ИАКО је била физички јака да све поднесе и истрпи, и зиму, и глад, и жеђ, то више није то дете које сам тог јутра испратила у школу. Она се много труди, као и сви ми, али више није иста. Раније дође из школе, весела, седне гледа цртани, игра игрицу, сад само оде у собу.
Eto napisah apel sa svog profila na društvenoj mreži. Ali ja zaista ne znam kako bih mogao da pomognem. Očajan sam. Duša me boli.
Коментари (1)