БОШЊАЧКЕ ХАЉИНЕ ЗА СРПСКОГ КРАЉА: Покушај Сарајева да се кулинова повеља представи као споменик данашње БиХ

ПРЕ 834 године, 11. септембра 1189. године, потписана је Повеља Кулина бана, најстарији сачуван целовит документ на старом српском народном језику.

Фото klix.ba

То је документ који је босански бан Кулин упутио дубровачком кнезу Крвашу (Гервасију).

Документ је сачуван у три примерка. Сматра се да је оригинални примерак онај који се чува у Петрограду. Повеља је написана на латинском и српском језику - ћирилицом, која је у то време била званично писмо српског језика у средњовековној Босни. Чувени српски филолог Петар Ђорђић истиче: "Нема никакве сумње да је ћирилица била званично или пословно писмо и на двору Немањину ... Није било другачије ни на двору Кулинову". Реч је о упрошћеној старословенској ћирилској азбуци. Стручњаци за историју српског језика кажу да је у питању чист српски језик, старосрпски језик. Посреди је штокавска норма, каква је и у језику повеља које су слате из Рашке у Дубровник. У Повељи Кулина бана налази се и најстарија сачувана потврда српског народног лика имена Јован, са групом јо, чега нема у прасловенском и старословенском. Такође, убацује се глас в између два самогласника, па се од Јоан добија Јован, баш како је то и касније у српским говорима после губљења гласа х: ухо, уо, уво. У повељи се јављају лексичке посуђенице из српске редакције црквенословенског језика. Истакнути савремени историчар српског језика Виктор Савић истиче да је у погледу језика, писма и правописа овој Кулиновој повељи идентична Прва оснивачка повеља манастира Хиландара издата од монаха Симеона, раније великог жупана Стефана Немање, на Светој Гори десетак година касније. Само у овој, другој, повељи у народни језик је унесено више речи из старословенског језика, што је нормално с обзиром на њену природу и намену, како истиче Петар Ђорђић.

Фото klix.ba

Ово што је речено у погледу језика Повеље и природно је с обзиром на историјску чињеницу да је средњовековна Босна била српска држава, са српским народом и српским језиком. Годину дана пре њеног настанка, 1188. године, римски папа у писму дубровачком надбискупу Босну назива српским краљевством: regnum Servilie, quod est Bosna (српско краљевство, које је Босна), а тако се Босна назива у низу папских повеља између 1187. и половине 13. века. Нема података о томе да су папе били необавештени или нешто кривотворили у корист Срба. Такође, још у X веку наше ере византијски цар Константин VII Порфирогенит Босну види као земљу у којој живе Срби, назива је "земљица", била је посебна мала земља у оквиру тадашње српске државе, са свих страна окружена том српском државом. Ни питање народа који је у средњовековној Босни живeо није спорно.

Засведочено је у документима; босански бан Нинослав у својој повељи издатој између 1214. и 1217. године своје поданике назива Србима. Има и старијих потврда да су у Босни становници сматрани Србима. Овде као узгред, а у историји ништа није случајно, сестром Кулина бана био је ожењен хумски кнез Мирослав, брат великог жупана српског Немање и стриц Светог Саве. Па и босански бан Твртко I Котроманић крунисао се за српског краља српском круном Немањића у манастиру Милешеви. И то данас неки у сарајевској БиХ заборављају, па покушавају краља Срба преобући у бошњачке хаљине, а са српском круном Немањића на глави.

Управо у данашњем Сарајеву покушава се Кулинова повеља представити као споменик данашње Босне и Херцеговине какву је желе видети данас Бошњаци, што би сведочило о континуитету те државе и неког "босанског" језика са средњовековном Босном. Тврдње о "босанском језику" Кулинове повеље, да се у њој могу уочити особине "босанског језика" за озбиљне познаваоце овог питања су смешне. Па на основу чега би уопште могао да се успостави континуитет данашње БиХ са средњовековномбосанском државом, језиком и писмом? Такве тврдње могу се објаснити само као (не)научна фантастика, тачније као безочно фалсификовање и крађа туђе, овде српске, културне баштине. Може ли се замислити да данас Турци својатају дела старих грчких филозофа који су стварали на малоазијској територији, или да дело свете браће Ћирила и Методија - узимају као пример континуитета Османлија на Босфору, да Египат старогрчку културу у Александрији назива египатским културним благом? А тај континуитет може водити само до деведесетих година прошлог века и неким "коњичким скоком" до пропалог Калајевог покушаја стварања посебне босанске нације и језика из времена аустроугарске окупације ових српских земаља.

О каквом континуитету се ради, говори и чињеница да ови који покушавају фалсификатима да "утврде" своју историју, у чему би да присвоје и Кулинову повељу, не знају ни да прочитају датум њеног настанка. Они обележавају њену годишњицу 29. августа по новом, грегоријанском, календару, који је, узгред, утврђен око 400 година после писања ове повеље. На крају повеље пише да је написана на Усековање главе Светог Јована Крститеља 29. августа. У Календару Српске православне цркве, види се да је тај свети дан - тачно је - 29. августа по јулијанском календару, али по новом - 11. септембра. Не знају да је у повељи 29. август по старом, јулијанском календару, којим су се Срби тада служили, који је и данас на снази у Српској православној цркви и неким другим. Они не знају кад је Усековање главе Светог Јована Крститеља по новом календару; померају га са 11. септембра по новом календару на 29. август, што не бива. Да подсетимо, Повеља почиње "У име Оца и Сина и Светог духа". Тако је бан и завршава - призивањем Бога и држећи свето Јеванђеље: "Тако ми Боже помагај и сије (= ово) свето Јеванђеље". Формула коју познају и други српски писани споменици тога периода - на источнохришћанским духовним темељима, на којим је изграђиван српски културни образац. Све то говори колико су они слободни у "оверавању" своје утемељености. Тако у Босни. А у време настанка Кулинове повеље Хумом је владао српски кнез Мирослав, Немањин брат, за кога је написано у целом ученом свету познато Мирослављево јеванђеље. Све идеално за "историјско утемељење" данашње бошњачке БиХ.

Ипак, не треба бити наиван: у време свакојаких фалсификовања историје негде се затварају очи и на ове фалсификате у вези са српском баштином. Зато ми морамо стално раскринкавати те фалсификате.

(Аутор је дописни члан АНУРС и председник Одбора за стандардизацију српског језика)

Препоручујемо

Култура

0 0

МОКРАЊЧЕВА МУЗИКА И ЋУТАЊЕ: Научни скуп у САНУ поводом века рођења академика, композитора и професора

11. 09. 2023. у 17:23

Култура

0 0

БЕЗ ПОЕЗИЈЕ НЕ БИСМО ДОБРО РАЗУМЕЛИ СВЕТ: Ерик Сарнер, француски књижевник за "Новости"

10. 09. 2023. у 14:37

Култура

0 2

НАСТАВИО ГДЕ СУ СТАЛИ ЈЕСЕЊИН И МАЈАКОВСКИ: Књига песама "Барјак на олуји" Велеса Перића открива трагичну судбину заборављеног песника

10. 09. 2023. у 18:02

Додатак Култура

0 0

"ЗЛАТНА МАТРЈОШКА" ПРИПАЛА САТИЈЕВУ: Додељене награде јубиларног, 10. фестивала "Кустендорф класик"

06. 09. 2023. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације