БИБЛИОТЕКА МОЈЕ МЛАДОСТИ Беседа академика Душана Ковачевића: "Народ свашта прича..."

ЈЕДАН од лепших догађаја у моме детињству био је дан кад сам ушао у библиотеку и показао ђачку књижицу првог разреда основне школе као мој лични документ за чланство у кући књига.

Фото З. Јовановић

Био сам мало уплашен и истовремено поносан што ћу се учланити међу одрасле, озбиљне људе који су долазили у библиотеку као у своју кућу и позајмљивали књиге великих писаца.

И кад већ поменух "велике писце", гледао сам њихове урамљене слике по зидовима библиотеке нашег малог града. Били су то стари, озбиљни људи; већина је имала браде, бркове и наочаре због силног писања и читања. Док су ме мало строго гледали, као да су ме питали: Читаш ли ти нешто, младићу. И оно што је било веома битно, сви ти велики, чувени писци, живели су у неким давним временима, и били су, наравно, одавно мртви.

Био сам убеђен, да писац не може бити жив човек. Било би то, некако неозбиљно. У нашем малом граду, на пример, није било живих писаца. Али је, зато, било великих писаца из прошлих времена. У суседној улици од моје, била је кућа Лазе Лазаревића, мала, скромна кућица, ни налик величини његових прича и приповедака. А на путу за школу, у парку, била је биста Јанка Веселиновића. Ишао сам у школу Вука Караџића. Све људи из прошлих времена.

Фото Н. Скендерија

Причало се да у Београду има живих писаца који пишу добре књиге. Ми их нисмо виђали па смо мало сумњали. Народ свашта прича. Једноставно, није било могуће да један велики, озбиљан писац, живи живот обичног човека, да свој велики дар троши на пролазне ствари, да иде на пијацу, да чека у неком реду са обичним људима, да га боли зуб, а он написао роман о Великом рату и херојствима људи који су били понос целог света.

Ако занемаримо мало хуморни део ове приче о животу писца, тачно је: само време - пролазност, потврђује вредност писца и његовог дела. Време је једини истински судија, и суд времена одређује да ли сте ви као писац жив или мртав. То што сте релативно живи не значи да је ваша књига жива. А ако књига није жива, можете ви да радите шта хоћете, све вам је узалуд.

О свему што сам до сада причао - о библиотеци у малом граду мога детињства и раног поимања света, све се то догађало педесетих година прошлог века; није било телевизије и телефона - јесени и зиме биле су дуге, са великим снегом који се чинио још већим јер смо били мали. Или је било и једно и друго. Смркавало се у подне, а наш мали град у дугим ноћима осветљавало је неколико сијалица и излога продавница мешовите робе. У тим дугим ноћима, светлост је долазила из књига: читали смо о земљама препуним сунца и необичним људима који су живели узбудљиве, невероватне животе. Путовали смо читајући по целом свету. Касније, кад сам одрастао и путовао по истим или сличним земљама, никад није било тако лепо и узбудљиво као у путовањима из књига док сам их ноћима читао и уз помоћ батеријске лампе, сијалица се гасила због спавања и штедње. Лепе, посне године.

Можда је та моја страст, одлазак у библиотеку бар једном недељно, определила мој животни пут и рад. Можда сам због те моје ране љубави данас, овде, у библиотеци која је мајка свим осталим библиотекама по мањим градовима, као што је био мој.

И мада сам још увек релативно жив, стрепим и нерадо изговарам да сам писац. Јер, као што сам већ рекао, прави, озбиљан писац мора бити доказан временом. Жив писац је под великим знаком питања шта ће још урадити. Као добро вино, ред је да писац мало "одлежи".

Библиотека моје младости је моја лепа и драга успомена које се често сетим кад узмем књигу у руке. И та љубав је трајна, непролазна заувек.

Препоручујемо

Култура

0 4

ОД АМБИСА СВЕТ ДЕЛИ САМО КОРАК: ИНТЕРВЈУ - академик Душан Ковачевић, драмски писац и редитељ

29. 01. 2023. у 15:44

Култура

1 26

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ УПОЗОРАВА: Људи поприлично неозбиљно схватају опасност коју носи рат у Украјини, све подсећа на сцену из "Андерграунда"

24. 07. 2022. у 13:17

Култура

0 0

"ЛИФКА" ЗА КОВАЧЕВИЋА: Најављен 29. Палићки филмски фестивал, који ће трајати од 16. до 22. јула

30. 06. 2022. у 14:21

Политика

3 1

ДА ЛИ САМО КОРАК ДЕЛИ СВЕТ ОД АМБИСА? Душан Ковачевић - Судбина човечанства у рукама 20 људи

28. 01. 2023. у 18:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације