РАСКОШНИ ДАР: У Институту за књижевност и уметност о Брани Цветковићу (1875-1942)

У ИНСТИТУТУ за књижевност и уметност јуче је почео дводневни научни скуп "Брана Цветковић у српској култури и књижевности" уз учешће 25 књижевних зналаца са намером да се (најзад) на прави начин осветли и вреднује овај стваралац раскошног дара и интересовања.

Позориште Бране Цветковића, Фото Позоришни музеј

Писао је комедије, драме, песме за одрасле и децу, приповетке, фељтоне, афоризме, епиграме, загонетке... Уз то био је и редитељ, глумац и сценограф, а, кажу, да му је за живота по популарности код читалаца и позоришне публике једино био раван његов кум Бранислав Нушић. Ипак, брзо је пао у заборав и никада није имао наклоност елитне књижевне критике.

Тек недавно објављена су му изабрана дела у осам књига, а према речима и увиду приређивача др Александра Пејчића, остало је материјала за још - 30 томова. Из богате личне и стваралачке биографије Бране Цветковића (1875-1942), Пејчић је издвојио два момента. Најпре његов однос према династији Обреновић, односно кнезу Милану, захваљујући коме је добио стипендију и дипломирао на Академији уметности у Минхену.

- Осећај захвалности и дужности није, међутим, једини разлог његовој привржености династији. Неговао је високу свест о државотворности, о томе да су држава и круна изнад ситнопартијских интереса, да Срби морају бити сложни у заједничком раду на општем напретку и посебно у одбрани од непријатеља. Можда је кључни поступак који у многоме дефинише његов морални портрет држање пре и после Мајског преврата, односно беспримерног злочина. Био је један од веома ретких књижевника и интелектуалаца који се успротивио завереницима после 29. маја. За њега су поштење, оданост и посебно отаџбина били испред материјалне и сваке друге користи - рекао је Пејчић.

- У Краљевини СХС оштро је критиковао Стјепана Радића због његовог циничног односа према Србима, уједно и антидржавног деловања, те је овај био један од главних јунака чувених "рапорта", стихованих сатира. Када је, међутим, Радић рањен у Народној скупштини, Цветковић је устао против тог насиља јер је добро осећао да се против зла не треба борити злом у себи.

Александар Пејчић и Горан М. Максимовић, Фото М. Ћуковић

Из Браниног изузетно обимног опуса др Горан М. Максимовић издвојио је сећања и записе из Првог светског рата:

- Фељтоне из ратног Београда 1915. карактеришу посебна врста ратне напетости и психозе која се кретала од страха и неизвесности до неумереног препуштања животним задовољствима и пороцима. Његове ратне анегдоте или кратке приче највише везане за догађаје са Солунског фронта (1916-1918), дате су кроз изразиту црнохуморну перспективу, укрштањем трагичних и комичних ситуација, што изнова потврђује лековита својства смеха.

У мини-причама кондензована је нека снажна емоција, доживљај, приказана нека јединствена ситуација, издвојен необичан људски карактер.

Указујући на значај Браниног часописа "Сатир" који је излазио 1902/3 године Предраг Тодоровић је истакао:

- Почетком прошлог века, у окружењу махом непријатељских држава и народа, Срби су били приморани на стално жонглирање између сопствених и интереса великих сила. Агилно и жучно, у свом стилу, Брана је карикирао те догађаје. Кроз пародију, бурлеску, вицеве, епиграме, песме, надасве сатиру, потом цртеже, карикатуре, кратке стрипове и вињете, Цветковић се обрачунавао са људском глупошћу, поквареношћу и издајништвом, удвориштвом, политичарима, државом и њеном политиком. На удару су му били непријатељски народи а симпатије су отворено биле на страни Руса, које је сматрао јединим правим савезницима у борби за национално ослобођење.

И Бојан Ђорђевић је указао на значај Браниног сагледавања српско-хрватских сукоба у Краљевини СХС, чију је позадину осветљавао често оштрије и јасније од новинара и колумниста, а његови епиграми на ову тему остају значајна културно историјска чињеница.

О разним аспектима Браниног стваралаштва говорили су и Миљана С. Пешић, Дејан Милутиновић, Драгана Вукићевић, Снежана Милосављевић Милић, Јелена Милић, Зорица Хаџић Радовић, Ненад Николић, Марија Слобода, Лариса Костић.

Данас ће се на скупу говорити о Браниним комадима које је писао за неколико путујућих дружина, о његовим улогама у комедијама и мелодрамама у којима је са великим успехом тумачио скоројевиће, мангупе и преваранте, као и романтичне љубавнике и заводнике при чему је био успешан и у тумачењу женских улога.Основао је свој театар који је добио име "Бранино позориште" и које је често представе давало у хуманитарне сврхе.

Авангардни дух

Стваралаштвом за децу Бране Цветковића бавила се др Зорана Опачић:

- Вишеструки мултимедијални таленти Бранислава Бране Цветковића природно су нашли свој израз у стваралаштву за децу између два рата. Као уредник Дечје стране у "Политици" која је 1930. прерасла у најбољи лист за децу тог доба, подлистак "Политика за децу", показао је сву раскош своје даровитости: био је одличан илустратор префињеног ликовног рукописа који је разумео важност јединство визуелног и текстуалног у дечјој књижевности.

На трагу Змајевог "Невена" стварао је стрип- песме, ребусе, загонетне илустрације, римоване приче, драме за децу. Иако је углавном следио траг змајевског певања, многе његове песме, посебно песничке загонетке исијавају чист авангардни дух.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЊЕГОШ ОБАСЈАО НАРОД: Антологија савременог српског песништва на руском језику

30. 10. 2024. у 06:00

Додатак Култура

0 0

СТВОРИО ВЛАСТИТИ СВЕТ: Пре сто година рођен велики пољски песник Збигњев Херберт

30. 10. 2024. у 07:15

Додатак Култура

0 0

КЊИГА ДЕЛИ УСУД ЧОВЕКА

30. 10. 2024. у 08:26

Додатак Култура

0 0

ПЕСНИЧКИ ИДЕАЛ НАШАО НА БАЛКАНУ: Сабрана дела великог Руског писца Константина Леонтјева

24. 10. 2024. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације