СРЖ ЖИВОТА И ГЛУМЕ ЈЕ ИСТИНА: Дејан Луткић о другој сезони ситкома "Зборница", животу у садашњем тренутку и искрености

ГЛУМАЦ и продуцент Дејан Луткић породицу и пријатеље воли да окупи за трпезом, не само за празнике него током целе године.

Фото: Зоран Јовановић

Колеге глумце, пак, однедавно поново окупља у "Зборници". Пре неколико дана, почело је снимање друге сезоне ситкома, који је осмислио глумац Небојша Циле Илић. У разговору за наш лист, Дејан Луткић открива шта можемо да очекујемо у наставку приче о људима који никад нису отишли из школе, али и како доживљава еуфорију новогодишњих празника и зашто би требало да живимо искључиво у садашњем тренутку.

- Давно је Небојша дошао на идеју за серију "Зборница" и питао ме шта мислим о томе. Рекао сам да ми је супер и да хоћу то некако да направимо. Позвали смо писца и сценаристу Владимира Ђурђевића, који је са Небојшом писао епизоде. Онда смо у то увели и редитеља Ђорђа Станимировића и почели да снимамо. Испоставило се да је прва сезона била далеко успешнија, Богу милостивом хвала, него што смо уопште замишљали да ће бити - каже за "ТВ новости" Дејан Луткић.

Шта вас је подстакло да уђете у "Зборницу" као извршни продуцент и као глумац, пошто играте строгог наставника математике Лазара?

- Нисмо кренули у ову причу са циљем да направимо успех него да бисмо урадили нешто што сматрамо да је важно. Веома дуго, од филма "Мајстори, мајстори" до данас, није испричана прича о наставницима и томе ко су ти људи, како живе, како функционишу, шта их боли, како воле, како тугују, како се љуте, какав однос имају између себе, а какав према ђацима. Влада, Небојша и ја имамо децу која су у школи или су тек прошла школовање, а на папир смо пренели и наше искуство из школе. Нисмо имали жељу да подилазимо никоме, а са друге стране нисмо желели никога да повредимо, него да на основу искуства направимо духовиту причу. Реакције су биле више него повољне. Главном продуценту "Телекому Србије" серија се изузетно допала и одмах смо потписали уговор за другу и трећу сезону. Тако да смо сад почели два наставка, која ћемо снимати један за другим.

У ком саставу је сада екипа "Зборнице" испред камере?

- Једна од привилегија када сте продуцент је што имате могућност да изаберете људе са којима ћете да радите. Важно је да направите добру екипу која дише заједно, има сличну енергију и, што је најважније, којој је стало до пројекта. Нема разлога да мењамо екипу, па су исти редитељ, сценариста, директор фотографије, костимограф... Ту је и постава свих професора који су били у првој сезони, односно глумци Небојша Циле Илић, Милош Самолов, Горица Поповић, Зоран Цвијановић, Анка Гаћеша Костић, Паулина Манов, Јована Балашевић, Ђуро Брстина... Један од куриозитета је што нам се ове године прикључио Бранимир Брстина, који игра Миланчетовог оца. Дакле, Брстина старији је и у серији отац свом сину Ђури, који тумачи професора физичког. Поред Марка Никитовића, који је био једино дете у првој сезони, сада имамо и девојчицу Дајану која је на кастингу била фантастична. Баш смо недавно снимали са њом и предивна је. Драго ми је да се појављују талентована деца. Радост је кад видите неког коме је Бог дао да уме да слуша, веома брзо размишља и нема страх пред свима нама који смо цео живот у томе.

Будући да смо на прагу Нове године, шта је вама важно током празника?

- Немам однос према томе, у смислу да је важно да се нешто деси током тих дана. Неко је некад смислио да је Нова година 31. децембра и да тада сви треба да будемо весели. Има таквих датума током године колико хоћете.

Сводите ли рачуне, као што у ово доба сви обично чинимо и питамо се каква нам је била прошла година?

- Стално причамо о томе каква је била прошла година, изводимо некакав закључак, стављамо тачку, окрећемо нови лист у нади да ће следећа година бити не знам ни ја каква. Трудим се да живим у данашњем дану, баш сада, а не оно што је било или што ће бити. Скоро сам прочитао нешто лепо. Кад прошлост зазвони, немој да се јављаш на телефон јер ништа ново нећеш чути. Све већ знаш. Ако можеш да извучеш неко добро искуство из тога, да неку грешку не поновиш, да будеш мудрији, стрпљивији, нежнији према људима, искренији, онда је сама одлука да се по том питању потрудиш већ довољно велика. А шта ће бити сутра не знам, нити желим, нити хоћу да се бавим тиме. Хајде да се бавимо овим тренутком који оде, нема га више и никад се неће поновити. Хајде да поделимо добру и инспиративну енергију и време које ћемо потрошити на квалитетан начин.

Када онда имате потребу да видите и окупите драге људе? Шта тада радите када их угостите?

- Не треба ми никакав спектакуларан разлог и посебан датум за то. Када имам довољно времена, организујем да људи дођу код нас. Тад кувамо, причамо, пијемо лепа вина, слушамо добру музику, а неретко и засвирамо. Ништа специјално не радимо. Кување ми је важна ствар у животу, као и многим људима са којима се дружим. У томе смо се пронашли и имамо о чему да разговарамо. Доста шефова кухиња су моји добри другари са којима често причам, учим од њих, пратим што раде, па то сам испробавам.

Кажу да је срж глуме истина, најједноставније речено. А шта ви кажете?

- Срж живота је истина, самим тим и глуме. Истина је најважнија уопште у животу, барем по мом мишљењу. Ако живите неистинито, кад-тад ће вам се то обити о главу, врло често и врло брзо. Ако се бавите глумом без истине, неће то дуго да траје, не може да траје. Истина је најболнија, најтежа, најинспиративнија, најјача, али је и најважнија у исто време.
ЈЕЛЕНА БАЊАНИН
Фото Зоран Јовановић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације