Фељтон
Текстови
Туга мојих родитеља
Медицинске сестре су плакале, бабица је јецала, плакао сам и ја. Зар не заслужујем ни цвеће, питала је мајка
Ванземаљац у колицима
Моји брат и сестра никада нису дозволили да себе сажаљевам. Нисам веровао да могу да утичем на своју судбину
Чуда само у сновима
Провео сам многе ноћи молећи Бога да ми подари руке и ноге. Прво сам прихватио себе, а онда су то учинили и други
Глас малог Денијела
Ти си наше чудо, говорила је мајка дечака налик мени. Научио сам да своје мало стопало користим као пропелер
Благослов моје мајке
Николасе, треба да се играш са нормалном децом, јер си ти сасвим нормалан. У паклу Хаитија Мери је успела да нађе и спасе сина
Како сам победио очај
Како сам одустао од покушаја да у кади прекратим свој мучни живот. Бићемо увек крај тебе, обећао је отац Борис
Јахач са прве стране!
У седмом покушају ухватио сам велики талас и запловио на дасци. Бетани Хамилтон преживела напад ајкуле
Рак побеђен снагом!
Отписани Чак проводио време у теретани и уз нове лекове избрисао болест. Обузет стиховима песме „сви имамо точкове“
Увек крив неко други
Джони је открила да је улога жртве уништава горе од парализе. Нелсон Мендела је праштањем изменио судбину народа
Мој непријатељ Чаки
Хтео је заиста да ме пребије, а нисам могао да рачунам на бекство. Претурио сам се на леђа као джак кромпира
Кад страх паралише!
Страх може горе да осакати него недостатак руку и ногу. Победио сам већег, старијег, нормално развијеног дечака