БЕОГРАДСКА ФРЕСКА У МЕТАЛУ: Заборављено монументално дело Франа Делалеа већ педесет година краси "Београђанку"

БУДУЋИ да Палата "Београд", популарно звана "Београђанка", ове године слави педесет година постојања, исти јубилеј славе и уметничка дела која красе ово здање од првог дана.

Фото Приватна архива

Једно од њих је велика четвороделна композиција, угравирана на око 80 квадратних метара алуминијума, чији је аутор Фране Делале (Трогир, 1929 - Београд, 2008). По свему судећи, ово дело никада није имало званичан наслов, али је јасно да је његова тема наш непокориви град, односно да је уметник персонифицирао све битке за Београд кроз векове и миленијуме, након којих је Београд увек израњао као Феникс из пепела.

Фране Делале завршио је Академију примењених уметности у Загребу, али је највећи део свог живота провео у Београду. Бавио се сликарством (разних техника), вајарством и обликовањем ентеријера приватних кућа и јавних здања, од луксузних хотела, банака и сала за конференције, до фабричких простора. Остварио је бројна дела широм бивше Југославије, али и у двадесетак земаља у иностранству, као што су Русија, Чешка, Сједињене Америчке Државе, Египат, Гана, Танзанија и друге. Такође је ушао и у Гинисову књигу рекорда јер је 1988. године израдио нацрт и дизајн за највећу таписерију на свету (величине 1.242 квадратна метра) са представама из историје Ирака, која се највероватније и данас налази у некој од палата у Багдаду.

Фото Приватна архива

Ради се о уметнику ренесансног кова, како по свестраности интересовања и талента, тако и по монументалности његових дела, инвентивности и неустрашивости у експериментисању новим техникама и вечитој оданости класичним принципима уметности. Фране Делале је имао животни кредо који је гласио "Нула дијес сине линеа", односно "Ниједан дан без црте", а у његовом случају - без цртања. Они који су га познавали сећају се да је био у сталном покрету с једног пројекта на други, неретко симултано посвећен неколицини радова у прогресу, али увек спреман да заинтересованима великом брзином и још већим жаром опише и објасни своју тренутну стваралачку визију.

Композиција на алуминијуму, Фото Приватна архива

У Београду је Фране Делале остварио више уметничких дела и амбијенталних целина, од којих се посебно истицала шалтер-сала Инвест банке на Теразијама. Нажалост, највећи део његових радова у престоници није сачуван. Један од ретких изузетака је поменута композиција на алуминијуму, на тераси шестог спрата "Београђанке". Као што је при изградњи овог нашег облакодера први пут у Југославији примењено 20 нових грађевинских и инсталационих метода, и за израду ове Делалеове грандиозне композиције први пут у свету је коришћена техника анодне оксидације и електротехничког бојења, како сазнајемо из новинског чланка који је том приликом објављен у "Политици". Уметников син Дарко Делале, сликар и архитекта, сећа се да је његов отац ово дело израдио у алуминијумском комбинату "Ђуро Салај" у Нишу.

Фото Приватна архива

Коришћене су исте алуминијумске табле од којих је направљена и монтажна, метална висећа фасада, такозвана зид-завеса којом је оплаћена цела "Београђанке". Табле су сечене на уске алуминијумске траке (у финалном делу међусобно повезане жљебовима који дозвољавају ширење и скупљање у различитим временским условима) које су премазиване заштитном бојом да би уметник, потом, гребао по тој боји алаткама које је сам правио. Затим су траке потапане у каде за електролизу, где је киселина нагризала цртеж, односно делове незаштићене бојом. После скидања заштитне фарбе остајао је трајно угравирани цртеж. Следећи корак је било такозвано брунирање, да би поједини делови добили исту боју тамне бронзе коју имају фасаде "Београђанке". Покриване су површине које је требало задржати у природној боји алуминијума, а незаштићене површине су опет излагане процесу у кадама за електролизу, присећа се Дарко Делале. Овако добијена бронзана боја истовремено делује и као отпоран заштитни слој алуминијума, како на фасадама зграде, тако и на Делалеовом делу. Игром случаја, прозори уметничког атељеа Франа Делалеа, који се налазио у поткровљу једне вишеспратнице у Ресавској улици, гледали су тачно на ову његову композицију постављену на ексклузивно место највишег здања у граду, остајући тако у његовом видокругу као стални понос и подстицај.

Део таписерије, Фото Приватна архива

Пре 20 година, поводом обележавања 30. рођендана Палате "Београд", снимљена је целочасовна телевизијска емисија о историјату настанка зграде. Том приликом архитекта Бранко Пешић, творац грађевине, између осталог је испричао да је ангажовао 22 истакнута београдска уметника да својим радовима украсе објекат, од улазног фоајеа у приземљу, преко ексклузивног ресторана на петом спрату и Клуба пословних људи на шестом, до осматрачнице на 22 спрату. Осим Делалеовог дела, које још увек постоји на тераси шестог спрата, просторије некадашњег клуба на овој етажи својевремено су такође красили таписерија Нађе Волчко, шест медаљон-слика Оље Ивањицки, керамичка скулптура Душана Михајловића (који је у керамици обрадио и све шанкове у клубу), као и фонтана Оскара Бербеља. Речима архитекте Марије Андрејевић, ћерке архитекте Бранка Пешића, "уметничка дела су представљала интегрални део објекта, што је у тадашњој југословенској архитектури представљало редак пример тоталног дизајна". Аутор зграде је осмислио сваки детаљ уметничког представљања у простору и повезао га са наменом грађевине, али пре свега са историјским развојем Београда, написала је Андрејевићева у научној студији посвећеној Палати "Београд" коју је пре две године, у сарадњи са историчарком уметности Маријом Павловић, објавила у часопису "Наслеђе" Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Неким уметничким делима која су својевремено доприносила лепоти ентеријера "Београђанке" током година се изгубио траг. Срећом, монументална композиција са представом свих битака за Београд се сачувала, а захваљујући коришћењу иновативне технике она је у савршеном стању и после пола века, баш као и фасаде "Београђанке". Њен бескрајно талентовани аутор Фране Делале назвао ју је "фреском у металу" и надао се да ће дочаравати "садашњим и свим будућим посетиоцима Београђанке херојску историју нашег главног града".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

СВЕТ СТАРОГ БЕОГРАДА

17. 09. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

НЕПРОЗИРНА СВЕТЛОСТ

11. 09. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ЈОВАН ДЕЛИЋ О ДЕЦЕНИЈИ БЕЗ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА: Књига-храм као песнички идеал

04. 09. 2024. у 16:38

Додатак Култура

0 0

„ЋОРОВИЋ” НА РАВНЕ ЧАСТИ: Престижна награда Драгану Лакићевићу и Радомиру Уљаревићу

29. 08. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације