РОДИТЕЉИ ДЕВОЈЧИЦЕ УБИЈЕНЕ У РИБНИКАРУ ИСКАЗОМ РАСПЛАКАЛИ СВЕ: "Део мене је отишао 3. маја са Аном и ја само желим да будем са њом..."

С. Ј. М.

28. 12. 2023. у 20:00

ОСЕЋАМ кривицу што нисам имала снаге да видим фото документацију и то ме страшно прогања. С друге стране знам да ништа не бих добила, само нову патњу за коју нисам сигурна да бих могла да превазиђем. Фотографије су у сефу код мог пријатеља, да их ни Иван ни наш син не би видели. Стално замишљам сценарио како сам могла да спречим то што се догодило. Да сам ишла поред школе и обратила му се: "Хеј ти мали". Да сам нешто могла да урадим, а нисам.

РОДИТЕЉИ ДЕВОЈЧИЦЕ УБИЈЕНЕ У РИБНИКАРУ ИСКАЗОМ РАСПЛАКАЛИ СВЕ: Део мене је отишао 3. маја са Аном и ја само желим да будем са њом...

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ово је на данашњем суђењу у парници против Косте К. и његових родитеља Миљане и Владимира Кецмановића и основне школе "Владислав Рибникар" казала Минела Радичевић, мајка убијене Ане Божовић. Она је једно од деветоро деце, коју је Коста К. у свом крвавом пиру упуцао у школи 3. маја ове године.

- До 3. маја смо били срећна породица. Имала сам осећај да имамо све, добре послове, двоје деце, којима смо се бавили, водили на разне активности и за које нам је било важно да израсту у добре људе. Тог јутра је Ана отишла срећна у школу и планирали смо шта да радимо поподне. Била сам у продавници, када ме је звала другарица и рекла да је била пуцњава у "Рибникару", да је испред школе и да ће сачекати Ану да изађе. Оставила сам корупу и истрчала. Ана ми се није јављала на телефон. Испред школе су били изашли сви њени другари из оделења, ту је била и разредна. Сада ми је из ове перспективе јасно да су знали. Трчала само од болнице до болнице и школе. Три пута сам ишла до Ургентног и Тиршове да проверим да ли су је мођда у међувремену довезли. Онда ме је позвао Иван и рекао: "Ане више нема". То је шок. Нисте у стању ни да плачете. Кажеш, шта причаш, како нема?

Она каже да такву вест у животу очекујете за оца, мајку, али не и за дете.

Фото: Танјуг

- Отишли смо на Институт за судску медицину, морала сам да видим своје дете, не може то тако, али нису је били још довезли. Имала сам потребу да одем испред школе, као да ћу тамо да је видим. Разредна ми се није јављала на телефон, разумем да је била у шоку. Срела сам директорку и питала је је ли стварно она и рекла ми је да је она идентификовала - испричала је Минела.

- Онда улазите у кућу и ње нема, а била је ту пре пар сати. Како сад нема? Онда у том шоку организујете сахрану. Видела сам је и пољубила 6. маја. Деловала је мирно. Обукли смо је како је волела и ставили неке ситнице. Најстрашније ми је било 8. маја када смо кретали на сахрану детету.

Минела Радичевић каже да школа отпочетка апсолутно не жели да преузме било какву одговорност, да на телевизији виде да се Савет родитеља састао са тужиоцем, а да су они од старта искључени, да их ни о чему не обавештавају.

- Не верујем да педагог и психолог нису уочиле да код Косте постоје неке необичности и да са њим треба да се ради. Оне нису радиле свој посао - каже Минела.

Она прича да првих месец дана није могла да функционише, да је почела да пије лекове за срце, шећер, да јој је коса опала и да је стрес разарао.

Фото Танјуг

- Део мене је отишао 3. маја са Аном и ја само желим да будем са њом. Не бојим се смрти. Та туга је много јача од потребе да будем ту за сина. Временом је све теже. Време не лечи. Видите другу децу, а ње нема и са тиме морате да живите - причала је Минела Радичевић, а сви у судници су плакали.

Она је рекла да до 3. маја појма нису имали ко су Кецмановићи.

- Невероватно ми је да не примете да дете у соби три дана држи ранац са оружјем и прави молотовљеве коктеле. То одсуство осећаја кривице родитеља ми је несхватљиво. У том односу је очито кључ проблема - навела је мајка убијене Ане.

Њен супруг Иван Божовић је први од родитеља који је данас дао исказ у суду. Он је детаљно причао шта се све дешавало тог дана и шта је преживљавао. Осећао је каже и бес што полиција не да да прође, да уђе у школу и види где му је дете, а све време гаји наду да ће да се појави. У једном тренутку му је пришла једна новинарка и рекла да сви родитељи који нису нашли децу, треба да дођу у полицијску станицу на Врачару.

- Тамо сам срео Марију Ацовић, била је ван себе. Ушла је прва у канцеларију и кад је изашла све ми је било јасно. Ушао сам, унутра је била и директорка и рекла ми је да је идентификовала Ану. Ја се више ничега тамо не сећам. Изашао сам, позвао Мину и рекао наше Ане више нема. Свет нам се срушио. Тог јутра смо били срећни, а касније ништа више није било исто. Син се затворио у себе, покушавао да буде јак. Накнадно сам сазнао да је био врло бесан и да је хтео да иде у стан Кецмановића, али је његов тренер веслања причао са њим да му вИше не падају на памет те глупе идеје освете - испричао је Иван Божовић.

Отац је испричао да су били срећна породица, која је много путовала.

- Ана је била наше веза. Потенцирали смо стално да она и брат морају да имају добар однос, да се воле и подржавају. Сада је кућа прилично празна, њена соба је затворена. После 3. маја знали смо да легнемо на њен кревет и плачемо. Сада мање, јер покушавамо да се штитимо, пошто чим уђемо у њену собу плачемо. Ту су њене папуче и све остало - казао је Иван и расплакао многе у судници. - Тренирала је плес и одбојку. Нажалост најлепши део нашег живота је мртав.

Он је рекао да Ана није познавала Косту, да је била пети разред и да је убијена, јер је тог дана била дежурна. Казао је да му је засметало медијско извештавање у којем су Кецмановићи представљени као угледна породица, отац лекар, мајка доктор наука, а држе оружје и муницију у кући.

Фото Танјуг

- Они се не осећају криви, нити одговорни. Како дође до тога да свом детету дате оружје у руке? То може да произведе само зло. После кажеш да вам је упропастио животе, а ти су га водио на пуцњаву. Ако си одговоран родитељ и стално причаш са дететом, могао си да видиш да се нешто дешава са њим. Не видиш да твоје дете не спава целу ноћ пред 3. мај, да прави молотовљеве коктеле, а онда се не осећаш одговорним - казао је Иван Божовић. - Ни школа не осећа одговорност. Директорка је после седам дана на Савету родитеља рекла да се прави списак ко ће да се врати у школу. Она наставља да ради свој посао. Нормално је да одмах поднесе оставку, а она ради све да се нормализује и настави школа.

Иван Божовић је испричао и да им је педагог школе тих дана приредила непријатност.

- Причало се да ће Град да сноси трошкове сахране, а онда се појавила и Дончић фондација. Ми смо тада били мало револтирани и ако већ може да се бира рекли смо Дончић фондација, а педагог је Мини рекла, "ви имате мало дебеле прсте", као у смислу да хоћемо ту нешто да узмено. Да то каже у таквој ситуацији, још не могу да појмим.

Анин отац наводи да су првих недеља живели по аутоматизну, да је имао притисак у грудима и узнемирење.

- Страшно је ићи да идентификујете своје дете. После три, четири недеље обратили смо се психијатру, добили лекове да иоле можемо да функционишемо. Вратили смо се на посао због сина да се и он врати у неку рутину. Све нам је теже и теже. Размишљате како би она расла, изгледала... Њен губитак је увек ту са нама.

БОНУС ВИДЕО: МЕСТО ЗЛОЧИНА: Стан у којем је пронађен убијени мушкарац у Новом Саду

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

МНОГЕ ЋЕ ИЗНЕНАДИТИ НОВАКОВ ИЗБОР: Ђоковић открио свој омиљени меч против Рафаела Надала