ИНТЕРВЈУ - ЗОРАН АВРАМОВИЋ O књизи "Црњански - политичке и друге асоцијације"

С ПРОЛЕЋА 1932. критикује нерванотежу односа српске и стране књиге. Одмах после 1945. године, српску културу колонизује југословенство и интернационални комунизам

Фото М. Анђела

НАШЕГ великог књижевника прати мали звучни одјек, за живота и у његовом рајском насељу. Некада су измишљене оцене политичке личности Црњанског биле препрека за јубулеје. И са променом друштвених и политичких прилика нису се коренито променила сећања на писца. Свака годишњица се обележавала уз велики труд његових поштовалаца.

Тако је протекла и ова година, скромно. Можда је то и део глобалног потискивања књиге на рачун других медија, пре других слике.

Одговара овако, за "Новости", Зоран Аврамовић на питање да ли је наша културна јавност достојно обележила 130 година од рођења Милоша Црњанског (1893-1977). Аврамовић је недавно у "Службеном гласнику" објавио књигу "Црњански - политичке и друге асоцијације".

Колики је значај Црњанског у историји наше књижевности?

- Он није могао да не буде у самом врху српске књижевности. Није му допуштао његов дар за језик, за реченицу што је признао и Иво Андрић. Црњански ослобађа језик у поезији и прозним облицима. Многи проучаваоци књижевности су указали на лирску снагу речи, на особен доживљај постојања, на карактеризацију мушких и женских ликова, на слику и значења српског странствовања и сеоба. То је оно ново што је унео у српску књижевност, а што су нису оспорили ни његови политички противници, пре и после рата.

Фото промо

Како сте дошли на идеју за књигу "Црњански - политичке и друге асоцијације"?

- Књига је слобода, чита се на свој начин. У речима постоји асоцијативна динамика и читалац треба да је открије. Црњански је био плодан политички писац уз то и са неким дужностима у спољнополитичком апарату Краљевије Југославије. Сазнајну радозналост је будило питање: да ли његова јавна друштвена мисао име неки значај у нашем времену или је остала у оквиру међуратног раздобља? На таква размишљања нас подстичу значајне књиге писане у даљој и ближој прошлости: некњижевни записи Гогоља, Достојевског, Томаса Мана. Као и социјалних мислилаца од Платона до Маркса.

Има ли сличности у ондашњим и садашњим политичким приликама које су одређивале судбину српског народа?

- Издвојио сам једанаест тема које одјекују и у нашем времену. Неке друштвене и политичке структуре су непромењене, мењају се актери. Реч је о држави, власти, иностраном фактору, српском питању, Европи и словеству, менталитету, односима између интелектулаца, љубав некад и сад. Рекао бих да су све ове теме значајне за размишљање о односима српског народа са другим нацијама у Европи али још и више за упознавање самих себе; где смо као нација правили велике политичке грешке.

Зашто је клеветан Црњански?

- И то је део културног и националног самосазнања. У клеветање за фашистичку идеологију, укључили су се књижевна и политичка завист, злоба и незнање али запањујућа је чињеница да су то "образлагали" и проучаваоци књижевности, професори, критичари. Није било оспоравња ове етикете све до деведесетих година (али нису била прекинута). И то је она лакоћа изрицања суда о другима коју треба да исправи напор сазнања нас самих.

Зашто сматрате да је 1932. најава колонизације српске културе?

- То је питање културног идентитета. С пролећа 1932. Црњански критикује нерванотежу односа српске и стране књиге. Одмах после 1945. године, српску културу колонизује југословенство и интернационални комунизам. Једно од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији тиче се понижавајућег статуса српског језика и писма. После југословенства чека нас европски пут - нова колонизација или ново "мајмунисање иностранству". Дугорочно гледано, западноевропска (ЕУ) култура је усмерена на промену темељних одредница малих источних култура. То су ти културни одјеци прошлости које видимо данас.

Фото архива

Како је писао о српској култури, о српском становишту, како о словенству и европским вредностима?

- Једно српско становиште везано је за идејнополитичке теме у "Идејама" (српство у Југославији), а друго, шире схватање обухвата вредности традиције, културе, значајне личности и установе државе, војске, цркве. У књижевним и некњижевним делима обликује етнопсихолошку и културолошку разлику између Латина, Германа, Запада и Словена, Срба.

Критички пише о америчким, западним вредностима у којима преовлађује материјализам.

Има ли неког сазнајног значаја између његове мисли и тридесет година мучења Србије, НАТО бомбардовања и отимања Косова и Метохије 2008. године? Има, и те како.

Шта нам доноси поглавље "О Немачкој и Хитлеру"?

- То је део његовог служевног писања о тројци диктатора међуратне Европе: Хитлеру, Муслонију, Франку. Моје питање је да ли данас имамо диктаторе у Европи. Немамо. Али постоје неке далекосежне одлуке западних политичара у демократији које су диктаторске. Када је Клинтон или када је Тони Блер наредио да се бомбардује Србија ("ја сам донео одлуку") зар то није пример диктаторске одлуке? Текстови Црњанског, нису само осветљавање личности диктатора у тоталитарним државама између два рата. Треба их разумети и као опомену да се такве структуре личности крију и у демократијама.

Како бисте описали његов политички лик?

- Делио је конзервативна уверења (одбрана државе), монархиста, антикомуниста (претња држави и нацији), али уочавао је проблем српства у југословенству. "За 15 година југословенског бриџа од Срба се тражило све а није се давало ништа", пише 1934. године. Видео је јасно да је проблем у политици однос разума и емоција, речи и дела, циљева и средства, предвиђање догађаја. А ушао је у политички живот зато што је у овој делатности видео кључну одговорност за судбину нације и државе. И он је ту одговорност примио, без устезања и прикривања.

Неговани новинарски језик

Занимљив је поглед на овог писца као новинара?

- Огледао се у више новинарских жанрова. И ту се потврђује његов дар за језик, дар опажања друштвене, политичке и културне стварности, врлина поштовања чињеница. Можемо ли повезати новинарство Црњанског са нашим временом, један век касније? У његово време, доминатан медиј биле су новине (појављују се у XVII веку), а данас се ова делатност сели на електронско поље информисања. У савременомом медијском друштву нема одушевљења за неговани новинарски језик, за прецизна опажања стварности, као и за смирено, непристрасно описивање чињеница.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ЈЕДНИМ ОКОМ НА ВУКА, ДРУГИМ НА ЊЕГОША: Друго коло сабраних дела академика Мира Вуксановића у издању Архива Војводине

13. 12. 2023. у 07:45

Култура

0 0

ДАЛИ - СПАСИЛАЦ: Двоброј часописа "Градац" посвећен генијалном сликару

06. 12. 2023. у 07:25

Додатак Култура

0 0

СЛЕПО ПОЉЕ ЖИКЕ И ФЈОДОРА: Поводом 90 година од рођења и 25 година од смрти Великог режисера и писца Живојина Павловића (1933-1998)

29. 11. 2023. у 07:45

Додатак Култура

0 0

ВРЕДИ ТИ ШАМАР САБРАНИХ ДЕЛА: Годину дана од одласка великог српског песника Рајка Петрова Нога (1945-2022)

29. 11. 2023. у 07:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације