МУЗИКА ЈЕ ЛЕК ЗА МОЗАК, ДУШУ И ТЕЛО: Силвана Грујић, уредница музичког програма РТС, о ауторској емисији, нашим младим талентима...
ВЕЋ три деценије Силвана Грујић, уредница Музичког програма РТС, заступа квалитетан звук у етру јавног сервиса.
Класичну музику заволела је још као дете, а жеља да уплива у телевизијске воде јавила се током студија на Факултету музичке уметности, где је дипломирала на одсецима клавир и музикологија. На наговор мајке, која је видела позив за младе сараднике за Београдски и Јутарњи програм, Силвана је крочила у РТС и кренула у остварење сна да буде музички уредник. Пут успеха водио ју је од музичког магазина "А темпо", емитованог у ударном термину једном недељно, преко емисије "Свет је музика", која је ишла уживо четири године, и мултижанровског формата "Ад либитум", који је "живео" 15 година, до интервјуа са великим светским звездама као што су Зубин Мехта, Пласидо Доминго, Андре Рију...
Ново поглавље у њеној каријери почело је 2016. када је постала Одговорни уредник Музичке редакције. Отприлике тада родила се идеја за ауторску емисију "Волим класику", која се од децембра прошле године емитује сваке прве недеље у месецу, од 21.00, на Другом програму РТС.
Како је настала емисија "Волим класику"? Шта сте њоме желели да покажете?
- Идеја постоји већ шест, седам година. Желела сам да направим шоу-програм класичне музике, али да то буде атрактивна студијска емисија и да буде на највишем могућем нивоу, пошто за то постоје могућности у студију, попут новог "Стенвеј" клавира. Ја сам уредник емисије и водим је заједно са Александром Пековићем, који је управник Коларчеве задужбине. Знамо се много година и наше енергије и интересовања су се лепо уклопиле. Основна идеја емисије је да представимо наше најбоље оркестре, камерне саставе, вокалне и инструменталне солисте, као и младе таленте. Такође желимо да "ухватимо" сваки тренутак када у Београду гостују велики уметници и да урадимо интервјуе са њима. Управо за ову сезону смо разговарали са Андреом Ријуом, Ивом Погорелићем, саставом "Квин сикс", солистима у оквиру Стенвеј концертне сезоне као што су пијанисткиње Александра Довган и Јол Еум Сон...
Какви коментари гледалаца на рачун ове емисије су стигли до вас?
- Емисија стварно има леп одјек и у стручној јавности и међу широком публиком. Наш циљ и јесте да популаришемо класичну музику, која треба да буде доступна свима и да сви имају могућност да уживају у њој. Управо то чинимо избором нашег репертоара. Трудимо се да музика буде питка да бисмо и оне који никада нису слушали класичну музику приволели да погледају емисију и оду на концерте, а таквих је много. Срећна сам када ми људи са којима се срећем у свакодневном животу, било да су банкари, аутомеханичари или грађевинци, кажу "волимо класичну музику" или "захваљујући вашој емисији почели смо идемо на концерте". Ова емисија је, дакле, и за љубитеље класичне музике, али и за младе којима приказујемо све лепоте овог музичког жанра, који је некад неправедно запостављен у нашим медијима. Иначе, планирамо наставак емитовања од јесени, са новом програмском шемом, и већ имамо заказане госте за наредне емисије.
Да ли бисте умели да објасните зашто ви волите класику?
- Ех, па то је тешко рећи. Као дете сам заволела класичну музику и развила љубав према клавиру. Била сам изузетно мотивисана да се бавим класиком и да она буде мој живот. Паралелно сам студирала клавир и музикологију, после сам магистрирала на тему музике у медијима и на крају докторирала музикологију и медијске студије. Тако сам на прави начин спојила музику и телевизију. Моја љубав према класици је природна и у потпуности боји мој живот. Другима бих препоручила да слушају ову врсту музике, а онда и да је заволе, управо зато што је то племенита уметност. Она много помаже у интелектуалном развоју. Уколико деца слушају класичну музику, а још више ако је свирају, имаће много више успеха и у неким другим областима свог живота. Неко ко иде у музичку школу и свира неки инструмент, можда ће једног дана бити савршен хирург. Такође, класика нам помаже и да се психички и физички опуштамо, па уколико желимо мир и опуштање, довољно је да пустимо неке фине ноте. Та врста музике је лек и за мозак, и за душу, и за тело. Постоји и музикотерапија, јер класика има благотворно дејство, и то треба да користимо.
Знамо вас и као коментатора највећих догађаја у класичној музици, али и "Песме Евровизије", "Дечје песме Евровизије", концерта "Три тенора" на отварању Светског првенства у фудбалу... Ипак, које концерте сте ви запамтили?
- Много концерата сам слушала и тешко је одабрати. Велики ужитак је када слушате Бечку филхармонију на "Концерту летње ноћи" у посебном амбијенту парка око дворца Шенбрун, или у сали "Музикферајн" на чувеном Новогодишњем концерту. Снажан утисак на мене оставила је пијанисткиња Марта Аргерич, која је у јулу 2022. наступила са Симфонијским оркестром РТС. Диван ми је био и концерт наше виолончелисткиње Маје Богдановић и виолинисте Данијела Роуланда са СО РТС. Уживам када слушам младе таленте попут пијанисте Богдана Дугалића или познате звезде као што је Зубин Мехта, који је недавно наступио са Београдском филхарнонијом.
Активни сте и у Евровизијским оквирима као члан ЕБУ референтне групе Music and Dance Experts. На први поглед Евровизија делује неспојиво са вашом пасијом према класичној музици.
- Била сам шеф наше делегације на "Дечјој песми Евровизије" од 2017. до 2022, радила сам са нашим младим музичким талентима, а и годинама сам коментарисала "Песму Евровизије" за одрасле, па имам искуство и у том жанру. Европска радиодифузна унија (ЕБУ) је веома велика организација и има различите сегменте. Када кажемо "Евровизија" најчешће мислимо на "Песму Евровизије", међутим ЕБУ референтна група експерата за музику и плес, чији сам члан, бави се свим великим догађајима из области уметничке музике. Осим Србије, ту су и представници британске, француске, немачке, норвешке, белгијске, шпанске, аустријске и летонске телевизије, који су у марту били гости Београда. Тада су, између осталог, чули концерт Биг бенда РТС који је уприличен само за њих, а у Коларчевој задужбини су слушали финале Међународног такмичења музичке омладине.
Шта би, по вашем мишљењу, требало да добије већи простор на малим екранима када је у питању музика?
- Свакако квалитетна забавна и евергрин музика, која је увек вредна и којој увек треба да се враћамо. Мислим да нам још недостаје мало више рок музике да би понуда била потпуна. Никад није на одмет имати што више класичне музике, јер она је потребна да се нација образује, а као што смо рекли, може да има и благотворна дејства на све нас заједно. Волела бих да класику не слушамо само када су дани жалости него да постане део нашег свакодневног живота и да не буде само музика елите или одређеног дела људи који иду на концерте већ свих.
Чиме се бавите када нисте на радном месту у РТС? Чему сте посвећени и шта вас испуњава?
- Мој рад на телевизији је примаран, али увек сам се бавила и едукацијом и своје знање преносим на друге. Више од десет година сам широм Србије у школама држала семинаре о унапређењу наставе музичке културе са идејама на који начин часови музичког могу да се побољшају. Ове године имала сам и своју прву класу студената на предметима Музичко уређивање и Музика и телевизија на Факултету савремених уметности. Рад са студентима ме изузетно мотивише и даје ми нову снагу и нови елан. Када нисам стриктно у професији, посвећена сам породици - ћерки и сину, који су сада тинејџери и који ме увек инспиришу, као и супругу, који ме је увек подржавао у професионалном развоју и каријери. Слободне тренутке користимо за дружење са пријатељима и путовања, а опуштају ме музика, свирање клавира, пилатес и вожња бицикла.
Препоручујемо
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)