НЕ КАЈУ СЕ СВЕ МАЈКЕ ПОСЛЕ УБИСТВА СВОЈИХ БЕБА, АЛИ НОСЕ ТЕРЕТ СВОГ ЗЛОЧИНА: Психијатар Љиљана Симић гост "Прича из хронике"

ДВЕ мајке су у протеклом периоду у Ивањици и у селу код Деспотивца убиле своје бебе, а трећа је у селу код Дољевца своју бебу бацила у контејнер. Један комшија је то видео и спасио дете. Све три мајке су ухапшене и ради се њихово психијатријско вештачење.

Foto arhiva

Шта се то дешава у свести мајке, па да се окрене од свог природног инстикта да штити потомство и почини овако страшан злочин, разговарали смо у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" са психијатром и судским вештаком докторком Љиљаном Симић.

Она нам објашњава да мајке приликом порођаја пролазе кроз велики дисбаланс хормона и посебно емоционално стање.

- Како нисмо сви истог менталног склопа различито реагујемо на доношење детета на свет. Матерински нагон је изузетно јак, али постоје ситуације и особе које су другачије, постоји нешто у менталном стању, које може да доведе да свест мајке тада буде другачија и да тај порођај не буде жељен. То може да доведе до поступака који нису природни, да доведе до тога да мајка повреди или убије своје дете.

Како се као разлог у јавности спомиње да је мајка код Деспотовца убила бебу, након што је видела да има физичке недостатке докторка Симић наводи да се многи родитељи интензивно везују за дете које има физички поремећај или је оболело, али постоје и друге ситуације да мајка тада изврши чедоморство.

- Свака мајка се анализира да се утврди шта је довело до тога. Процењује се њено ментално стање, стање свести, да ли има неки ментални поремећај, да ли је боловала од неке душевне болести, да ли је схватала шта ради и шта су последице. Судски психијатри утврђују да ли је узимала неке лекове, у каквом је окружењу живела, да ли је била злостављана, психолошки угњетавана и онда се доноси неки суд и процена. Темељно се све сагледава - наводи докторка Симић.

Она указује да ни саосећајност није универзална особина, неко је има, неко не.

- Доношење детета на свет је једна позиција жртвовања и некоме се чини да то траје у недоглед и због тога може да падне тешко, па да у тренутку неурачунљивости или лоше процене донесе одлуку о убиству бебе. Интензитет материнства је изузетно јак и мали проценат мајки из одређених разлога спада у ту другу категорију - наводи докторка.

Судски вештак и психијатар указује да Кривични закон чедоморство дефинише као повлашћено убиство:

- Сматра се да је у тренутку порођаја жена у великом интензитету бола и великом емоционалном стресу и то су све параметри, који могу да умање њену способност процењивања шта је у реду, а шта није. Закон даје могућност да се та кривична дела извршена неколико сати после порођаја, мада није дефинисано тачни колико дуго, другачије посматрају. Породиље су тада у специфичном менталном стању и њихов систем процене својих поступака може да буде угрожен. Бура и емоција и хормона, у неким ситуацијама доведе до тешког исхода. Због тога су то повлашћена убиства, која се на посебан начин третирају и за њих се не мере и не изричу казне као за класична убиства, већ су од неколико месеци до неколико година, мислим 6 месеци до 5 година.

Љиљана Симић наводи да то повлашћено стање по закону траје неколико сати или дана, али у пракси имамо примере да су се пренела и на неколико месеци. Она указује да породиља рада зна да има велики страх за себе и та да јој се та разна емоиционална стања преливају на размишљање и мајке у таквом једном тренутку нерационалног, донесу одлуке о убиству бебе. Тада су подложне процени да ли су биле промишљене, како се породиља понашала током трудноће, да ли је била жељена.

- Посебно стање може да буде и постпорођајно нерасположење и туга. Велика очекивања свих из околине да мајка најбоље брине о детету и негује га. То је изузетно тешко и постоји страх мајке да ли ће одговорити свим захтевима. Постоји и стање када су мајке нерасположене попут постпорођајне депресије, где су њена туга, нерасположење, незанитересованост за бебу видни већ првих дана. Она се дистанцира од бебе, има отпор према беби, непрепознаје њене жеље и потребе, неодговара на плач бебе. То захтева стручну интервенцију. Мада мајке тада најчешће размишљају о самоповређивању, јер нису спремне, нису одговориле захтевима, не негују је како треба. Али постоји и опција да тада нашкоде беби. То је веома мали проценат мајки и то најчешће породица препозна - објашњава психијатар Љиљана Симић.

Она каже да ако се утврди да је мајка тада била неурачунљива, одређује јој се лечење у болници или са слободе, а ако је била урачунљива, онда подлеже Закону као и био ко други, који убије дете.

- После сваког таквог чина ниједна мајка нема спонтано и природно понашање. Када се суоче са тиме шта су урадиле, имају једну позицију самоокривљавања и носе терет тога - објашњава она.

На наше питање, "кају ли се", докторка је одговорила "како која".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације