Фељтон

Текстови

Жртвовање србијанских јединица

С јесени 1943. у Врховном штабу планирали су стварање упоришта за продор у Србију, разоружање Италијана и разбијање равногорске организације, главног конкурента за освајање власти

| 29. 09. 2018. у 21:19

Масакр Шумадинаца на Лиму

Гинули су партизани у току рата на Сутјесци, Ливну, Купресу, али никада неразумно као у долини Лима децембра 1943. године. Од бораца Прве шумадијске ударне бригаде жив је остао сваки осми

| 30. 09. 2018. у 19:29

Тито хтео да се преда у Дрвару

Захваљујући присебности Александра Ранковића и Сретена Жујовића Јосип Броз је одустао од предаје Немцима. Жујовић је са упереним пиштољем, њега и Едварда Кардеља истерао из пећине

| 01. 10. 2018. у 20:32

Погинули су били бољи од нас

Крцун је изузетно био везан за Другу пролетерску, близак са борцима... Он им је стално помагао, посвећивао доста времена, иако су му понекад пребацивали да због тога трпе државни послови

| 02. 10. 2018. у 18:52

Ранковић поставља темељ службе

"Трка са једним коњем", како је прве изборе у Југославији назвао британски премијер Клемент Атли, с јесени 1945. године, одржани су под контролом победника у рату и били су формалност

| 03. 10. 2018. у 20:14

Крцун је био човек "севапа и ината"

Крцун је брзо почео да увиђа послератне грешке. Често је говорио: Радило се о стихији, пролетаријат је уништавао сваког ко је стао на пут његовој револуцији, па чак и своје сапутнике

| 04. 10. 2018. у 17:49

Са Титом у тромесечној мисији мира

Слободан Пенезић Крцун крајем 1958. године био у делегацији, са Титом на челу, која је посетила Индонезију, Бурму, Индију, Цејлон, Етиопију, Судан и Уједињену Арапску Републику

| 05. 10. 2018. у 17:35

Судбина трагичног српског јунака

У зрелим годинама Крцун се нашао на прекретници, схватао је да су изневерени идеали револуције, преиспитивао је своју улогу у једнопартијском систему и место Србије у југословенској федерацији

| 06. 10. 2018. у 19:06

Крцун аскета и револуционар

Полиција је тешко могла да утврди његов прави идентитет, јер су имали два досијеа - један на Слободана Пенезића и други на име Крцун. То му је омогућавало да се несметано бави партијским радом

| 07. 10. 2018. у 20:42

Судбоносни сусрет са Ранковићем

Слободан Пенезић је први пут срео Јосипа Броза Тита, Александра Ранковића и Едварда Кардеља када је Врховни штаб стигао у Ужице у првој половини октобра 1941. године

| 08. 10. 2018. у 18:45

Обрачун са немачким диверзантима

Крцун је често говорио како су у Србији неколико пута дали амнестију четницима, свима онима који су се налазили по шумама, и опростили им кривицу, изузев онима који су убијали и палили

| 09. 10. 2018. у 17:21

Мирио "подвалаше" и "чивијаше"

Током рада на Нацрту Устава из 1963. Крцун се залагао да се Србија подели на регионе и да се покрајине уклопе у ту поделу и постану региони, али то није прихваћено

| 10. 10. 2018. у 18:08

Волео је Звезду, лов и кафану

Захваљујући Крцуну саграђен је највећи београдски стадион. Најчешће је свраћао у ресторан "Мадера" где су се окупљали звездаши. Повремено је уживао да одигра партију преферанса

| 11. 10. 2018. у 17:59

Министар је био само кад је морао

Волели су га и они којима је сметао. Био је човек врло великог распона, суров, зубат и дрзак, али и сентименталан до сажаљења. Пуно је патио као сви поштени људи

| 12. 10. 2018. у 18:39