САБОРНО МЕСТО КУЛТУРЕ: Легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, религије...

ПОВОДОМ 200-годишњице покретања Сербске летописи, касније преименоване у Летопис Матице српске, слободан сам да изнесем неколико констатација и из њих изведених предлога.

Иван Негришорац, Фото Д. Дозет

Ови ставови су и раније у разним приликама изрицани, али су збирно, као целовити предлог за размишљање и нека врста теоријско-методолошке декларације, изнесени на Свечаној седници Матице српске одржаној 16. фебруара 2024. године.

1. Летопис Матице српске јесте очигледан пример књижевног / књижевно-научног часописа дугог, континуираног трајања који је у светским оквирима веома ретка појава. По свему судећи, такви феномени у светским релацијама тек треба да се посебно издвоје и као корпус специфичних текстова, књига и периодичких жанрова почну системски да се истражују. Ову годишњицу Летописа Матице српске ваља схватити и као начин да се, како у српској култури тако и у иностранству, како на Западу тако и на Истоку, инцира и промовише идеја о неопходности оваквих књижевноисторијских, културолошких и семиотичких истраживања.

2. У светским оквирима издвојио бих, на темељу још непотпуних истраживачких радњи, само два довољно убедљива примера књижевног / књижевно-научног часописа дугог, континуираног трајања, а то су амерички часопис The Yale Review (1819) и српски часопис Летопис Матице српске (1824). Примера чисто научних часописа дугог, континуираног трајања има у различитим земљама, чак и са изразитијим континуитетом постојања, али књижевних и књижевно-научних часописа, рекло би се, нема осим ова два поменута. Има, међутим, у разним националним књижевностима разноврсних часописа који су у прошлости настајали, најчешће у XIX веку, па су касније, после дуге паузе, поново активирани. И ови часописи су веома занимљиви са својим историјским искуствима и поукама, па би у круг истраживања свакако требало укључити и овакве феномене. Матица српска јасно декларише своју намеру да буде место окупљања и истраживања свих ових часописа, без обзира на то којем периодичком жанру припадали или из које књижевности, националне културе, религијског амбијента или цивилизацијског круга долазили. Желели бисмо да Србија буде место на којем би представници разних култура и цивилизација, ма каквом блоку овог подељеног Земљиног шара припадали, могли мирно, у толерантној атмосфери, да изложе своја историјска искуства и своје културолошке специфичности.

3. Књижевни или књижевно-научни часопис дугог, континуираног трајања почиње да се заснива онда када часопис покаже способност преживљавања и наставка своје мисије упркос свих прелазака из стила у стил, из епохе у епоху, из једне културне парадигме у неку другу, из једне цивилизације у неку другу, па тиме часопис успешно, вишекратно треба да потврди како уме да се мења, да исправља неспоразуме и слабости, али и да напредује остајући исти. У српској књижевности Летопис Матице српске је једини пример књижевног / књижевно-научног часописа дугог, континуираног трајања. Осим Летописа, једини периодикум који је започео свој живот са амбицијама и реалним потенцијалима да постане књижевно-научни часопис дугог, континуираног трајања био је Српски књижевни гласник (1901), али је његово трајање прекинуто избијањем Другог светског рата и потом револуционарним, комунистичким укидањем српског грађанског друштва и многих његових културних тековина. Каснији покушаји обнове овог часописа током деведесетих година XX века нису уродили плодом.

4. Књижевне / књижевно-научне часописе дугог, континуираног трајања треба читати, анализирати и тумачити нешто другачије него што се то чини са књижевним / књижевно-научним часописима регуларно, уобичајено ограниченог трајања. Код часописа ограниченог трајања пажња је обично усмерена ка поетичком, књижевноисторијском и културолошком сагледавању, анализи и тумачењу како разноврсних знакова, текстова, књига и опуса тако и чињеница, личности и догађаја. Код часописа пак који дуго, континуирано трају ваља се усмерити ка сагледавању, анализи и тумачењу процеса дугога трајања у којима су сви поменути чиниоци (знакови, текстови, књиге и опуси; чињенице, личности, догађаји) не само саставни делови дугог, континуираног процеса него и саставни делови једног часописа, као посебног периодичког жанра и комуникационог медија. Све ове семиотичке чињенице треба изучавати како структурно и синхронијски тако историјски и дијахронијски, уз сагледавање њихових полазних и узрочних препоставки, преко појавних облика у којима се ти процеси испољавају, па до смисаоних исходишта и културолошких хоризоната који се додатно отварају. Реч је о увидима и сазнањима са јасним упориштем у семиотици културе у најширем смислу речи.

5. Књижевни / књижевно-научни часописи дугог, континуираног трајања јесу места важних дешавања везаних за најкрупнија питања изградње идентитета националне књижевности и културе, те националног идентитета уопште, али и за питања изградње осетљивог дијалошког простора који национално биће успоставља са оним културама са којима може и хоће да обавља размену креативних енергија. Процес чувања и неговања идентитета чини да се у националној књижевности и култури непрестано негује она специфична и препознатљива супстанца, а успостављањем дијалошких релација са другим културама осваја се подстицајни простор у којем промене бивају припремане и извођене, па национална култура тако непрестано бива освежавана, обогаћивана и обнављана. Циљ је: остајати исти непрестано се мењајући или мењати се непрестано остајући исти!

6. Сматрајући да је легитимна одлучност припадника српске културне и научне заједнице да, као слободна бића и бића која живе за слободу, у пуној мери доприносе достојанственом опстанку човека и друштва, држимо да је исто тако легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, уметности, религије, философије, науке и стваралаштва као саме суштине људскога бића.

Без обзира  на то како се акција Матице српске на међународном плану развијала, суштински је важно да у српској култури око Летописа Матице српске изградимо једну врсту консензуса о томе колико је благотворно да овај часопис буде очуван, те да га и надаље негујемо као саборно место српске књижевности и културе. На том месту треба сви заједно да сведочимо о одлучности да као језичка и културна заједница будемо спремни за трајање, за достојанствено постојање у слободном свету и за изграђену свест о важности божанске вечности по људској мери. На Матици српској јесте да будно брине да оваква оцена и очекивања никада не изгубе своју утемељеност, те да се на тој основи системски гради шира народна, друштвена и културна самосвест која ће све то омогућити. У том смислу је то заједнички задатак за целокупну српску књижевну, културну и научну заједницу, али и за наш образовни систем, за нашу Цркву и нашу државу.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ДВА ПЕВИДРУГА: Сећање на Алексу Шантића и Бранка Миљковића

15. 02. 2024. у 08:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНИК И ВИЗИОНАР: Навршава се 140 година од рођења великог руског писца Јевгенија Замјатина (1884 - 1937)

15. 02. 2024. у 12:00

Додатак Култура

0 0

БОЛЕСТ НАСМРТ: Мишел Уелбек - Писац који је светску славу стекао захваљујући онима који га не разумеју

15. 02. 2024. у 15:00

Додатак Култура

0 0

ЗАМЕНА МЕСТА: Ко су добитници Нинове и награде "Београдски победник"

15. 02. 2024. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације