ФИЛМСКА КРИТИКА: Драма нашег постојања - "Руски конзул", режија Мирослав Лекић, Србија, 2024.

ТО да је Лекићев "Руски конзул" добар пример правог политичког трилера и то не само по домаћим него и по међународним стандардима не значи да иза њега не стоји громада једне цивилизацијске трагедије којој управо сведочимо и која по својим размерама далеко надилази жанровске и професионалне оквире биоскопа.

Паулина Манов и Жарко Лаушевић, Фото Фест

Да се не тиче српске судбине на Косову и Метохији био би то светски филмски догађај и не би га мимоишао ниједан фестивалски селектор. Видећемо каква ће му бити судбина. Овако, не сумњам да ће освојити српску и неке сродне публике својим чистим и до бола јасним филмским језиком којим се исказује драма нашег постојања. Иако је водиља ове драматургије чиста истина, више него опипљива стварност са којом се готово свакодневно суочавамо на КиМ, ми тим сликама сведочимо без даха, као да их први пут видимо и чујемо, што само сведочи да још нисмо ни изблиза свесни дубине понора у који се заједно са овим филмом сурвавамо. Овај призор траје више од столећа и управо достиже свој врхунац, а ми смо још збуњени, још се осврћемо за неким преговорима и самитима као да у питању није бити или не бити - свих нас и нашег бића! Наше куће и адресе. Наше главне вертикале. Нашег постојања у вековима векова. Овај филм није ту да нас забави, чак ни да нас опомене, него да нас ошајдари и дигне на ноге, уколико у нама још иоле снаге има.

РЕДИТЕЉ Мирослав Лекић, Фото М. Обрадовић Edge

Иако је временски упућен на седамдесете и осамдесете године прошлог века и донекле поштује временско-просторни контекст једног слабог и конфузног штива, "Руски конзул" Мирослава Лекића (сценаристи су још и Владимир Табашевић и Игор Бојовић, што ваља подвући с обзиром на то да је посао писања морао бити обављан "ab ovo", што значи из темеља, "од нуле" каже сам Лекић, што се и јасно види) догађа се у немилосрдном сада, ствара и одржава ритам запањујућих деоница, у којима се прожимају страх и срџба, неверица и сурова реалност, свемоћ лажи и немоћ одбране. Идеални оквири за "политички трилер" (јунак против тајанствене силе у којој се, пре или касније, открива гола политичка репресија), који је, како налаже дивља и безобзирна арнаутска тиранија смишљена и покренута у свести југословенског комунистичког Мабузеа, баш на самој ивици хорора, јер присуствујемо сценама од којих се диже коса на глави. Сада више нема сумње да је у питању био паклени план једне болесне србофобије и њених домаћих слугу; да је вишегодишњу мафијашку хидру од које је створена монструозна криптодржава за тотално уништење и изгон свега српског из језгра његове постојбине, геполитички страсно постављао и систематски подстицао Јосип Броз Тито, највећи (не и једини) кривац за "косовски караказан", како би рекао Вук Драшковић, који је свој роман "Руски конзул" саставио и на свијет издао управо у тренутку кад је засметао Брозовој дубокој и паралелној држави, која га је добрано надживела (1988).

Публика Феста поздравила екипу филма и посебно одала почаст Жарку Лаушевићу, Фото М. Обрадовић Edge

О том "руском конзулу", историјској личности Ивану Степановичу Јастребову (1839-
-1894), царском дипломати у Призрену, Јањини и Скадру и генералном конзулу у Солуну, великом пријатељу и заштитнику српског народа, изванредном познаваоцу прилика, људи и становника европског дела Отоманске Турске, антропогеографу и етнологу светске класе, "чија дела данас представљају извор првог реда за историју Косова и Метохије, Македоније и Албаније у другој половини 19. века", готово ништа не сазнајемо ни у роману ни у филму и гледамо га ту и тамо као неку врсту психотичне утваре. Каква је била стварна улога ове монументалне личности ни после књиге ни после филма не сазнајемо, осим да је у питању откриће неког мистериозног дејства "бабе Кристине" и њеног мађијског утицаја на несрећу српског народа. Ово женско митско биће, међутим, на драматургију и филмски доживљај "Руског конзула", није имало никаквог утицаја захваљујући апотропејском дејству одличног сценарија, којим је уцелињен чврст драмски наратив, пластични и веродостојни карактери и слојевита радња, сигурној режији Мирослава Лекића, чија нас је мушка рука водила јасним континуитетом и бриљантној монтажи Петра Јаконића, одговорног за ритам и нијансе једног целовитог и убедљивог филмског дела (према Воркапићевом закону "доброг наставка"). Одмах се мора додати допринос готово целог "кастинга": пре свега Небојше Дугалића као "Доктора", затим у својој последњој улози Жарка Лаушевића, који се лавовски борио са болешћу и својом "немогућом мисијом", Паулине Манов, Светозара Цветковића и других, међу којима готово да нема ниједне слабе карике. Вредан допринос дала је Александра Ковач компонованом и изабраном музиком у сукцесији стилова епохе.

Сва је срећа да се ова екипа није много обазирала на роман "Руски конзул" који јој је додељен можда и због "геополитичких реалности" које пламте у близини (на једном месту се каже "Русија ће опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско"), него се латила озбиљнијег посла да од једне смушене екстензије Драшковићевог "Ножа" одабере само филмски вредне моменте и онда прихвати озбиљан уметнички изазов, јер повод, косовски пожар, који прети да запали цео Балкан и ко зна шта све још, захтева највећу одговорност.

Небојша Дугалић, Фото Фест

"Политички трилер", жанр основан на стварним чињеницама, чије је су високе стандарде успоставили Роман Полански (Ghost Writer, 2010) и нарочито класик овог жанра Коста Гаврас (најновије што смо од њега видели био је филм Adults In the Room на Фесту 2020), који је умео да се храбро супротстави Европској унији у доба изолације и претњи Грчкој. Сада овом високом друштву тежи и "Руски конзул" чија је међународна судбина неизвесна у злим временима "политичке коректности", али не сумњам да ће наићи на најбољу могућу рецепцију код куће, где је и најпотребнији.

Препоручујемо

Култура

0 1

ФИЛМСКА КРИТИКА: Lost Money

07. 12. 2023. у 12:49

Култура

1 0

ФИЛМСКА КРИТИКА: Жута кућа или Сатана се смеје

26. 03. 2023. у 17:51

Култура

0 2

ФИЛМСКА КРИТИКА - ХАЈНЕ И ДЕСАНКА У ЛОГОРУ СМРТИ: "Пето писмо Хилде Дајч", режија Ивица Видановић, Србија, 2023.

07. 02. 2023. у 18:05

Култура

0 3

ФИЛМСКА КРИТИКА: Мата Хари из Сијаринске бање

27. 11. 2022. у 12:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације