Фељтон

Текстови

Туга мојих родитеља

Медицинске сестре су плакале, бабица је јецала, плакао сам и ја. Зар не заслужујем ни цвеће, питала је мајка

| 31. 10. 2012. у 18:47

Ванземаљац у колицима

Моји брат и сестра никада нису дозволили да себе сажаљевам. Нисам веровао да могу да утичем на своју судбину

| 01. 11. 2012. у 19:15

Чуда само у сновима

Провео сам многе ноћи молећи Бога да ми подари руке и ноге. Прво сам прихватио себе, а онда су то учинили и други

| 02. 11. 2012. у 19:00

Глас малог Денијела

Ти си наше чудо, говорила је мајка дечака налик мени. Научио сам да своје мало стопало користим као пропелер

| 03. 11. 2012. у 18:02

Благослов моје мајке

Николасе, треба да се играш са нормалном децом, јер си ти сасвим нормалан. У паклу Хаитија Мери је успела да нађе и спасе сина

| 04. 11. 2012. у 19:03

Како сам победио очај

Како сам одустао од покушаја да у кади прекратим свој мучни живот. Бићемо увек крај тебе, обећао је отац Борис

| 05. 11. 2012. у 19:19

Јахач са прве стране!

У седмом покушају ухватио сам велики талас и запловио на дасци. Бетани Хамилтон преживела напад ајкуле

| 06. 11. 2012. у 19:35

Рак побеђен снагом!

Отписани Чак проводио време у теретани и уз нове лекове избрисао болест. Обузет стиховима песме „сви имамо точкове“

| 07. 11. 2012. у 19:36

Увек крив неко други

Джони је открила да је улога жртве уништава горе од парализе. Нелсон Мендела је праштањем изменио судбину народа

| 08. 11. 2012. у 19:08

Мој непријатељ Чаки

Хтео је заиста да ме пребије, а нисам могао да рачунам на бекство. Претурио сам се на леђа као джак кромпира

| 09. 11. 2012. у 19:22

Кад страх паралише!

Страх може горе да осакати него недостатак руку и ногу. Победио сам већег, старијег, нормално развијеног дечака

| 10. 11. 2012. у 19:35