КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О животу жене
НОВА збирка прича Татјане Јанковић "Поглед под сукњу света" ("Агора") једна је од најбољих које су објављене у овој години.
Увек под утиском њене претходне збирке "Данас сам била у нашој кући" (2016), која садржи неколико антологијских остварења, а којој, нажалост, није посвећено довољно пажње у нашој културној јавности, уочавамо да је у те две књиге тематско-мотивски круг исти. У њега је смештена жена која плете причу и око које се плете прича - против смрти - чак и када се о самој смрти приповеда, а ипак, доминантно осећање јунакиње је нерасположење и резигнација. Оно, констатујемо читајући, претеже над ведрином.
Шта је узрок томе?
Одговора је свакако више, а неки од њих могли би бити:
свест, сада већ из перспективе зреле жене, о мучности одрастања и различитих врста иницијација; најпре прелазак девојчице из детињства у младост, док још увек, упркос долазећем, у идиличном амбијенту прави венчиће од пољског цвећа; потом, прелазак из девојаштва у статус жене, када разуме да жена у том чину, а формално по удаји, почиње да припада мушкарцу и када, сасвим у нескладу са њеном маштом, са нелагодом која инстинктивно избија из ње, схвата да је жена последњи пут посебна у сатусу младе, док је у венчаници, и да јој након тога следи опорост свакодневице (мужење крава, кување кафе мајсторима, смерност и благост над незадовољствима и неспособностима мужа...).
Потом она која приповеда сасвим отворено, повремено у иронијском и аутоиронијском фону, кроз сопствено искуство дефинише најинтимније - и најснажније - осећање мајке, све оно што подразумева чињеница да је сада потпуно одговорна за живот нејаког, несамосталног бића и да као мајка никада више неће бити спокојна ("Свет је пун мајки.
Мајке су пуне страшних прича. Утркују се у њима. (...) Родила сам себи свог малог бога, он зна сваку моју мисао.") Та чињеница условљава нелагоду, каткад и физичку бол (при дојењу) и константну жртву. Сву комплексност те заокружене, високоестетизоване слике требало би да примимо ћутећи, с поштовањем, а ипак, у светлу времена у којем живимо, размишљајући о томе да ли је баланс могућ. Где је граница коју би жена као свесно и одговорно биће морала да постави? Где се заокружује дете, а где почиње она? Мора имати себе да би ваљала другима. Не банализујући то стално место, сигурно у животу сваке мајке, она која приповеда указује кроз конкретно искуство, сугестивно, на нијансе, на оно што се заиста не сме превидети.
Њена чула стално су отворена и за догађаје којима је сведок или пак за оне о којима слуша - претежно од жена: од баке (заправо Велике Мајке), која - наравно - има повлашћено место у њеном сећању јер је - архетипски - иницира у ствараоца ("Мене је баба учила да плетем.
(...) Ја, међутим, уопште не плетем. Пишем приче, то је оно што радим",) потом од мајке, с којом је у сложеним односима и амбивалентних најдубљих осећања према њој ("За њу, све што није било корисно било је штетно."), од пријатељице, чије је одрастање обележено понекад екстремним искорацима, до коначног искорачења из тог пријатељства, од школске теткице која је на свом мукотрпном животном путу и у неблагонаклоним друштвеним околностима остала само измучена супруга и вечно забринута мајка...
Но, оне које приповедају у збирци "Поглед под сукњу света", препознају све деликатности ероса, његовог распламсавања, на почетку везе, и трњења, у репресивности заједнице зване брак, његовог очигледног изостанка - када "лептирићи у стомаку не раде истовремено код потенцијалних партнера ("Капутић), о мимоилажењу о којем смо много научили из литературе Павла Угринова, о којем настављамо да учимо и овде.
Иако је живот, по мишљењу оне која приповеда, "скуп мимоилажења". Скуп, не низ, сигурни смо да би се сложила с тим да је прича место сусрета и могућност за још низ нових. Зато, сретнимо се у њој.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)