ПРЕПРОДАЈА ''САБОРА'' ДОНЕЛА ИМ ПРИТВОР: Саслушани осумњичени за прикривање уметничког дела (ФОТО)

УХАПШЕНА тројка, осумњичена за умешаност у покушај продаје слике "Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861. године" Влаха Буковца, саслушана је јуче у Тужилаштву за организовани криминал.

Фото И. Маринковић

На предлог тужилаштва, судија за претходни поступак Специјалног суда одредио је притвор до 30 дана Дејану М. (59), Небојши Д. (70) и Ратку Д. (44), због опасности да ометају поступак утицањем на сведоке. Осумњичени су за удруживање ради вршења кривичних дела и прикривање.

Лисице на руке стављене су им у среду увече, у Македонској улици у Београду, током акције коју су спровели припадници Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) Управе криминалистичке полиције у сарадњи са ТОК. Сарадња је остварена и са швајцарском полицијом у Цириху, где је претходно ухапшен Слободан Г. (76), држављанин Србије и Швајцарске. Како је саопштено, до хапшења је дошло у тренутку када су покушали да продају слику за 600.000 евра. Ово уметничко дело је заплењено и транспортовано у полицијски сеф у Цириху, како би била утврђена аутентичност.

Пре акције СБПОК и швајцарске полиције, нико није сумњао да се у центру Београда, у Македонској улици крије "приватни музеј". Како нам је рекла жена која ради и оближњем киоску, акција је заиста деловала као из филмова.

- Око 17 часова дошла је полиција са неколико возила, упали су у ту зграду и извели мушкарца са лисицама на рукама, од гужве нисам успела да му видим лице, тако да заиста не знам ко је господин, али након тога је почео прави хаос. Почели су са изношењем слика и то је прилично трајало.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

У згради у којој се налази стан, како је, за "Новости", рекла девојка која ради у оближњем кафићу, углавном су канцеларије и станови који се издају на дан, али осумњичени је дужи период боравио у њему.

- Не знам да ли је тај човек власник стана или га је само изнајмљивао. Познавала сам га из виђења, сада се по комшилуку прича да је стан у којем је крио све те уметнине петособан и да је био препун уметничких дела. Сигурно их је било преко 200, полиција их је износила око шест сати и напунила цео комби - каже наша саговорница и додаје да се сада, када се ова прича покренула, присећа да је ипак било нешто сумњиво.

- Повремено се дешавало да прође неко са рамом, али то је било спорадично и трајало је годинама, нико на то није обраћао претерану пажњу и посумњао да су то крадене слике.
Да је можда и било нечег сумњивог, сада увиђа и дечко из кафића:

- Долазио је један старији човек, господин, увек се јављао кад пролази, остављао бакшиш. Господин. То где је становао је стара београдска зграда, вероватно смо једноставно мислили да је академик и нисмо се обазирали. Стално је носио нешто. Једном приликом, усред бела дана, стао је комби пун антиквитета на његову адресу.

УЗОР ФОТОГРАФИЈА СТЕФАНА ВУЛПЕ

БЛАГОВЕШТЕНСКИ сабор један је од најзначајнијих догађаја за историју аутономије Срба у Угарској на којем су Срби тражили своју политичко-територијалну аутономију, која би укључила територије на којима претежно живе Срби, у којој би званични језик био српски, а писмо ћирилица, истиче се у саопштењу којим су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Музеј Војводине похвалили акцију полиције. Литографија, према којој је Буковац насликао "Сабор" урађена је на основу оригиналног снимка новосадског фотографа Стефана Вулпе. Музеј Војводине слику је откупио 15. априла 1953, а приликом провале у Дворац у Челареву 28. новембра 1993. украдена је заједно са још три друга дела.

РЕЧ СТРУЧЊАКА

КАДА је реч о утврђивању веродостојности дела, које ће се у овом случају обавити у Швајцарској (покушај продаје је био у овој земљи, а и прво хапшење је тамо обављено), кључну реч имаће стручњаци, који ће бити упућени из Србије.

- Они који су продавали тако познато, украдено дело, одлучили су да то ураде у Швајцарској баш зато што га тамо нико не би препознао, а нема ни експерата за Буковца - тврди, за "Новости, Никола Кусовац.

- За процену аутентичности уметничког дела најважнији су познаваоци опуса тог аутора, а форензика је ту само помоћно средство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације