БРАНКО КИСИЋ: Као "ајкула" сам и никад не одустајем, а важно је шта једете, али је битније са ким једете

ШЕФ кухиње у престижном београдском ресторану Бранко Кисић током своје каријере кувао је за све љубитеље хране који су желели тај посебни укус и онај сласни залогај који може храна да остави на нашим непцима. Његовом умећу и мајсторијама у тањиру није одолео ни Џони Деп, Пирс Броснан, Џулија Робертс, краљ Чарлс... А он и његов тим су били заслужни за припремање хране на краљевском венчању нашег принца Филипа и принцезе Данице. Знање је стицао у светским ресторанима с "Мишленовим звездама", а своје почетке памти у кухињи хотела „Интерконтинентал“.

Фото: Миша Обрадовић/ПРВА ТВ

"Мастершеф Србија", као најбољи кулинарски шоу који се већ приказује у 150 држава света и обара све рекорде гледаности, има и своје српско издање које гледамо сваког четвртка и петка од 21.00 на Првој, где такмичари показују своја умећа и знања у припреми укусних залогаја из недеље у недељу. Труде се да освоје ласкаву титулу првог "Мастершефа Србије" и награду од 50.000 евра. 

Заједно са Филипом Ћирићем и Ненадом Атанасковићем, Бранко је судија у овом кулинарском шоу програму, а за "ТВ Новости" Кисић истиче пред какве изазове су као судије стављали такмичаре, као и да ли су били строги и захтевни. 

- Има доста тешких и компликованих задатака за једног аматера. Такмичи се њих 16, сваки други пут неко испада, а сваки пут добијају задатке који стављају њихове кулинарске вештине на тест, али и креативност и тимски рад - каже Бранко и открива да ли је током каријере имао тренутке када је хтео да одустане. 

- Менталитетом сам као ајкула и кад нешто започнем, ретко кад одустајем. Што се тиче осећаја, наравно да некада пожелим да пустим све и одустанем, или успорим - мислим да се то свакоме јавља.

*Овај гастро шоу бележи велику гледаност на Првој. Колико вам то значи?

- Заиста ми много значи и драго ми је што сам део оваквог пројекта, јер не бих волео да сам део нечега што није квалитетно и гледано. Коначно је стигла емисија која се "врти" око кувања.

*Шта су била ваша очекивања када сте одлучили да будете део овог популарног пројекта? А где се стигло, у односу на та почетна очекивања?

- Радује ме када гледам како људи напредују и када се такмиче око нечега, а поготово када је реч о кувању. Неизмерно ми је интересантно то што различити људи виде једну исту намирницу, или јело на потпуно другачији начин. Током снимања сам упознао дивне људе, некада је било напорно, али било је и забавно. Мислио сам да људи који се пријављују боље кувају или бар један део њих, тако да је већ у другој епизоди та заблуда срушена. Шездесет одсто такмичара је храбро да се само појави на телевизији, него што су добри кувари. С друге стране, када смо дошли до њих пет-шест, рекао сам себи "да, добро кувају".

*Важите за строгог и ауторитативног шефа. Да ли је то иначе ваш пословни имиџ или сте га одабрали за потребе овог гастрономског такмичења?

- Верујем да нема напретка без доброг "фидбека", јер некада он може бити и позитиван, али и негативан. Било је ситуација када сам био разочаран у оно што сам видео да је спремљено, а било је и момената када сам био одушевљен да аматери у Србији овако кувају, јер сам на снимањима пробао јела која су много боља од многих јела по ресторанима у Београду. На снимањима сам прави ја, јер сматрам да је лицемерно говорити некоме да је нешто добро, а заправо није.

*Какви су из вашег угла учесници у шоу програму?

- Трећина се пријавила само зато што су храбри, знали су да кувају једно јело, те су тако прошли аудицију. У првим емисијима су "вртели" у круг два-три јела, али су маске с временом почеле да падају. На крају је остало пет-шест најбољих, и то са разлогом, зато што се и те како труде. Присутна је здрава конкуренција, што је веома важно.

*Шта је пресудно да вам се допадне и да високо оцените одређени специјалитет (било слани, било слатки)?

- Јело мора "да ми легне", морам да се насмејем. То је као партнер са којим се забављате и делите све у животу. Има много лепих, драгих и паметних људи на планети Земљи, али ви сте изабрали баш њу или њега, то је само донекле могуће рационализовати! Све у свему, прилично сам интуитивно биће, поготову кад је храна у питању. За добру храну и кување вам не треба пуно разума - само интуиција, страст и наравно познавање основних техника кувања и идеалано искуство. Има фраза "Кухиња, то се живи", на крају дана најважније од свега је да кажем "вау", да размишљам о ономе што сам појео и будем у складу са собом.

*Који су критеријуми приликом оцењивања најстрожег члана жирија?

- Укус, изглед, презентација, креативност. Од свега наведеног, пресудан је укус.

*Шта је за вас храна?

- Емоција, све! У основном смислу је гориво, а у "дубљем" је уживање, емоција, друштво, лепи тренуци... Важно је шта једете, како и колико, а онда и са ким једете. Заправо, како кажу Ниче и Фојербах, "Ум почиње већ у кухињи!" и "Човек је оно што једе"!

*Мени, односно јеловник, постао је врло интензиван спој естетике, укуса, високих критеријума за понуду у тањиру. Како ви гледате на то?

- Укус је у свему пресудан, јер је то категорија са којом нема компромиса. Ако је јело "на око" лепо, а није укусно - не вреди, јер је то као да поштујете човека јер је професионалац у нечему, али му не верујете. Ако је јело укусно, а није лепо "на око", то је као човек коме верујете, а не поштујете га јер нема благе везе са оним што ради. Важно је да све буде интегрисано у једну смислену целину - укус, мирис, изглед, количина...

*Добар кувар је на гласу и има добру "цену". Ко су ваши фаворити? Кога цените, издвајате?

- Моји фаворити су они коју добро кувају и воле храну. Такође, који су храбри, знају да приме критику и уче из ње.

*Које је ваше омиљено јело? Слаткиш?

- Не гледам храну у том контексту, да могу да кажем шта највише волим. Све зависи од расположења, сезоне и прилике. Увек могу да поједем бирјани (печено месо на пари), дал (индијско јело од сочива), досу (танка слана палачинка у јужноиндијској кухињи направљена од ферментисаног теста од млевеног црног грама и пиринча). Што се тиче слаткиша, можда реформа, шненокле или гулаб џамун (слатка посластица или десерт, пореклом са индијског потконтинента и врста митхаиа популарна у Индији, Пакистану, Непалу, Малдивима и Бангладешу, као и Мјанмару). Од домаћих јела, волим сладак купус, качамак, бећарац и сремски сир.

*У вашем ресторану је кремпита "закон". Зашто је толико посебна и по чему се разликује од других?

- Кремпита је "нужно зло", јер је на менију већ 77 година и било би "неозбиљно" немати је или се поигравати са њом. Самим тим је врста "терета и обавезе". Коре се праве од домаћег лиснатог теста и рекао бих да је то оно што је издваја од других поред, наравно, ваздушастог и лаганог крема, зачињеног ванилом.

*У детињству нисте стајали поред шпорета и гледали како мама и бака кувају, већ сте возили скејт, бицикл и играли се као и сви дечаци. Како се родила жеља за кухињом?

- Као "уговорени брак". Био сам проблематичан у периоду средње школе, али током школовања, "упао" сам у машинерију велике и организоване кухиње, тако да је она с временом постала моја професионална љубав. Поред породице, кухиња је "кичма" мог живота и место на коме се увек добро осећам.

*Каква су ваша прва искуства, будући да сте каријеру започели у кошници хотела "Интерконтинентал". Како је то изгледало? А како данас изгледа?

- Исто је било и тада и сада, само што сам ја од тада много напредовао. Изгледало је тако што радите, ћутите, учите и евентуално уживате. Драго ми је што сам имао прилику да будем део те кухиње макар и као "ученик".

*Да ли сте ви главни кувар у вашој породици и међу пријатељима?

- Концепт кухиње код куће ми је стран и кувам само у ретким ситуацијама, углавном са децом. У ресторану је увек узбудљивије, јер има доста интеракције са људима и динамика је потпуно другачија. Кување код куће је као да возите тротинет, а професионална кухиња је као да возите формулу.

*Познато је да Србија има укусну храну и да се код нас "добро једе". Да ли смо близу да нам кулинарство и умеће донесу "Мишленове звезде"?

- Србија има лепу храну у теорији, али је у пракси често супротно. Већина кувара код нас више гледа како да ствари ураде на лакши начин и да импровизују јела. Због овога бих рекао да се у Србији само много једе. Ако има много хране, лакше се преболи што није квалитетна, а још ако је јефтина... Тако да ретко где се лепо једе - овде не говорим о неколицини ресторана и домаћинстава, већ о ресторанској сцени генерално. Рекао бих да нисмо далеко од "Мишленове звезде" и мислим да већ у овом тренутку има ресторана који заслужују једну.

БОНУС ВИДЕО:

ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ВАМ НИКО НЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ | "Новости" интервју | Неда Украден

Препоручујемо

Познати

0 3

РАДА МАНОЈЛОВИЋ У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА "НОВОСТИ": Осмех је ситница која боји свет (ФОТО)

19. 02. 2024. у 08:05

Познати

0 0

НИСАМ МОГЛА ДА ВЕРУЈЕМ: Неда Украден присетила се првог и открила шта спрема за предстојећи концерт (ФОТО/ВИДЕО)

20. 02. 2024. у 15:50

Познати

0 0

ВЕНЧАЛИ СЕ ЈЕЛЕНА И СЛОБА РАДАНОВИЋ: Прва изјава супружника (ФОТО/ВИДЕО)

20. 02. 2024. у 19:55

Познати

0 1

ДВА ДАНА НАКОН СПЕКТАКЛА У АРЕНИ: Горе друштвене мреже, колеге упутиле емотивне поруке Драгани Мирковић (ФОТО)

19. 02. 2024. у 21:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације