НЕ БРИНУ О НАШИМ БАКАМА, МАЈКАМА, КЋЕРИМА... Поводом наметнутог закона: "Родно осетљив језик" није "полно осетљив језик"

ЗА "џендер сензитив" је битно изјашњавање којег је ко џендера, па су облици попут адвокатица, дискриминаторка, војникиња етикете џендер-идеологије, а не израз равноправности. За стандардни српски језик ово су трајно маркирани неологизми.

Илустрација Тошо Борковић

ПО питању "родно осетљивог/сензитивног језика", готово да се ништа није променило у извештавању и тумачењу медија у протеклих неколико година. Осим неколико коректних штампаних листова који преносе ставове посведочених стручњака, преовлађују они у којима можемо прочитати или чути: "изузетно је необично да научна и верска установа организују један научни скуп који се не тиче у ужем смислу Цркве", па и спрдња у наслову "женски монах или монахиња"; "закон који гарантује родну равноправност не може бити дискриминаторан", "родно сензитивни језик није ни против чега што људи доживљавају као важне, породичне вредности", тај "језик" "треба да учини видљивим жене које чине 54 одсто становништва" итд. да наведемо само понешто од онога што је написано поводом научног скупа који су организовале СПЦ и Матица српска (16. 1. 2024).

Наметнути нам Закон о родној равноправности (уз Закон о забрани дискриминације) не брине о женама него о "људским бићима с друштвено одређеним улогама, могућностима, понашањем, активностима и атрибутима својственим женама" (парафразирамо чл. 6), тј. женским џендерима. Нема он везе с нашим бакама, мајкама, супругама, кћерима, другарицама, заовама, јетрвама, таштама, свастикама, свекрвама, теткама, сестричинама... какве су биле до сада. Јер, "род" и "пол" се раздвојено дефинишу (чл. 6, т. 1 и 3). Иако се даље у Закону говори о "женама" и "мушкарцима", логично је да се под првима подразумевају сви који себе доживљавају као жене (могу бити и мушкарци итд.), односно под другима они који се доживљавају као мушкарци (по истом обрасцу). Познаје ли Устав Републике Србије појам "рода"? Не познаје. Прописује ли се Законом "полно осетљив језик"? Не, него се прописује "родно осетљив језик". Да ли се у јавној комуникацији оставља слобода мишљења и изражавања загарантована Уставом (чл. 46)? Не, него се намеће промена мишљења и промена изражавања, и то не само у јавности, на радном месту, него и у "личном животу" (чл. 6, т. 17). Да ли су медији већ дужни да примењују језичке одредбе Закона, објављеног у "Службеном гласнику" 24. маја 2021? Не, јер "примена родно осетљивог језика" из чл. 37 и 44 "ступа на снагу три године након доношења овога закона" (чл. 73), тј. као поклон на Дан словенске писмености и културе 2024. године. Па зашто су онда готово сви још 2021. године, и пре доношења Закона пожурили да се родно "коректно" изражавају много пре него што је проблем разрешен у јавности, стварајући привид да је "џендер сензитив" заживео?

Пошто се за енглеско говорно подручје прописује "родно неутралан језик", а за нас "родно осетљив језик", тамо мора да су у нечему посебни или ми треба да посебност припишемо себи и због тога да будемо срећни! Но, у случају једносмерних корелација двоумљења нема: енгл. gender преноси се термином род, а енгл. sex термином пол. Термин род техничка је љуштура којој не одговара појам "рода" познат у нашој језичкој и друштвеној прошлости него му одговара увезени појам "џендера", недавно насталог друштвеног конструкта. То не смета "акредитованим домаћим увозницима" да говоре о "роду" замењујући "пол", као да се стари садржај подразумева. "Благоглагољиво" и "са симпатијама" објашњавају да је српски језик "родно осетљив", "сензитиван", "инклузиван" и тако у бескрај, "не могу се начудити" што се ми томе толико опиремо када је то својствено нашем језику. Општелингвистичка је чињеница да је веза између језика и ванлингвистичке стварности произвољна. То што се за "четвороножну животињу из реда копитара која служи за вучу и јахање" у српском језику генерички (= када се мисли на врсту) каже коњ у граматичком мушком роду (а не кобила), а за "безрепог водоземца храпаве коже и дугих задњих ногу" жаба у женском граматичком роду (а не жабац), нема никакве везе с тим животињама у стварности, а још мање с другим језицима у свету (осим уколико међу њима нема генетских веза) који имају властита именовања. Ако неко у оваквом систему, позивајући се на појединачне случајеве, жели да наметне доследне корелације, у сукобу је с лингвистичком науком и здравом памећу, али и уставним поретком ове земље. Тако сви чланови "језичке заједнице" присилно и аутоматски постају џендери и тако се урушава главни инструмент националне културе - природан људски језик.

Илустрација Тошо Борковић

Тренутак је да оголимо истину. Разуман човек не може спутавати друге да се "осећају" како хоће, да мењају или "бирају" "род", да се изражавају како хоће, али у исто време неће дозволити да му други намећу властиту свест и осећај за "вредности", под остракистичком претњом "моралне осуде" или драконским казнама, у перспективи можда и с физичком принудом јер сви елементи идеолошки образложене искључивости указују на то да се крећемо ка глобалном тоталитаризму. Дакле, Црква и те како треба да се бави овим питањем јер ако заћути сада, која је њена мисија? Пошто нема природне везе између граматичког рода и "рода-џендера", језичко уродњавање је могуће само као "насиље над језиком". Како је та "веза" нова и вештачка, ниједан природан језик, па ни српски не може бити сам по себи "џендер сензитиван" нити је то икада био. Примери попут мати, сестра, газдарица, баш као и девојчурак, цуретак и др. нормалне су речи српскога језика и оне не одражавају "род-џендер". За "џендер сензитив" је битно изјашњавање којег је ко џендера, па су облици попут адвокатица, дискриминаторка, војникиња етикете џендер-идеологије, а не израз равноправности. За стандардни српски језик ово су трајно маркирани неологизми.

Творбено-морфолошка хиперпродукција "џендерских парова" подразумева преосмишљавање постојећих речи и стварање нових, уз фундаменталну промену природе именичког рода. О разарању синтаксичке структуре и о деконструкцији нормалне људске мисли нећемо ни да говоримо. Важна претпоставка "џендер сензитива" јесте да је неутралност мушког рода "измишљена", јер у супротном "џендер сензитив" би био излишан.

Лингвистичка је чињеница да је граматички мушки род у српскоме неутралан и да је његова вредност у језику генеричка, баш као што је у неким језицима женски или неки трећи род неутралан, док у некима и нема рода. "Граматички род" је граматичка појава технички названа родом, која није исто што и "пол"; род и "пол"/"род-џендер" никако се не могу мешати међу собом. Домаћи заступници џендер-идеологије користе се "подударношћу" коју су сами прогласили. Да је случај смешан, говорили бисмо о "каламбуру". Целу стратегију без зазора можемо окарактерисати као смицалицу, али је проблем што је она уграђена у правни систем ове земље, а да о њој, упркос бројним тужбама за проверу уставности, Уставни суд изгледа да још није обавештен?

(Аутор је професор Филолошког факултета у Београду

и научни саветник Института за српски језик САНУ)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

МЕЂУ ПЕСМАМА, МЕЂУ ШЉИВАМА... Судбина и виталност песничког дела Оскара Давича и његово присуство у јавности

28. 12. 2023. у 11:45

Додатак Култура

0 2

ФИЛМСКИ РОМАН: Нова књига Жарка Радаковића

20. 12. 2023. у 08:00

Додатак Култура

0 1

ИНТЕРВЈУ - ЗОРАН АВРАМОВИЋ O књизи "Црњански - политичке и друге асоцијације"

20. 12. 2023. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ЈЕДНИМ ОКОМ НА ВУКА, ДРУГИМ НА ЊЕГОША: Друго коло сабраних дела академика Мира Вуксановића у издању Архива Војводине

13. 12. 2023. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације