КАД СЕ РОДИШ У ШКОЛИ, ТИК УЗ БИБЛИОТЕКУ: Тихомир Тика Станић о серији "Нобеловац", коју ће ускоро снимати и режирати
РАНИЈЕ сам много радио у позоришту, играо сам разне ликове, карактере, жанрове, волео сам и водвиље и античке драме...
То искуство из позоришта касније сам примењиво на филму и телевизији. Срећан сам што сам деценијама чекао да неко примети како играм различите ликове и не личим на себе. И онда се то пре неколико година десило. У једном дану је репризирана драма "Крај династије Обреновић", ишла је комедија "Пси лају, ветар носи", где играм улогу Ставре на коју сам поносан, као и крими-драма "Убице мог оца", и људи су напокон видели да играм другачије. Представља ми узбуђење и задовољство да покушам да у свакој улози пронађем шта је то битно за лик који играм. Пошто су сви људи на овом свету другачији, самим тим је лик који играм другачији од оног што сам играо раније. Постоје глумци који мисле да су по себи довољно харизматични и занимљиви, и да је довољно да се појаве такви какви јесу, а само се зову другачије. Можда и јесте тако, али ја једноставно не припадам тој школи.
Један од бардова српског глумишта, Тихомир Тика Станић, овако за "ТВ новости" говори о себи и глуми коју живи већ више од 40 година. У дугој каријери, осим краља Александра Обреновића, одиграо је још значајних личности из српске историје и књижевности: од Доситеја Обрадовића, Саве Мркаља, Стерије, Црњанског, Стевана Сремца, Борислава Пекића до краља Милана. Нашег јединог нобеловца Иву Андрића глумио је чак пет пута, а док говори монодраму "На Дрини ћуприја", било у учионици пред неколико преосталих ђака или пред препуном салом, живо се ређају слике вишеградске касабе усред које расте величанствен мост и јављају се снажне емоције.
Станић је последњих година освојио широку публику спектром различитих телевизијских серија, међу којима су "Александар од Југославије", "Клан", "Радио Милева", "Бранилац", "Феликс", "Златни дечко", "Шетња са лавом", "Бунар"... Донедавно смо га гледали као четничког команданта Косту Пећанца у шпијунском трилеру "Вера", а сада на Суперстар ТВ и Првој, пратимо како се његов јунак Предраг Марјановић сналази као министар полиције у шестом циклусу "Убица". Док очекује емитовање треће сезоне серије "Камионџије д.о.о." и наставак снимања трилер-драме "12 речи", неуморни Станић припрема репертоар за нову сезону "Театријума" у Капетан Мишином здању и сваки слободан тренутак користи за пројекат који храни његову душу.
- Већ седам година радимо на сценарију који је завршен и који ћемо реализовати на јесен.
Веома је инспиративно зато што из дана у дан откривамо неке нове детаље, сада смо почели припреме за снимање, тражимо локације, а и кастинг је скоро готов... Када човек одабере важну тему и када се бави значајном личношћу и литературом, онда рад добија специфичан квалитет. У том приближавању или покушају да се приближимо Андрићевим вредностима, и књижевним и моралним, дешава се нешто што заиста даје смисао и раду и животу - прича нам Станић о раду на серији "Нобеловац", која осветљава живот чувеног књижевника Иве Андрића. Биографска драма од осам епизода биће рађена у сарадњи са РТС. Сценаристи су Иван Велисављевић и Јелена Мијовић, а сарадници Александар Новаковић и Станић, који је и креатор серије са Владимиром Рогановићем и Велисављевићем.
- Снимање је предвиђено тек за септембар. Почећемо у Вишеграду, симболично, на ћуприји, 1. септембра, а завршићемо у Стокхолму, 10. децембра, симболично, испред дворане у којој је Андрић на тај датум примио Нобелову награду. У међувремену ћемо ићи у Травник, Сарајево, Херцег Нови, Сокобању, Ириг, на Фрушку гору... Ових дана сам обилазио аутентичне станове у којима је Андрић живео јер ћемо покушати да реконструшемо много тога из његовог времена. Серија се бави различитим периодима, из 1961. године и тренутка када је примио вест да је добио "Нобела" прича се враћа у периоде од 1941. до 1961. и од 1914. до 1920. године - објашњава Станић.
Поред тога што ће тумачити старијег Андрића, глумац Станић ће и режирати серију "Нобеловац".
- Нисам до сада контактирао све људе који ће играти, и још нисмо изабрали глумца који ће тумачити младог Иву Андрића. Али, подела је велика, рецимо Андрићеву супругу Милицу Бабић игра Селма Алиспахић, Исидору Секулић Александра Плескоњић, Андрићеву личну секретарицу Веру Стојић Бранка Шелић, Родољуба Чолаковића Владан Гајовић, Марка Ристића Слободан Бештић, Милована Ђиласа Мишо Обрадовић, Радована Зоговића Петар Новаковић и тако даље. Много сам промишљао о подели и реакције глумаца после читања текста су јако добре, што ме радује, а одмах после тога добијем фотографије са гомилом књига и литературе на коју се "баце" у истраживању својих ликова - открива нам Станић.
Радећи на сценарију серије "Нобеловац", осим гомиле података које је сазнао, Станић је највише пажње посветио двема чињеницама:
- Пре свега, Андрић је рат провео у Београду, а могао је да бира где ће, и одбио је да потпише Недићев апел за борбу против комуниста, иако је тиме много ризиковао. Друга чињеница је да је целокупни износ Нобелове награде поклонио унапређењу библиотека у Босни и Херцеговини. Чуо сам безброј оговарања људи који су тврдили да је био циција. Када бисмо имали више таквих циција које целокупан износ, а у питњу је отприлике милион долара, поклоне унапређењу библиотека или у неке друге смислене сврхе, свет би другачије изгледао.
На питање чега је Иво Андрић симбол у његовом животу, Станић истиче да су Андрићева дела одувек имала посебну вредност.
- Пошто сам се родио у школи, један ходник је делио моју спаваћу собу од школске библиотеке и биле су ми доступне све те књиге из њеног фонда, а имао сам и страст за читањем. Велику, огромну страст и чак сам бежао са часова физичког да бих читао. Уз све што сам читао, можда понекад и у невреме, Андрићева проза и поезија Црњанског биле су ми најпиткије и најбоље сам их разумео, чини ми се, у свим периодима живота. Можда сам тако и научио слова, али сигурно сам на Андрићевим делима одрастао и све што сам читао касније сам мерио тиме. То је била нека врста еталона у мојој младости и одрастању.
Касније, стицајем околности, неколико пута сам се појавио у лику Андрића, а то што сам научио напамет делове романа "На Дрини ћуприја" и што га говорим већ 21 годину донело ми је огромну слободу. Већ одавно, чини ми се, не бих ни морао ништа друго да радим, осим да путујем по свету и говорим то, и могао бих и да живим од тога. И Црњаског сам играо у ТВ филму "Рај" и у представи "Милош Црњански". Веома ми значи његова поезија и када је говорим чини ми се да ми организам добије добру фреквенцију и боље се осећам.
Често сам у битним тренуцима у животу понеки његов стих или написао на својој слици или рекао и тако исказао нешто што својим речима можда не бих умео.
Савременик ове двојице великих писаца био је и српски четнички војвода Константин Миловановић, познатији као Коста Пећанац, а чији лик је Станић оживео у филму и серији "Вера" о шпијунки Вери Пешић током Другог светског рата.
- Рођени брат ми је пре неки дан рекао да ме није препознао док нисам проговорио. У лику Косте Пећанца најзанимљивији ми је био тренутак када се он, који је изгледа отац Вере Пешић, суочи са чињеницом да га је она издала. Пошто сам то знао, јер сам читао сценарио, од почетка сам играо са свешћу да ме чека та сцена. Мислим да је та издаја потпуно разумљива. Ако ће детету спасити живот и ако ће му донети срећу, онда се човек може и радовати да поднесе своју жртву, поготово ако је заслужио, јер он је ипак колаборант. Има у сваком човеку довољно доброте и довољно зла, само је питање којим својим особинама дозволимо да доминирају, чега се одрекнемо и које мисли потиснемо, то нас на крају одреди. Чак и људи за које знамо да су апсолутни негативци, нису то били одувек. Таквим су их учинили њихови поступци који су често случајни или непромишљени, а често их сплет околности доведе у такву ситуацију. Важни и велики су они који се труде да победе своје лоше особине. Није то ништа ново, то је опште место, које се изгледа вековима потврђује као тачно.
Станић не жели да гледаоцима квари угођај, па о новим наставцима већ познатих серија каже само:
- У шестој сезони "Убица мог оца" следи нешто ново Марјановићу, који је сада министар, и видећемо како се сналази на тој функцији. Волим ту улогу јер ми је вратила самопоуздање. Неколико година пре тога, бавећи се продукцијом, занемарио сам оно што је моје биће и што у суштини јесам, а то је глумац. Онда сам се том улогом вратио себи и оном што најбоље знам да радим и чему се највише веселим. У априлу би требало да крене трећа сезона "Камионџија". Много волим ту серију и мислим да смо у њеној причи пронашли драгоцене ствари и вредности. Ненад Јездић и ја се веома добро слушамо као партнери, јако добро функционишемо, и то је баш драгоцено и лепо искуство.
Поред обавеза на Академији уметности, где предаје, у позориштима и пред камерама Станић је "засукао рукаве" да би "Театријум" и овога лета у дворишту Капетан Мишиног здања понудо публици занимљив репертоар.
- Припремамо нову сезону која ће трајати од 1. јула до 31. августа. Имаћемо неколико премијера и радимо "Анђеле Вавилона" Мате Матишића, "Др" Нушићевог, "Халелују" Ђорђа Лебовића, а планирали смо још неколико представа у којима би требало да играм, али немам времена за то јер припремам "Нобеловца". Често људи забораве да је време драгоценије од било које материјалне вредности, од било ког друштвеног положаја или од било којег привида. Увек сам поносан на себе када време не трошим на тривијалне садржаје него када се бавим нечим што верујем да је важно и квалитетно, као што је, на пример, и ова серија о Андрићу, или добра позоришна литература, или добар драмски текст.
На питање да ли је задовољан како је досадашње време потрошио, Станић наглашава да неће о томе уопште да размишља.
- Када би људи напокон схватили да је прошлост таква каква јесте и да се на њу не може утицати, а да на садашњост и будућност може да се утиче и када бисмо се окренули, у свим друштвеним сферама, само ономе што нас чека и слушали оне који осећају будућност, а то су наша деца и млади, који ће живети дуже од нас, било би нам боље. Отдкад слушам своју децу, немам никакав проблем. Већ одавно и у професији ме искључиво занима шта ће о томе мислити, да ли ће их то занимати и какав суд ће о томе имати моја деца и њихови пријатељи.
За крај, један од наших најбољих глумаца открива шта каже тај једини релевантан суд.
- Недавно сам предложио млађој кћерки да погледа филм "Дони Браско". Кад је одгледала филм, много јој се допало како игра Ал Паћино и рекла ми је: "Тата, он игра тако као што ти играш". Она је препознала, што не значи да је то тачно, како Ал Паћино игра и повезала са оним што је гледала како ја играм. То је можда и највећи комплимент који сам добио. Не треба ми никад више већи комплимент од тога и већа потврда да сам на добром путу.
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)