КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О човеку затеченом у стварности

СВАКА прича Мирка С. Марковића је, како за књижевног тумача тако и за обичног читаоца, инспиративна.

Фото: Приватна архива

А како и не би била, ако имамо у виду да је у њеном центру увек неки несвакидашњи догађај који би, да није Мирково перо у питању, вероватно био обичан? Који је пут од пуке обичности до крајње необичности у његовом стваралаштву? Зашто је увек аутентична његова књижевна, довршена, зиданица?

Много је разлога за то, но, кренимо редом.

У његовој прози увек је присутан случај комедијант. Иако одавно знамо да је то књижевни изум, оно што Мирко С. Марковић пише опомене нас, у духу најбољих приповедача, особито оних које највише ценимо и волимо, да је сам живот каткад домишљатији од сваког уметника. Још када узмемо у обзир да конкретно баш наша стварност у томе предњачи, јер је у њој чак и одлазак по хлеб, на пијацу, на посао, па и на културни догађај, увек у вези с политиком, чуђењу готово да и нема места.

Наша стварност је нешто што константно изневерава човека затеченог у њој. И проза Мирка С. Марковића изневерава очекивања читалаца. Потврђује нам то и његова нова збирка прича "Лајковачком пругом" у којој је централни јунак знаменити српски писац Радован Бели Марковић, а коју је објавила баш библиотека у Лајковцу која носи његово име.

Млађахни новинар, јунак централне приче, обрео се у "Црном Лајковцу", поводом значајног културног догађаја - објављивања сабраних дела нареченога писца.

Фото Промо

И како и у прози јединственог "мнимог литерате" свако сказаније има реалистичку основу, али због низа чудеса лако прелази границе међу световима, па дотиче и просторе фантастике, таква је и ова прича о њему. И ето у каквој су спрези стварност и фантастика.

Дакле, млади новинар нешто је забрљао "у објашњавању убрзане приватизације", па је по казни завршио у култури. Да се не дешава код нас, у Србији, та чињеница припадала би домену фантастике. Али овако...

Од те чињенице, па надаље, прозни текст садржи низ парадокса. Тек један од њих, уколико по страни оставимо већ изложену чињеницу о казни, а без неког баш великог почињеног злочина, јесте и то што млади новинар креће у "Црни Лајковац" да о самом догађају узме изјаву од писца, а баш ништа његово није прочитао.

Шта би био мотив за упуштање у такву лудост, с обзиром на то да му је место у култури до даљњег загарантовано? Па ето, утеха да ће, уколико добро обави посао, ићи и у рубрику за мала и средња предузећа.

У причама које чине ову посве необичну, урнебесну, књигу све врви од ироније, сарказма и ситуацијске комике.

Иначе, из дела Р. Б. Марковића, један фини господин професор, који је такође јунак ове књиге, и противтежа младом изгубљеном, кажњеном новинару, издваја књижевног јунака који је парадигма српског непријатеља кроз историју коју, како и данас сведочимо, унуци тих истих наших непријатеља намерно неће да разумеју. Из онога што он говори разумемо значај сећања на наше славне претке, који су се борили на Церу, Колубари, Врапчем брду, и не само на тим местима и само тада, наравно, а којима је судио извесни џелат Харт. У амблематици његовог парадоксалног имена садржана је у целини филозофија нашег непријатеља. А на основу свега што је чинио, и чини, разумевамо на чему се заснивају његове "вредности" с којима, хвала Богу, немамо ништа, осим, како се у причи каже, некаквих Прокића и Арсенијевића, који ће сигурно завршити у општој историји бешчашћа, о чему сведочи и сарказам Мирка С. Марковића: "Тај крлежијански јасан и искрен пасаж у овом роману говори како и колико треба да сагледамо сами себе, своју реалност и истину, па тек онда, такви - катарзом прочишћени - раширених руку пођемо у светску заједницу која ће умети да цени наше напоре да се растосиљамо баласта историје и прихватимо начела на којима егзистира остали свет. Прихватајући тај језик и начин размишљања, учинићемо да мит Душановог царства коначно смене: Уликс, Џојс, Арсенијевић, Прокић... Џелат није увек крвник, бар када смо ми у питању..."

Из до сада наведеног разумемо које је све теме, разгаљујући нас посве аутентичним и бритким хумором, "претресао" Мирко С. Марковић, који скоро дечачки усхићено, великог срца, пише с љубављу која надилази границе сваке његове књиге.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све у вези, на свету

08. 05. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип

27. 03. 2024. у 08:30

Додатак Култура

0 3

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

13. 03. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Унутрашње благо

28. 02. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације