена и нисам припадала.

*Колико се разликују ТВ канали, садржаји, продукција у Немачкој и Србији?

- Разликују се прилично. Продукције су имућније, али не и нужно квалитетније. Њихов забавни програм не личи на наш, доста је сведенији. Друга је то култура. Вести су мање драматичне, они гледају да не дижу панику. Немци, и приватно и на телевизији, када саопштавају нешто лоше - толико то пријатно саопште, да је мени требало дуго да схватим да је то, заправо, јако лоша вест. Водитељи често изгледају и понашају се доста другачије од наших. Укратко, све је примерено њиховим навикама, обичајима и култури.

*Шта је то нешто чему тежите? Приватно, пословно?

- И приватно, али и у пословном првенствену тежим миру и стабилности. Разлика би била у томе да ми је приватно изазова преко главе, а пословно су они увек покретач ка бољем. У оба случаја, водим се љубављу, а ценим искреност и посвећеност. Одана сам и у приватним и у пословним односима, а надам се томе и од друге стране.

*Свако има свој ритам, можда неке ритуале, или навике... Које су ваше?

- Једини ритуал су мир и тишина уз прву кафу, пре него што пробудим децу, као и мир и тишина касно увече, кад све завршим и пре него што легнем. Без тих пола сата ујутру и пола сата увече, био би тешко подношљив мој ритам.

*Шта су вредности које цените? Шта је водич за ваш живот који примењујете и у породици?

- Љубав, искреност, посвећеност, оданост. Додала бих упорност и храброст. Изузетно су ми важни односи са људима - партнерски и пријатељски. Њих чувам и негујем, не подразумевам их, ма колико дуги и доказани били. Породица, пријатељи и партнер су најважнији у животу. И када се све урушава, ако је та тврђава чврста, имамо где да се склонимо и сачувамо.

*Када бисте имали моћ да себи испуните једну посебну жељу, шта би то било?

- Кућица на мору, на плажи, као и време да у њу редовно одлазим.

*Куда имате потребу да се склоните и осамите, које је то ваше место?

- Увек је напољу и увек је уз музику. Дуго то нисам могла, али сад опет имам Таш, Ушће, Мањеж и неке мање познате и популарне, али само моје и мени важне тачке у Београду, које ме сећају на неке важне тренутке и чине да се подсетим ко сам и шта сам.

БОНУС ВИДЕО:

ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ВАМ НИКО НЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ | "Новости" интервју | Неда Украден

28. 02. 2024. у 23:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 12

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17