ТВ Новости

НАУЧИЛИ СМО ДА ЖИВИМО СТРАХУЈУЋИ: Еми Флорез звезда костимиране серије "Кућа обећања" о повратку на почетак 20. века

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

17. 09. 2023. у 21:00

МЕЂУРАТНИ период између 1920. и 1935. године, на крилима обнове и олакшања што су мучне године коначно за леђима напаћеног народа, у Европи је донео неочекиван талас друштвеног и културолошког развоја.

НАУЧИЛИ СМО ДА ЖИВИМО СТРАХУЈУЋИ: Еми Флорез звезда костимиране серије Кућа обећања о повратку на почетак 20. века

Наравно, у то време нико није ни сањао да иза овог успона пуног наде следи потпуни суноврат човечанства, па су ове две деценије, пуне привидног благостања и лажног сјаја и луксуза, а мало истражене, међу омиљеним темама кинематографа у последње време. Захваљујући томе добили смо врхунске наслове попут награђиване драме "Вавилон-Берлин" (емитује се на каналу Епик драма"), па чак и домаћег хита "Сенке над Балканом" која нам се ускоро враћа са трећом сезоном.

На канал Епик драма овог септембра стигла је и нова серија смештена у исти период. Реч је о немачкој костимираној романтичној драми "Кућа обећања", чија нас радња води у Берлин, на почетку 1920-их. Серија се емитује недељом у 21.00, а немачку престоницу, упркос тешком животу и сиромаштву, представља нам као веома живахно и динамично место. Радња прати младу Вики, коју тумачи немачка глумица Наеми Флорез (30), којој је ово тек друга улога у каријери. Ипак, "Кућа обећања", још током емитовања првог циклуса добила је зелено светло за три сезоне, а критика и публика били су више него благонаклони у оцени, како серије, тако и талента Флорезове.

У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" глумица открива који су били највећи изазови њеног путовања на почетак 20. века, али и које успомене је понела са собом.

- Када снимате костимирану серију, историја мора бити та која ће оставити најснажнији утисак на вас. Прошли век сам једва "окрзнула" будући да сам имала свега 10 година и тек постала свесна себе када су казаљке на сату у поноћ 31. децембра 1999. најавиле улазак у нови миленијум. Моје детињство, бар онај део када сам могла да примећујем и меморишем такве успомене, обележиле су слике модерног Берлина у ком се много тога у средишту "Куће обећања" љубавна прича моје Вики и младог пијанисте Харија, кога тумачи мој колега Лудвиг Симон, рекла бих да је главни актер серије у ствари робна кућа "Џонас", наша кућа обећања и место на ком могу да се остваре снови људи који долазе у Берлин трагајући за послом и надом - поручује на почетку разговора млада глумица. Појашњава да се њена јунакиња по доласку у Берлин, без новца и идеје како ће изгледати њено сутра, запошљава управо у овој робној кући и ту започиње остатак свог живота. Вики се овде заљубљује у наизглед сиромашног пијанисту Харија, који је у ствари баснословни милионер, син власника "Џонас" робне куће и наследник ове трговачке империје.

- Наравно, заплет почиње у тренутку када Харијев отац одбија чак и помисао да свог сина ожени сиромашном радницом. Хари и Вики проживљавају своју бајку, али без срећног краја, јер ће им године које долазе одузети чак и оно мало наде да ће се упркос свим непријатељима изборити за своју љубав. То их, ипак, не спречава да у "Кући обећања" сањају своје снове - истиче глумица напомињући да робна кућа из серије заиста постоји и да је она током историје проживела бројне промене, баш као и њихови ликови у серији.

- "Џонас" је била прва савремена робна кућа у Берлину, посебно позната по томе што сте у њој могли да пазарите уз могућност одложеног плаћања. Као таква, она је била симбол Берлина и свих оних који су веровали у боље сутра. Зато и јесте важно то што су судбине Вики и Харија испреплетане баш у овом здању. Међутим, током Другог светског рата робна кућа је добила другу намену. Постала је седиште Хитлерове омладине, због чега је дуго за становнике Берлина била подсетник на неке мрачне дане. Данас је у њој смештен приватни клуб "СОХО хаус Берлин", један од најпрестижнијих берлинских хотела, чији су власници, када је реч о дизајну екстеријера и ентеријера, у потпуности настојали да задрже дух декаденције и гламура старе робне куће "Џонас" и свега што је она значила за стотине хиљада људи које је сиромаштво нагнало да светлију будућност потраже у главном граду послератне Немачке - истиче Флорензова.

Додаје и да је оно што "Кућу обећања" чини другачијом, реалистични приказ времена у ком су Вики и Хари градили своју љубав.

- Прва сезона осликана је позитивним емоцијама. Баш као што је била и та прва деценија после Првог светског рата. Вики и Хари су били заслепљени љубављу и срећом која их је задесила и нису размишљали о ономе што их чека. Нажалост, наставак серије донеће нам много суза, али то је у овом тренутку нека друга прича. Занимљиво је да сам снимајући ову серију често мислила на моју прабаку која је живела у то време. Док сам играла Вики, размишљала сам о томе да је то могла бити њена судбина и њена прича. Људи су, ипак, много другачије живели некада. Са много више искрених емоција, и са много мање скривених интереса - поручује Наеми, која се, како каже, током снимања највише мучила око карактера њене Вики.

- Разлике међу нама су велике. Као да сам била у кожи особе која би све урадила другачије од мене. Било ми је тешко да одмерим колико простора и слободе би требало да јој дам.

Није било лако. Међутим, када сам пронашла сидро за овај лик у личности моје прабаке, некако сам успела боље да разумем мотиве који покрећу Вики у њеним одлукама - искрена је глумица, којој је путовање у прошлост донело и неке изазове.

- Најтежа сцена и највећи изазов који сам имала био је тај да ме сниме како идем у тоалет са све подвезицама које су женама у то време држале чарапе, јер је мода у то време је подразумевала да женама за чарапе буду причвршћене подвезице, Нешто попут трегера за чарапе. Ноћ пре него смо снимили ту сцену нисам могла ока да склопим. Стално сам "вртела" у глави филм и питала се како ћу то извести. Да бих се припремила за ту секвенцу, потражила сам на интернету савет, али нисам нашла ни ниједан користан. Нисам знала шта да радим - уз смех открива глумица, додајући да је решење за ову проблематичну ситуацију на крају било сасвим једноставно - жене су скидале трегере у случају да их нужда изненади.

На крају разговора Наеми нам је открила и које снове и обећања јој је остварила "Кућа обећања"?

- Снови су изузетно важни јер су они оно што нас покреће. Када размишљам о овој теми, чини ми се да ми старији временом заборавимо како се исправно сањају велики снови. Деца су најбоља у томе јер су њихова машта и срца неискварена. Они свет посматрају кроз игру, безбрижни су и у сањању и машти слободнији и храбрији. Не размишљају превише о страховима, док је старије живот поштено заплашио, па се ретко усудимо да пожелимо нешто више од живота. Тужно је што имам тек 30 година, а већ сам научила да живим страхујући. Која је то доза лоших искустава због које престанемо да сањамо и заборавимо како се то ради - питањем упућеним свима нама завршава разговор за ТВ "Новости" Наеми Флоренз.