РАДОМИР МАРКОВИЋ НЕГИРА КРИВИЦУ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ: Тужилац није веровао једином сведоку Бранки Прпи, а јесте Улемеку и браћи Симовић

ПРЕД Апелационим судом у Београду данас је отпочео другостепени поступак против оптужених за умешаност у убиство новинара "Дневног телеграфа", Славка Ћурувије, 11. априла 1999. године.

FOTO: Arhiva novosti

Износећи предлоге, адвокат Зора Добричанин Никодиновић, бранилац Милана Радоњића и Ратка Ромића, предложила је Апелационом суду да се изврши реконструкција убиства Славка Ћурувије, као и да се саслуша његов син Раде Ћурувија. Бранилац је објаснила да је овај изјавио да је трпео притиске, али не од стране Државне безбедности. 

- Имајући у виду сведоке које планирате да саслушате, предлажем да се прибави захтев од Тужилаштва, због чега је прислушкиван мој колега Миша Огњановић. Да ли је то наложио тужилац који је сада и у овом поступку и да ли је тај предлог у вези са сведочењем сведока које сте позвали. Пре свега браће Александра и Милоша Симовића - казала је адвокат Добричанин Никодиновић. 

Суђење се наставља у среду и за тада је заказано саслушање  Милорада Улемека Легије, као и браће Александра и Милоша Симовића. 

ОПТУЖЕНИ НЕГИРАЈУ КРИВИЦУ

Поступак се води против бивших челника Ресора Државне безбедности Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и припадника Службе Мирослава Курка, који су првостепеном пресудом осуђени на укупно сто година затвора. Појединачно, Марковић и Радоњић на по 30 година, а Ромић и Курак на по две деценије. Ову пресуду укинула је Апелација, а након одржане жалбене седнице, одлучено је да се отвори претрес у другостепеном поступку, како би се извели неки докази и тако разјаснило чињенично стање и донела правоснажна пресуда.

Некадашњи први човек РДБ Радомир Марковић доведен је из пожаревачког затвора "Забела", у којем служи казну од 40 година затвора по пресудама за убиство Ивана Стамболића и четвороструко убиство на Ибарској магистрали. Радоњић и Ромић су у кућном притвору, док је Курак у бекству и њему се суди у одсуству. 

На суђење је дошла Бранка Прпа, Ћурувијина невенчана супруга, која је била са њим у тренутку напада, а том приликом је задобила лакше повреде. Прпа у овом поступку има статус оштећене. Исти статус има и Ћурувијина ћерка Јелена, која се није одазвала позиву. 

Судија Весна Петровић саопштила је да ће током наредних пет дана саслушати поједине сведоке, за које сматрају да ће њихови искази бити од користи при доношењу коначне одлуке. Пошто је од оптужених узела личне податке и констатовала да је Радоњић у међувремену пензионисан, а да је Ромић у међувремену добио двојицу унука, да је незапослен и да га издржава породица, судија је започела са излагањем првостепене пресуде. Према њој, као непосредни извршилац убиства означена је непозната особа, док је Тужилаштво ово кривично дело на терет ставило Мирославу Кураку. 

Тужилац је затим изјавио да остаје при жалби коју је уложио на првостепену пресуду, а исто су изјавили и окривљени и њихови браниоци, да би затим окривљени изнели своје одбране.

- Остајем при наводима моје одбране од раније, при свакој речи коју сам изговорио у овом поступку - казао је Марковић. - Ми смо овде имали изјашњавање 96 или 98 сведока, које је предложио тужилац, и сви су рекли да немају непосредних сазнања у вези са Ћурувијиним убиством, већ да то знају из медија или су од неког чули. Тако да се тужилац ослонио на сведока Милорада Улемека, кога је прогласио капиталним сведоком, а и он је изјавио да не зна ко је убио Ћурувију и да нема непосредна сазнања, већ неко своје мишљење о свему томе на основу уличног оговарања. На основу његовог сведочења је подигнута оптужница. А једини сведок Бранка Прпа, очевидац, њену изјаву је тужилац неколико пута покушао да дисквалификује. Искази браће Александра и Милкоша Симовића су контрадикторни, а њихове изјаве, као и Улемека тужилац је узео као доказ.

Марковић је изјавио и да је тужилаштво у поступцима у којима су учествовали Улемек и Симовићи, њих окарактерисао као манипулативне, а у овом случају су "капитални сведоци". 

- За суд је битно шта су они изјавили и шта има од доказа, а доказано је да су њихове изјаве супротне од утврђеног чињеничног стања - додао је Марковић. 

Оптужени је изјавио да је тужилаштво као мотиве за убиство Ћурувије навео његову реторику и критику тадашње власти. 

- Ја не знам да је и једна власт пала зато што ју је критиковао новинар, власт не руше медији - додао је Марковић.

- Није он био једини и најооштрији противник власти. Ћурувија је имао више контаката са представницима страних служби. Задатак Државне службе је да се провере ти контакти. Примењеним мерама је утврђено да је Ћурувија од појединих представника америчке амбасаде добијао нека материјална средства, то је потврдила и Бранка Прпа. То је неспорно. Због тога су примењене мере, а не да би се пратио и убио.

Марковић је истакао да је Комисија која је радила на утврђивању околности Ћуривијиног убиства замаглила истину. Додао је да је циљ био да се суди тадашњој власти, а како није могуће судити Слободану Милошевићу, оптужени су челници РДБ. 

- Уместо да трагамо за истином, налагодавцем извршиоцу, раде се неке друге ствари - истакао је Марковић. - Апелација је већ једном пресуду укинула и вратила првостепеном суду на ново поступање уз одређене налоге, али првостепени суд није поступио по тим налозима и донео је идентичну пресуду првој. Ова оптужница, оваква каква јесте, није ступила на правну снагу, јер у току истражног поступка, ти капитални сведоци се нису изјаснили као непосредни сведоци, него да мисле, да претпостављају и да закључују на основу неких информација. Једини сведок, Прпа, била је децидна кад је рекла да Курак није убица, да он није пуцао на Ћурувију. По мени таква оптужница, где је Курак означен као убица, није могла да ступи на правну снагу. 

Марковић истиче да Апелација сада треба да реши нешто што је идентично нечему што су већ одбацили. Истиче да се врше одређени притисци на суд преко медија, да се донесе осуђујућа пресуда. На то му је судија Петровић рекла да је суд независтан у раду.

- Ви сте у праву, али такве ствари се дешавају. Овај поступак ће медијски бити искоришћен, зато сам се осврнуо на то - казао је Марковић. - Дужни смо да утврдимо истину, првенствено због породице Ћурувије, а онда и свих нас. Ми нисмо починили дело за које смо оптужени. 

Тужилац је Марковића упитао шта је био Улемек кад је ступио на дужност у РДБ.

- Био је командант Јединице за специјалне операције. Није био члан колегијума начелника РДБ, присуствовао је само кад би имао неке захтеве које се тичу материјалне подршке или неких других проблема - одговорио је Марковић. 

На питање да ли је тражио некада да се Улемек смени, оптужени је одговорио да није реч о смени, већ о некој врсти транзиције. Навео је да је после рата имао у плану да се ЈСО трансформише у другу формацију. Додао је да против њега никада није водио ниједан дисциплински поступак. 

- Није тајна да је Улемек био у Легији странаца - казао је Марковић. - Имао сам примедбу кад сам чуо да се у Јединици примењују неке мере које се примењују у Легији. То се више није примењивало. Током НАТО бомбардовања, Улемек је био на Косову, његова Јединица је тамо пребачена и тада са РДБ није имао никакву везу. Није био обавезан да ме обавештава о било чему, јер је био везан за штаб у Приштини. 

Према Марковићевим речима, Улемек је дошао у штаб РДБ са Косова, кад је РДБ измештен на Сењак, изненада током ноћи, 17. априла 1999. године, како би се измениле неке команде штаба у Приштини, које је добио за сутрадан, пошто је сматрао да би то донело велику штету Јединици. Тада је, како је казао, једино видео Улемека, током НАТО бомбардовања.

Према оптужници, Улемек је 8. јануара 2014. током испитивња у "Забели" испричао да је тада сазнао да су Радоњић и Курак учествовали у убиству Ћурувије и да их је Марковић окарактерисао као "Радоњине људе".

На питање шта мисли под манипулативношћу, Марковић је казао да је цитирао тужиоца из поступка за убиство Зорана Ђинђића и да он има своје мишљење о Улемеку и браћи Симовић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације